Хокејашка сцена се опрашта од једног од великана ове игре. Напустио нас је чика Љуба Георгијевић, бивши голман Црвене звезде и репрезентације Југославије, човек који је на голу стајао без кациге и који је исписао историју југословенског и српског хокеја. Чика Љуба је имао мноштво пријатеља на леденој плохи, без обзира да ли су то били његови саиграчи или противници. Увак је био поштован и цењен, пре свега јер је био диван човек, оличење правог спортисте. Зато смо и замолили неке од њих да кажу своју последњу реч о чика Љуби и да се опросте од свог пријатеља, колеге, саиграча и супарника.
“Много лепих ствари сам научио о хокеју од њега, али и о животу. Често се сетим његове приче о доброј селекцији људи у хокеју и начина на који то треба да се ради, а најбољи пример је да су људи, које је он селектирао, и даље активни кроз ветерански хокеј. Као голман, био је фантастичан, а још бољи човек и доктор”, рекао је Душан Дуја Зечевић.
Љубомир Георгијевић је имао и супарнике који су га изузетно поштовали и ценили, а један од њих је и господин Рашид Шемсединовић који каже:
“Пре свега, много ми је жао што је са животне сцене отишао диван човек, родитељ, супруг и ортопед. Као спортиста, голман Хокејашког клуба Црвена звезда, оставио је дубок траг у овом спорту. Били смо велики супарници, али коректност је била обострана. Имао сам велику част да, послезавршетка репрезентативне каријере, баш ја будем тај који ће наследити дрес националне селекције Југославије. Међу љубитељима овог спорта остаће велика празнина. Остаће у лепом сећању свима који су га познавали. Љубо, нека ти је вечна слава!”
Од оних из супротног табора, можда и најпознатији би је Звонко Михајловски који је рекао следеће:
“Хокејашки Београд тугује! Изгубили смо заиста једног великог човека и истинску легенду, у правом смислу те речи. Били смо велики супарници на леду, али смо били пријатељи ван њега. Ја сам имао част да први сезону заиграм у репрезентацији оног тренутка када је Љуба играо своју последњу. Био је изузетан голман, виртуоз међу стативама. Имао је чудну технику. Знао је тако да извије тело, а ноге су му се развукле од стативе до стативе, па је било невероватно тешко дати му гол. Знали смо се често шалити око тога и много пута сам му рекао да је несавладив. Ја, који сам иначе био изузетно ефикасан играч, никада нисам успео Љуби да дам гол. И не само ја, него и многи други. Још једном, за мене је Љуба Георгијевић вероватно најбољи голман свих времена на овим просторима. Нека почива у миру!”
Из Словеније се јавио, по речима многих, можда и најбољи хокејаш са ових простора, господин Албин Фелц.
“Врло ми је жао због ове вести. Љубомира се врло добро сећам, био је одличан голман и изванредан друг. Стварно смо се добро разумели. У моје име изражавам саучешће његовој породици.”
Никола Видић за чика Љубу каже:
“Љуба је стварно легенда. Чим кажете легенда, рекли сте све. Био је изванредан голман, репрезентативац, али је и изузетно добро познавао системе у игри и тактику. Једно време нас је и тренирао. Нека му је вечна слава!”
Ljuba se nikada nije plašio ni paka ni smrti, to je primer kako živeti kao STOIK, ispuniti svaki dan svojom energijom davanja, pomaganja i stvaranja. To bi bio primer dostojan života, to je maturski rad života kada si speman za nešto novo u novim božijim formama. Osmeh mi je na licu i njegov liku u mojoj suzi u kojoj je njegov lik i delo. Laf i Dasa, ali pre svega prva klasa.
Danas slavimo Ljubu Georgijevića i njegovu privilegiju da bude naš deo života i time ga učini bogatijim a nas blagoslovenim da smo ga poznavali… evo sad čujem njegov prepoznatljiv smeh i nadmen glas. Volim te, uvek tvoj PILOT