Два братска портала, ЦЗБГ и Моја Црвена звезда, испратили су ову финалну серију заједно само због вас који волите Црвену звезду и хокеј. А Звездини хокејаши су то, заиста, у потпуности заслужили јер o њима, и поред одличних партија ове сезоне, скоро нико осим наша два портала нија писао. Ипак, све то сада пада у воду, барем ово вече, јер оно што је најважније је то да
Ц Р В Е Н А З В Е З Д А Ј Е Ш А М П И О Н ! ! !
Црвено-бели оклопници су вечерас славили у Крању и тако оставарили и другу победу у финалној серији која им је омогућила да постану регионални прваци. Ово је била изузетна сезона за чету Јовице Руса у којој су Звездини хокејаши освојили дуплу круну – прваци Србије и прваци ИХЛ-а.
ХК Триглав – СКХЛ Црвена звезда 0:4 (0:1, 0:2, 0:1)
Звездини оклопници кренули су одлучни да већ у Крању освоје титулу регионалног првака. Пред неких 270 гледалаца, већ у 2. минути сусрета Даниел Михал је на асистенцију Николе Керезовића и Луке Вукићевића довео црвено-беле у водство – 0:1 што се испоставило коначним резултатом првог дела игре.
А онда у другој трећини блиц криг црвено-белих који у само нешто више од једног минута постижу два поготка. Прво је Вјачеслав Чегринтсев на асистенцију Роберта Сабадоша довео Звезду у водство од 0:2, да би одмах по том Лука Вукићевић на асистенцију Богдана Гаидаша и Николе Керезовића донео велики 0:3. До краја овог периода резултат се није мењао иако су обе екипе имале прилику да искористе играча више на леду.
Последњи период игре донео је гол Марка Драговића за 0:4 у 50. минути сусрета, а у 55. минути права хокејашка “шорка” на леду донела је искључења на обе стране. До краја више није било голова, а када је сирена одсвирала крај сусрета, настало је велико славље наших хокејаша и чланова стручног штаба.
Црвена звезда је вечерас наступила у саставу: Митић, Ранковић, Анић, Бркушанин, Чегринтсев, Даниел, Драговић, Гаидаш, Јанковић, Керезовић, Кулешов, Марковић, Машић, Новаковић, Подунавац, Поправка, Ристић, Сабадош, Шпањевић, Вукићевић, Цвик, Ђумић. Тренер Јовица Рус
Bravo! Čestitam!
Svaka čast. U Srbiji se baviti ovim sportom,i pobeđivati, u ravni je sa nekom evropskom medaljom u nekom drugom sportu. Konstantno fali publika, biće valjda i to bolje.