Ко се на млеко опече и у јогурт дува, каже стара народна умотворина са којом се Црвена звезда могла поистоветити крајем новембра када је једногласно усвојен нови статут ФСС. Две главне новине у статуту биле су уклањање горње старосне границе која је некад прописивала да лице стрије од 70 година нема права да се укључи у председничку трку, и друга која је омогућила страначким члановима и политичким функционерима да уђу у изброр, будући да стари статут није дозвољавао право на кандидатуру лицима која су у претходних годину дана били посланици или функционери на било ком нивоу власти.
Било виђено да ће Ненад Бјековић, који је од маја 2021. године вршилац дужности председника, и званично заузети челно место. Све ово довело је до мобилизације навијача Црвене звезде који су, уз скандирања, на свакој утакмици развијали транспарент Бјеко лопове. Сећање на мрачне дане за време председниковања Толета Караџића, нагнало је и клуб да се званично огласи противећи се овој могућности, тим више што је Бјековић познат по неспортским изјавама на рачун нашег клуба.
Претило је да заличи на 2011. годину када су организовани масовни улични протести против Томислава Караџића, Драгана Ђорђевића, Зорана Лаковића, Ивана Ћурковића и Милована Ђорића. Ипак, Бјековић је напрасно одлучио да одустане од кандидатуре, како је казао “због јединства које је у овом тренутку, три недеље пре почетка Мундијала, неопходно целој фудбалској Србији”.
Кад је ФСС после разиласка са Црном Гором 2006. године постао највиша инстанца фудбала у Србији, водио га је Звездан Терзић. Његову кандидатуру предложио је ФС Београда, а Драган Џајић је са Бјековићем и Зечевићем постигао консензус око подршке Терзићу, који је постао најмлађи председник једног фудбалског савеза у Европи. У тим данима, Терзић је био радо виђен гост на стадиону Партизана, све до тренутка када је отишао на скијање, а потом и на школовање у иностранству. Са непознате локације поднео је оставку пошто је за њим расписана потерница због нечасних радњи у фудбалу, а за наследника предложио је дотадашњег заменика, Томислава Караџића.
Караџић је као времешни човек требало да служи као брана Терзићеве позиције, који ће се ту налазити и чувати фотељу док Терзић не реши сукоб са правосуђем. Ипак, Караџићу се функција допала, па је у потпуности завладао савезом. Вербални сукоби Терзића и Караџића почели су 2013. године када се Терзић нашао увређеним што се Караџић самопрогласио за најбољег оперативца. Данашњи директор Звезде рекао је да Караџић има комплексе од њега.
Ескалирало је 2016. године када је Караџић издао саопштење у којем је Терзића назвао лицем са потернице, а одговр Терзића није се дуго чекао. Зажалио је што је “измислио” Толета – “ Тужан сам и признајем крив, што сам таквог човека измислио и у његовој 70. години поставио за председника ФСС. Срећан сам што сам на супротној страни од човека који је оличење зла и корупције, човека који је уништио српски фудбал. Човека који је сав свој материјални иметак стекао захваљујући шверцу нафте који му је омогућио режим коме је тада био близак”.
Терзић је 2014. године наглашавао како су “четири кључна човека који воде Савез су блиски Партизану: Томислав Караџић, Зоран Лаковић, Иван Ћурковић и Раша Бабић, Звезде нема већ седам година”. Две године касније председник Савеза постао је Славиша Кокеза, човек који је сопственим телом осетио полицијску бруталност, заклањајући и бранећи Александра Вучића из радикалских дана на уличним протестима.
Кокезу, који је 2012. године постао потпредседник УО Црвене звезде, Терзић је узео на зуб после изгубљене титуле 2017. године – “Цела Србија зна да је Кокеза формални председник ФСС-а и неформални председник Партизана”. Ипак, Кокеза ће бити остати упамћен као човек који је преко фотеље ФСС-а лечио комплексе играчког неостварења у фудбалу. О њему постоје подаци да је после јуниорских дана у Челику из Зенице, наводно имао сениорску каријеру у Бродарцу. Овај његов тим свесрдно је помаган док је био на челу Савеза, баш као Партизан у време Караџића. Прича се како је Кокеза тражио од Муслина да тренира, па чак и да игра на пријатељској утакмици репрезентације. Удовољавао је хиру и свог возача Предрага Станковића који је имао жељу да дебитује за Раднички из Ниша против Црвене звезде, што се десило у 88. минуту утакмице на Чаиру у сезони 2017/18.
Данас нам “прети” сличан сценарио јер је Бранислав Недимовић пасионирани љубитељ фудбала, који је увек на помоћи Радничком из Сремске Митровице. Некадашњи министар у Влади Србије и градоначелник Сремске Митровице посебно воли футсал, па и не чуди што није одолео да свечано у дворани Пинки отвори такмичење Футсал лиге средњих школа. У јуну пре две године посетио је Стару Пазову и сиву еминенцију Савеза у лику Драгана Стојковића Пиксија, да репрезентацији пожели срећу на турнеји у Јапану.
Шта значи Звезди избор између Видића и Недимовића? Навијачки ништа, јер и један и други припадају црвено-белој страни, па страха од новог Кокезе или Толета нема. Ипак, делује да клуб мора да брине за туђе интересе у овом случају, пошто се неко потрудио да Звездине бојазни са Бјековићем и новог случаја Толета Караџића буду део прошлости. Ове туђе интересе треба посматрати из комерцијалне визуре, будући да је фудбал данас постао индустрија.
Никаква новина, ако се сетимо да је фудбал одвувек био полигон сплетки и интрига. Цех тога платио је Бранко Булатовић, убијени секретар ФЦСЦГ.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар