Autor: CZBG
Sezona 2016/17 je završena za seniore hokejaškog kluba Crvena zvezda. Tim povodom zamolili smo trenera crveno-belih oklopnika, gospodina Nenada Milinkovića, da nam da kratki rezime sezone, kao i svoja očekivanja za narednu sezonu. Ovim putem mu se zahvaljujemo na saradnji sa našim portalom koja je zaista na izuzetnom nivou.
“Naime, ova sezona će ostati upamćena po verovatno najvećem broju utakmica koje je seniorski tim SKHL Crvena zvezda ikada odigrao, kao i po najvećem broju utakmica u najkraćem vremenskom periodu u Srbiji sigurno, a i šire.
Da krenem od početka gde je rukovodstvo odlučilo da pozajmi igrače kako bi potpomoglo projekat “Beograd” koji je propagirao Savez, a u cilju spremanja seniorske reprezentacije za predstojeće prvenstvo u Rumuniji. Odlaskom 11 prvotimaca klub je ostao bez dovoljnog broja igrača, kako za domaće, tako i za slovenačko prvenstvo, pa su dovedena pojačanja iz Rusije (2 igrrača) i Belorusije (3 igrača). Okosnicu tima su činili, pored stanih igrača, još 6 domaćih igrača starosti 19 i 20 godina, kao i juniori prosečnog uzrasta 16 god.
Zbog naknadnog skupljanja tima, slovenačku ligu smo startovali skoro dva meseca kasnije, sa 6 utakmica zaostatka. U slovenačkoj ligi su nastupala, pored nas, još i 3 kluba iz Hrvatske i 5 iz Slovenije. Situaciju je otežalo i odbijanje slovenačkih klubova da dolaze u Beograd na utakmice, tako da smo od 23 odigrane utakmice odigrali 21 u Sloveniji i Hrvatskoj. Konačan skor je bio zauzimanje 7. mesta sa skorom 8 pobeda i 15 izgubljenih utakmica (1 izgubljena u produžetku). Cilj je bio ostvaren za ovu sezonu, ali smo se genralno nadali boljem plasmanu kako bi bar u 1/4 finalu izbegli Jesenice ili Olimpiju. Nažalost, u 1/4 finalu su nas sačekale Jesenice tako da se tu završilo naše učestvovanje za ovu sezonu. Pored dosta vremena provedenog na putu, igrači su bili izloženi umoru jer smo igrali i po 3 utakmice za redom što nije praksa u hokejaškom sportu, ali i iz razloga jer smo na svakoj utakmici nastupali sa dve postave, što je još jedan nesvakidašnji podatak. Internacionalni igrači su odradili svoj posao na zavidnom nivou, pa su se Zubritcky i Buchkin na kraju našli među 6 najboljih strelaca lige. Slovenačka liga još jednom pokazala sasvim zadovoljavajući kvalitet za nas i trenutno jedino čemu treba stremiti u nedostatku brojnijih utakmica, ali i klubova domaće lige.
Domaća liga iz godine u godinu je slabijeg kvaliteta, tako da je sa istim timom bilans na kraju regularnog dela bio 11 pobeda i 1 izgubljena utakmica. Ponovo su najbolji pojedinci bili Zubricky i Buchkin (usamljeni na listi strelaca), kao i bek Solyankin. Posle završenog regularnog dela, igrači koje smo očekivali da nam se vrate iz redova Beograda (jer je MOL liga završena 4. februara), posle niza diskutabilnih odluka Saveza, nisu se priključili timu tako da smo i ovaj plej-of morali da završimo sa minimalnim brojem igrača. Nanizane utakmice i velika minutaža (igrači provodili i po 40 min na ledu) je i kod stranih igrača počela da uzima danak (Zubritcky povreda kičme, Leonov povreda skočnog zgloba, Buchkin istegnut butni mišić). Pored uključenja Beograda, sa naknadno registovanim igračima (van prelaznog roka), nemogućnost vraćanja pozajmljenih igrača u matični klub (11 igrača Zvezde), zatim odluka donesena preko noći o skraćenju finalne serije (sa 3 na 2 dobijene utakmice), kao i da naš klub svoju utakmicu kao domaćin igra u Novom Sadu, samo su niz nepravilnosti koje su krasile ovogodišnje prvenstvo i rad Saveza i njegovih organa.
Na kraju, bilans sezone je 42 odigrane utakmice ( SLO 23 regularni deo i 2 plej-of, te Srbija 12 regularni deo i 5 plej-of). 23 utakmice (2/3 utakmica u gostima) odigrane za nepunih 45 dana samo su pokazatelj tempa koji je nametnut Zvezdinim hokejašima. Krajnji bilans je – drugu sezonu za redom osvojeno drugo mesto u seniorskoj selekciji, što nikako ne može biti zadovoljavajuće, međutim, kada se sagledaju sve okolnosti pod kojima je radila seniorska ekipa, sve više od toga bi bila čista sreća, a hokej je ipak sport u kome faktor sreće nikako nije, niti će ikada biti, presudan.”
“Mislim da jedini put ka nekom konkretnijem prvom timu jeste da mi kao klub napravimo minimum dvogodišnji plan i da svim silama i raspoloživim sredstvima krenemo u ostvarivanje istog.
Prvi zadatak je isključivanje iz svih zajedničkih projekata sa samim Savezom hokeja na ledu, kao i pojedincima koji ga predstavljaju, zatim baziranje sezonskog plana na potrebe samog kluba i ni u jednom momentu ne stavljanje igrača na raspolaganje Savezu hokeja na ledu, jer u velikom broju slučajeva radi se o neplanskim i nefunkcionalnim okupljanjima (osim samog svetskog prvenstva koje je na kraju sezone).
Više je nego očigledno da u generacijama koje dolaze postoji jedna velika starošna rupa (97, 98, 99 – prva i druga godina kada nije bilo leda u Beogradu, a treća svima dobro poznata), tako da je zadatak već u maju mesecu povratiti što veći broj igraća iz Beograda, kao i privući mozda nekog interesantnog igrača iz Novog Sada.
U slučaju daljeg nastupa kluba u regionalnim ligama, mislim da je ne izbežno i sređivanje pasoša za 2-3 strana igrača pošto sam mišljenja da trenutni mladi igrači, bar naredne 2 godine, neće moći da iskažu svoj potencijal u seniorskoj kategoriji.
Za kraj sam ostavio najvažniji deo, a to je trenažni proces. Ovo je sport u kome je rad presudan faktor, i to rad 11,5 meseci. Očigledno je da je unazad već 3–4 godine sa razvojem umetničkog klizanja i brzog klizanja jedina hala u Srbiji koja funkcioniše prenatrpana, i da je trenažni proces sveden na minimum minimuma (seniorska selekcije Zvezde u martu 2017. održala 4 treninga i odigrala 11 utakmica od kojih 8 van Hale Pionir – i kao domaćini smo igrali jednu utakmicu u Novom Sadu zbog nemanja slobodnih termina). Svima koji se bave sportom je jasno da jedan senior ne može da trenira 2-3 sata nedeljno u terminu od 22:15 uveče i da onda izađe na utakmicu, a tako je već godiama. Nažalost, vreme koje je potrebno provesti na ledu se ne može nadoknaditi u teretani, atletskoj stazi itd. Nepravilna raspodela termina između samih klubova, ali i dezorgaizacija u vođenju same hale su doprineli tome. Parola “pokaži rezultat, pa ćemo da ti možda pružimo normalne uslove” je i dalje jedina na ovim prostorima, a u ovom sportu je to nemoguće.
Za sve gore navedeno postoje rešenja, samo moraju malo da se zasuču rukavi i da se upotrebe moždane vijuge. U slučaju nedostatka istih, moja vrata, a mislim i vrata kluba su uvek otvorena za ljude koji poseduju dovoljnu širinu da prihvate i predloge nas koji smo odrasli u ovoj hali i koji smo tu svakodnevno po više od 10 sati.
Povratak igrača iz Beograda, obezbeđivaje minimum 4 termina od po 1-1,5 sat nedeljno i nastavak neke regionalne lige su već dobri predznaci da bi 2018. možda preuzeli ulogu favorita. Ali uvek možemo da zamolimo predsednika Saveza da zaigra za nas i tako obezedimo titulu (moram malo da se našalim).”
Додајте коментар