Autor: Nikola S., CZBG
Košarkaše Crvene Zvezde je ova sezona nosila širom Evrope. Od vrele Vitorije, preko ledenog Kazanja do doma, nazad u Beograd. I na kraju što je Radonjić obećao, to je i ispunio, zaista se slavilo na Kalemegdanu opet, i ove godine. Jedna od najdominantnijih Zvezdinih sezona u istoriji, osvojena tripl kruna, od 84 utakmice 17 poraza, od toga 14 u Evroligi. Što znači da dolazimo do brojke da je Zvezda u ABA ligi i KLS-u imala samo 3 poraza u 54 utakmice… Da li treba više govoriti o ovoj sezoni i suvoj dominaciji timske igre šampiona Jadrana?
Radonjić je sezonu počeo kao trener koji se povezivao celo leto sa klupom Baskonije, finansijski daleko moćnije ekipe od naše. Mnogo igrača se takođe povezivalo sa nekim bogatijim sredinama, ali niko nije otišao. Iako je pre par dana izašla informacija da su im isplaćene nepune 4 plate, niko nije napuštao tabor šampiona. Noćenja na aerodromima i prrovođenje beskonačno mnogo sati i dana u autobusima i avionima su samo jačali timski duh i zajedništvo ove ekipe, u najvažnijim utakmicama sezone se videlo da je Zvezda nezaustavljiva sila, osim jedne slabe noći protiv Budućnosti u Morači.
U Evroligi smo na trenutke delovali kao najbolja ekipa Evrope, u onoj seriji od sedam vezanih trijumfa, kada su padali budući učesnici završnice ovog takmičenja Real, CSKA i, naravno šampion, Fenerbahče. Protiv Printezisa i njegovog karakterističnog šuta se nije moglo i utakmica sa Olimpijakosom je nekako i presudila Zvezdinom učešću u Evroligi. Nakon tog poraza, zbog Printezisa i sumnjive odluke Damira Javora, ekipa je izgbubila momentum i jednostavno se u Istanbulu Darušafaki nije suprotstavila ista ekipa koja je izlazila na megdan gorenavedenim klubovima. Ipak ova sezona se u novom formatu evropskog takmičenja može, i mora, smatrati kao veliki uspeh. Prvenstveno zbog finansijske situacije, kao i kadrovske.
Dok su drugi timovi ulagali desetine miliona u timove, nosioci Zvezdine igre su bili ili starosedeoci ili besplatno dovedeni igrači:
– Ognjen Kuzmić, “oteran” iz Panatinaikosa, došao kao jedan od lošijih centara, bez nekog iskustva(Igrao u NBDL za Santa Kruz Voriorse, filijalu Golden Stejta), u Zvezdi postao jedan od najkvalitetnijih centara Evrope, pokazao da mu je potreban samo pravi plej da bi i ofanzivno bio velika pretnja
– Čarls Dženkins, stigao iz grada mode, iz Milana, nakon loše sezone u Olimpiji(Armaniju), u Zvezdi je vratio samopouzdanje i napredovao ofanzivno i pogotovo defanzivno, jedan od najboljih kradljivaca u Evropi, kao i jedan od nakvalitetnijih defanzivaca na perimetru, retko koja Zvezda ove sezone nije sanjala bekovski duo Lazić-Dženkins nakon meča sa Zvezdom
Marko Simonović – Nakon, slobodno se može reći, dobre sezone u Pau-Ortezu vratio se u Zvezdu pre skoro dve godine, prvobitno na kratkoročni ugovor, a onda i za stalno. Ove sezone je koristio sve svoje kvalitete fenomenalno, šut za tri, ulaz niz čeonu liniju, te poneki prodor kada digne protivnika fintom šuta. Neretko Zvezdin najbolji strelac i svakako jedan od najzaslužnijih za Zvezdine uspehe
Stefan Jović – Mozak Zvezdine operacije, plej koji kao da balansira na liniji prevođenja lopte za osam sekundi, možda je do nas, ali uvek kao da u poslednjem momentu prebaci loptu preko centra. Ipak jedan od najboljih asistenata u Evropi, defanzivno, slobodno možemo reći u top 5 bekova Evropa, popravio je čak i šut, i dalje je to najslabija karakteristika, ali napredak je ipak očigledan.
Možda nekoga nismo spomenuli, ali Zvezdinu igru je krasio pre svega timski duh ove sezone.Uz, naravno, odbranu, potpis maestra Radonjića na igru. Odbranu koja je ove sezone, čini se, dostigla vrhunac. Od jednog defanzivca kojem je najveći domet bila ABA liga, postao je jedan od najboljih “stopera” Evrope. Naravno, govorimo o Branku Laziću. Možete ga voleti ili ne, ofanzivno retko kada će uraditi nešto(pamtimo Žalgiris, ipak…), ali možete biti sigurni da će u odbrani leteti u publiku za loptom, nebitno da li je protivnik Karpoš ili CSKA. Ove sezone je prvi put u životu dobio javno priznanje za svoju igru. Čak primećujemo da se sve više klinaca ugleda na Lazića, što je dobro, jer kao što je rekao jedan američki trener na predavanju košarkašima na koledžu:”Ne mogu svi biti zvezde, morate naći svoju ulogu i dovesti je do vrhunca, i upravo zbog toga ćete zaraditi poziv u NBA.” Lazić kao da je slušao to predavanje i shvatio da je odbrana ono u čemu je on najbolji.
Mogli bismo još satima pričati o Zvezdinoj odbrani, ali onda bi napad bio nepravedno zapostavljen. Napad su ove sezone činili setovi gde je Jović bio primarni kreator, iz centralnog pika, pa ne deluje ni čudno da je Zvezdin napad malo “usporio” kada se Jović povredio. Trebalo je par utakmica da Radonjić shvati šta i kako da radi, pa je Dženkins preuzeo vođenje lopte, a napad se organizovao preko centara pre svega, kao i ponekad preko Gudurića i, naravno, Dženkinsa. Lopta je imala kretnju, do otvorenog čoveka u najboljoj poziciji, i kao da su se kopirali setovi San Antonio iz sezona kada je dominirao Tim Dankan, ali i iz modernih vremena. Dok je Dankan bio dominantan većina lopti je preko pika išla na njega, ili se otvarao prostor šuterima, kada odbrana skupi reket oko Tima, kao što se igralo i u Zvezdi početkom sezone kada su Jović i Kuzmić igrali pik i otvarali prostor šuterima, kada ne bi prošao pas za Kuzmića ili prodor za Jovića. (naravno, nemojte pomisliti da poredimo Kuzmića i Dankana, već su setovi akcija jako slični) A onda posle povrede Jovića, Radonjić kao da je koristio moderne setove Grega Popovića, gde je primarnu ulogu u napadu preuzeo protok lopte i pronalaženje otvorenog čoveka na perimetru. Stoga je logično da kada nije išao šut za tri, Zvezdi je bilo teško da igra protiv bilo koga u Evroligi, ali kada su išle trojke, Zvezde je jednostavno mljela sve pred sobom.
I koliko god mi hvalili ovaj sistem, ipak ovo pišemo sa tugom, jer deluje kao da je naša ekipa ove sezone dostigla vrhunac, da je sve što se radilo prethodnih sezona, ove godine kulminiralo i eksplodiralo. Nadamo se da grešimo, naravno.
E sad, iza ovog celog sistema stoji jedan čovek. Na početku, osuđivan od strane svih “poznavalaca” košarke, kao i od nekih stvarnih poznavalaca, Dejan Radonjić. Nenadano za širu javnost u Zvezdu je aprila 2013. godine stigao trener Budućnosti sa kojom je šest puta uzastopno osvajao crnogorsku ligu i kup. Kada se gleda sa ove vremenske distance, moglo bi se reći, ako želite trofej dovedite Radonjića. Ali nije sve delovalo tako na početku karijere. Iako je te godine naš tim zauzeo prvo mesto na kraju regularnog dela sezone, u polufinalu se nije moglo preko Blesingejma i Šarića, koji su sami držali Cibonu i doneli joj pobedu. I to je jedina sezona kada Radonjić nije osvojio trofej ABA lige otkada je u Zvezdi. Po tri puta je osvajao KRK, ABA ligu i KLS. Ipak ono što se mora istaći je da je shvatio da na raspolaganju nema supestara, već da glavnu ulogu mora imati tim, timski duh i odbrana. Kao većina trenera sa ovih prostora, fokus je na jakoj odbrani i to donosi rezultate. A ova sezona je specifična po jednoj stvari, a to je napad. Ako je do ove godine napad često bio težak za gledanje i previše se išlo na solo prodore i samostalna rešenja, ove sezone je apsolutno suprotno, solo prodorom se isključivo rešava napad koji se tako i crta, kada je igrač u izolaciji u mis-meču (centar – plej, plej – centar, npr.). Radonjić je taj koji je obećavao Kalemegdan kada je najteže bilo, kada se znalo da novca nema, da su mnogi protiv našeg kluba. Preuzimao je breme poraza, a u pobedama uvek ostavljao igrače da uživaju i kupe lovorike. Pre svega veliki gospodin, što se videlo na konferencijama i u odnosu sa novinarima, jako kulturan trener što je retkost na ovim prostorima, nažalost. Dejo, hvala ti na svemu!
I na kraju ćemo se vratiti na podatak sa početka članka:”U ovoj sezoni Zvezda je imala samo 3 poraza u 54 utakmice, ABA i KLS lige, kao i kupa Radivoja Koraća…”
Nakon svega ove sezone, možemo reći samo: ” Bravo, momci! Svaka čast na ovoj sezoni. Ovakvu dominaciju Jadran nije zapamtio.”
Додајте коментар