Autor: CZBG, Danica R. Foto: CZBG
Da čuda jesu stvarna, čak i kada nestane magije, pokazao nam je prvi centar reprezentacije, Nebojša Toholj, dečko spartanskog duha, koji nas je, zajedno sa svojim saigračima navikao na zlatna izdanja naše izuzetno talentovane juniorske vaterpolo reprezentacije. Iako povređen, plivao je rame uz rame u odlučujućim utakmicama koje su sačekale naše momke, ne bi li nas iznova počastili medaljom. Koliko smo ponosni na učinak reprezentacije, ali i na Nebojšinu snagu i izdržljivost, govorili su ogromni i dugotrajni aplauzi, koji su se lomili duž tribina Sportskog centra Milan Gale Muškatirović. Da su protivnici bili teški, da su golovi postizani i naporno i lako, da smo svedočili lavovskim borbama i moglo bi se reći, oproštajnim utakmicama momaka koju su iz juniorske reprezentacije stasali za nove redove, govori itekako zaslužena bronza, koja nama vredi koliko i samo zlato.
Mada već na veoma zasluženom odmoru, Toholj nam je učinio čast da za naš portal ukratko, makar do obećanog opširnijeg intervjua, podeli svoje utiske, razmišljanja i očekivanja, kako o nedavno održanom FINA Jr. prvenstvu, tako i o svom matičnom klubu, na čemu smo mu izuzetno zahvalni.
Kakav je osećaj igrati za reprezentaciju, a uz to biti i domaćin FINA World Men’s Junior Water polo Championship 2017?
– Igrati za reprezentaciju Srbije i to još u prestonici Srbije, stvarno je prelep osećaj. Pogotovo jer je to bilo naše poslednje juniorsko takmičenje.
Misliš li da je tim igrao na očekivanom nivou?
– Spremali smo se dva meseca za to takmičenje. Mi smo, kao tim, igrali stvarno dobro, jedino smo u toj utakmici polufinala malo podbacili i izgoreli u želji.
Sve utakmice do polufinala, dobijali ste uz značajne razlike u rezultatima. Šta je dovelo tim, u recimo, izjednačen položaj sa Grčkom, Mađarskom, pa donekle i Italijom u prvom poluvremenu?
– Jeste, imali smo stvarno laku grupu, u kojoj smo dobijali utakmice sa velikom razlikom. Pa vidite, nerealno je očekivati da od četvrtfinala pa nadalje dobijate utakmice sa velikom razlikom, jer su to sve odlični protivnici i svi žele da dođu do kraja. Samim tim je veća težina i pritisak tih utakmica. Ponoviću, u utakmici polufinala protiv Grčke smo pružili najlošiju partiju na turniru i podbacili, usled prevelike želje izgoreli i podlegli pritisku. Ta naša neprepoznatljiva igra u tom meču nas je dovela u poraz. Težina utakmice sa Mađarskom je bila velika, jer je ogromna razlika biti četvrti bez medalje i biti treći sa bronzom. U toj utakmici smo se digli svi, kao tim pokazali koliko vredimo i uzeli bronzu, što je izuzetno teško posle poraza u polufinalu. Igrate sa Mađarima, nije sramota od njih izgubiti. Sve utakmice sa takvim protivnicima su izuzetno neizvesne i to se očekuje, ali hvala Bogu, izašli smo kao pobednici iz tog duela.
U kojoj si meri zadovoljan postignutim na nivou tima, ali i ličnim učinkom?
– Na nivou tima sam zadovoljan stvarno, iako smo, da se ne lažemo, mi kao Srbija, kao aktuelni juniorski evropski prvaci, išli na zlato, ali i bronza je veliki uspeh i moramo biti zadovoljni s njom, jer smo se ipak uspeli podići posle poraza od Grčke, koji je svakako bio neočekivan. Što se tiče ličnog učinka, mogu biti zadovoljan, iako sam početkom treće četvrtine protiv Grčke zadobio udarac u oko i s tom povredom bio sprečen da pomognem timu skoro celo drugo poluvreme. I u utakmici za treće mesto sam igrao uprkos povredi i bio sam timu na pomoći, samo uz dosta manju minutažu, jer je bio rizik igrati utakmicu sa takvim okom.
O čemu si razmišljao tokom utakmice?
– U suštini, svako od igrača razmišlja kako da ispuni svoj deo zadatka i da se fokusira na te stvari kako bi kao tim funkcionisali na pravi način, pa tako isto i ja.
Ima li mesta blagom razočaranju ili je svaka medalja podjednako značajna?
– Mislim da nikako nema mesta razočaranju, jer je bronza veliki uspeh. Istina, nismo uzeli zlato koje smo želeli, jer zaista imamo kvalitet i umeće za to, ali smo pokazali u utakmici za treće mesto kakav smo tim i stvarno je jako teško bilo podići se. Baš zbog toga je naša bronza ‘zlatnog sjaja’.
Obzirom da si Zvezdin igrač, kakve domete Zvezde vidiš i očekuješ, po pitanju kluba, a šta očekuješ od Zvezde na ličnom planu?
– Dometi Zvezde u narednoj sezoni su veliki, obzirom da se vratio na mesto trenera Dejan Savić i da se klub pojačao nekolicinom igrača. Sigurno je da će to biti odlično za Zvezdu i da će povećati šanse u velikoj meri za osvavanje trofeja. Na ličnom planu očekujem da kroz izuzetan rad, napredujem.
Šta izdvajaš kao najupečatljiviji momenat sa takmičenja?
– Ne računajući povredu koja mi se desila u polufinalu, sigurno da je to utakmica iz koje smo se podigli i uspeli da uzmemo bronzu.
Додајте коментар