Dug je bio put ka Barseloni i još duži ka Beogradu. Da predstavnicima srpskog vaterpola u bazenu, koliko ni nama na suvom, nije bilo nimalo lako svedočili su neizvesni momenti igre, koji su na 9. poziciju rang liste 33. Evropskog prvenstva u vaterpolu upisali imena naših, nama gotovo zlatnih, devojaka.
Koliko je priča ispisano ovog leta u Španiji, toliko je malih i važnih istorija iza svake učesnice Prvenstva. Ko je dok je u bazenu, a ko kada je van vode, predstavnica srpskog vaterpola, Nina Josifović i kakav je utisak ona ostavila, a kakav sa sobom ponela sa barselonskih bazena i ulica? Kako je ona došla u vaterpolo porodicu? Nina je ukratko odgovarala za naš portal, koji joj šalje veliku zahvalnost na želji i odovojenom vremenu, da se sa nama druži već prvog dana po povratku.
” Ljubav, generalno prema sportu se rodila od malih nogu. Trenirala sam razne sportove i plivanje me je najduže zadržalo. Prelazak sa plivanja na vaterpolo je bio spontan. Gledajuci dečake u klubu i to koliko se zabavljaju i uživaju u ovom timskom sportu me je nateralo da se i sama oprobam u njemu. “
“Kljuc svega je dobra organizacija. Naravno da neki segmenti našeg života uvek ispaštaju. Kod mene je to, na primer, društvo, ali nekako sve uspe da se uskladi vremenom. “
” Nekim danima sam jako motivisana, da radim naporno i treniram dok postoje, ne tako često, ali ipak postoje i ti drugi momenti, kada to nije situacija. Tada najčešće pokušavam da se setim zbog čega sam i počela da treniram – tog lepog osećaja kada ekipa zajednički uradi nešto dobro, tih napornih treninga koje smo odradile i bile srećne posle. “
” Najveci uzor mi je Duško Pijetlović, jedan od naših najtrofejnijih reprezentativaca. Njegova staloženost i borbenost u igri me iznova i iznova oduševljavaju i motivišu da nastavim naporno da radim. “
” Pošto sam iz Vrnjačke Banje, na početku sam trenirala sa dečacima, jer ženskih klubova je bilo samo u Vojvodini i Beogradu, gde sam kasnije i upisala srednju školu i došla u Crvenu zvezdu, gde mi pozicija u timu nije baš definisana, što je ujedno i prednost i mana.. Drugarice iz kluba su mi dosta pomogle da se priviknem na novu sredinu, novu školu i odvojenost od roditelja. Uvek su bile tu za svaku vrstu pomoći i saveta, kao i treneri. Pomogli su mi da se brzo uklopim i osetim se kao član neke nove porodice. “
” Trenutno smo se vratile iz Barselone, pa je sledeći korak juniorsko svetsko prventstvo u Beogradu. Pauza između ova dva velika takmičenja je mala, ali smo i više nego motivisane da naporno treniramo. Posle svake utakmice je najbitnije biti zadovoljan svojom igrom i znati da si u tom trenutku dao svoj maksimum,da nisi mogao bolje,da je to to,naravno postoje losi i dobro dani ali to je sve sastavni deo sporta – ta sportska sreća…”
” Takmičenje u Barseloni je zasigurno meni jedno veliko iskustvo. Ovo je ipak moje prvo nastupanje za seniorsku reprezentaciju…
Bilo je dobro odigranih utakmica, dobrih akcija i lepih golova. Zadovoljne smo našim plasmanom, jer je ipak ovo jedan veliki uspeh za nas. Na žalost, nismo imale prilike da se družimo sa našom muškom reprezentacijom, ali smo ih bodrile i navijale za njih. Anegdota sa ovog putovanja je definitivno naš povratak, koji se neplaniramo odužio i pretvorio u jednu nezaboravnu avanturu… “
Додајте коментар