Историја Сећања Фудбал

На данашњи дан – Небо се отворило, Звезда је у Барију

Црвена звезда је 24. априла 1991. године у једном од најдраматичнијих европских мечева, аутоголом Аугенталера у 90. минуту, ремизирала против Бајерна на Маракани 2:2 (1:0) и услед тријумфа у Минхену од 2:1 обезбедила пласман у финале Купа европских шампиона. Трофеј је 29. маја освојен у Барију против Олимпика из Марсеља 0:0 – 5:3 пеналима.

„Југовић. Југовић до Панчева. Југовић. Просинечки је ту! Просинечки! Михајловић у средину! Шта је сада ово…. Два-два! Гол, гол, гол, гол! Небо се отворило! Стадион је експлодирао! Галер избацује руководство Црвене звезде! Читав Бајернов тим је на трави! Нокаутирани су фудбалери Бајерна!“. Многи звездаши, они старији који су били на стадиону Маракане пре 29 година и они који се нису тада ни родили, знају цео овај коментар у преносу Милојка Пантића. Била је то нека небеска правда јер је Црвена звезда у првом мечу требало да слави у Минхену убедљивије од 2:1, пропустивши неколико прилика, а свакако је у гротлу Маракане после првих 45 минута бриљантне игре морала да води са више од 1:0.

Бајерн је дошао у Београд да узврати ударац, али поново је доживео да буде ученик велемајстора у црвено.белим дресовима. Плес пред 80.000 гледалаца у феноменалној атмосфери морао је да буде валоризован са више голова у мрежи Аумана у првом полувремену. Синиша Михајловић је најбољу патију у Црвеној звезди зачинио водећим голом у 26. минуту из слободног ударца са 25 метара. Лопта је као тане кренула ка Ауману, закачила је неког у живом зиду и завршила у мрежи. Немци су опет изгледали као боксер на конопцима, али фудалери Црвене звезде су почели да теже егзибиционизму, Дејан Савићевић је низао Баварце као скијаш у слалому али уместо да асиситира промашио је гол. Пету Дарка Панчева, мајсторију Владимира Југовића нешто касније Драгиша Бинић је уместо да омогући „Кобри“ да са метра нокаутира ривала одлучио да и он покуша да се упише у стерлце. Погодио је спољни део мреже са пет метара!!!

Немци су то, један кикс је променио ток меча и слику на терену. Клаус Аугенталер, капитен Бајерна је био познат по разорном ударац али онај који је упутио у 61. минуту ишао је право ка Стевану Стојановићу. Нажалост, прошла је лопта Дики кроз ноге, стадион је занемео, навијачи су се брзо повратили из шока али играчи Звезде нису. После неспретне интервенције одбране већ у 68. минуту на семафору је стајало 1:2, а стрелац је био Бендер. Имао је Звездин тим велико срце, непоколебљив карактер победника. Вратио се у игру, покушавали су Просинечки, Михајловић, Панчев, па Савићевић. Ауман је чувао продужетке, срећа и статива су сачували Звезду а онда је нека виша сила правде решила да пресуди.

Југовић, Просинечки, центаршут Михајловића, нспретни Аугенталер, лукави Панчев и потпуно помрачење код голмана Аумана. Бука од милион децибела чула се „до Ниша“, Звезда је у финалу Купа европских шампиона. Олимпик из Марсеја је био ривал 29. маја у Барију на стадиону „Свети Никола“ на коме ће ова генерација дописати историју златним пенкалом…

Црвена звезда – Бајерн 2:2 (1:0)

Београд, 24. април 1991. Стрелци: Михајловић у 26. и Аугенталер (аутогол) у 90. за Црвену звезду, а Аугенталер у 61. и Бендер у 68. минуту за Бајерн. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 80.000. Судија: Бруно Галер (Швајцарска).

Црвена звезда: Стојановић, Радиновић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Југовић, Просинечки, Михајловић, Панчев (од 89. Стошић), Савићевић, Бинић.

Бајерн: Ауман, Швабл, Бендер, Грахамер, Аугенталер, Ефенберг, Штрунц, Ројтер, Волфарт, Тон, Лаудруп.

Извор: ФКЦЗ, званични сајт