Децембар 2004: ФИБА и УЛЕБ су у Женеви 4. новембра 2004. потписали споразум о регулацији организације тада четири највећа европска кошаркашка такмичења (Евролига, УЛЕБ Куп, ФИБА Еврочеленџ и ФИБА Еврокуп челенџ).
Према наведеном споразуму, ФИБА је морала да координира свим такмичењима до сезоне 2014/2015, а УЛЕБ се обавезао само на вођење Евролиге и УЛЕБ купа (Касније Еврокупа) у којима је од сезоне 2005/2006 требало да учествује 48 тимова из највише 16 земаља. Према наведеном споразуму, Јадранска лига у УЛЕБ куп од сезоне 2005/2006 није смела да шаље више од два клуба зато што се УЛЕБ обавезао да број учесника са 42, колико их је било у сезони 2004/2005, скрати на 24 учесника.
Након четворогодишњег рата, започетог у сезони 2000/2001, Светска кошаркашка федерација (ФИБА) и Унија европских кошаркашких лига (УЛЕБ) новембра 2004. постигли су договор око организације европских клупских такмичења. Према споразуму потписаном у Женеви 4. новембра 2004, сва европска такмичења потпала су под надлежност ФИБА Европе, у чије је име УЛЕБ почео да води два најјача клупска такмичења у којима је могло да учествује највише 48 тимова из 16 држава. За све остале нивое европских клупских такмичења била је задужена управа ФИБА Европе (Еврочеленџ и Еврокуп Челенџ). Формат такмичења за сезону 2004/2005 остао је непромењен, а споразум је почео да се примењује од сезоне 2005/2006.
УЛЕБ, као надлежан за Евролигу и УЛЕБ куп, водио је бригу и о делегацији судија, маркетиншким и ТВ правима, спонзорима и казнама — све што је фирма са седиштем у Барселони радила и до тада.
Најзадовољнији овим споразумом били су његови потписници: Јоргос Василакопулос (председник ФИБА Европе), Патрик Бауман (генерални секретар ФИБА), Бора Станковић (почасни генерални секретар ФИБА) и Нар Занолин (извршни директор ФИБА Европе) у име ФИБА-е, те Ђорди Бертомеу (извршни директор Евролиге) и Едуардо Портела (председник УЛЕБ-а) као представници УЛЕБ-а.
Одлучено је да се у сезони 2005/2006 број учесника у УЛЕБ купу смањи на 24 клуба. Од та 24 места, било је предвиђено да АБА лига добије само два, као и да учешће у другом елитном кошаркашком такмичењу узму тимови из највише 16 држава, уз другачију дистрибуцију додељивања позивница за учешће. По том споразуму је то једино могло да се оствари кроз АБА лигу, што је остварено неколико година касније, уз променљиве критеријуме вредновања (почело се најпре са резултатима, а потом се наставило са додељивањем специјалних позивница на основу финансијске моћи клубова).
Формат Евролиге и критеријум за избор клубова остали су исти. Међутим, на нашим просторима било је мало недоумице око њега, зато што је став из споразума ФИБА и УЛЕБ гласио да су осниовни критеријуми за одлучивање о клубовима учесницима такви да учешће мора да се заслужи на основу пласмана у националним/регионалним првенствима, уколико национална федерација одлучи супротно. У даљем саопштењу наводило се да државни шампионати треба да се поштују у сваком случају, ма о ком клубу се радило, те да мора да наступи и у националном шампионату уколико жели да учествује у УЛЕБ такмичењу.
Јадранска лига, која је тада била махом под контролом људи из Хрватске и Словеније на челу са реномираним менаџером из Словеније Романом Лисцем, огласила се поводом овог споразума саопштењем да се у српско-црногорском односу апсолутно ништа није променило, као и да ће првак државе морати да наступа у Јадранској лиги уколико жели да игра Евролигу. Услов би био избрисан само у случају да су наши клубови одбили учешће у Јадранској лиги, а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе се сложио с тим. Са таквим проблемом суочавао се и Партизан, који се до сезоне 2004/2005 опирао учешћу у АБА лиги; у тренутку када су „црно-бели“ попустили под притиском Евролиге, не би ли задржали место међу учесницима овог елитног кошаркашког такмичења, из руководећих позиција нашег вечитог ривала сишли су Владе Дивац и садашњи председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић. Даниловић се у клуб на позицију председника вратио пред почетак сезоне 2006/2007, и ту остао до сезоне 2014/2015.
У то време је Кошаркашки савез СЦГ дао зелено светло за учешће српских и црногорских тимова у Јадранској лиги. Ту одлуку је управа АБА лиге, искористила свој утицај у УЛЕБ-у да обезбеде прваку наше државе учешће у Евролиги ради јачања АБА лиге и привлачења већег броја спонзора.
Још новембра-децембра 2003. је УЛЕБ донео правило да Партизан може да наступа у Евролиги само ако прихвати учешће у АБА лиги, у супротном би Звезда, као клуб који је тада градио имиџ ребрендирања, добила место у том такмичењу, како захваљујући ауторитету тада руководећег квартета Анђелковић — Весић — Жежељ — Сагадин, тако и због тога што је Звезда у то време имала континуитет учешћа у Јадранској лиги; Живорад Анђелковић је у виду имао и разумевање за фузију Звезде са ФМП-ом још те 2004, но, тадашњи владајући органи тада нису одобрили ово спајање. Тек пред крај сезоне 2003/2004 изашла су нека документа која су до тада била скривана од јавности, и која су садржавала управо такав став.
У споразуму ФИБА и УЛЕБ-а је назначено да у УЛЕБ такмичењима економски критеријум одређеном броју клубова може да дозволи наступ у Евролиги и Еврокупу, на одређен број сезона, без обзира на њихов пласман у националним шампионатима. Таквог критеријума управа Евролиге често се придржавала, чак и у случајевима када Партизану није доделила А лиценцу пред сезону 2010/2011, већ је предност добио данас непостојећи пољски клуб Проком, који је у чарима А лиценце уживао до сезоне 2012/2013.
На све ово, тадашњи извршни директор ФИБА Европе, Израелац Нар Занолин, говорио је о опстанку Фиба Европске лиге, што је био званичан назив за некадашњи Еврочеленџ куп до сезоне 2004/2005, и одликовао се по томе што су финалисти такмичења били регрутовани у Еврокуп наредне сезоне. На то је одговорио да је база за договор у то време постојала, те да је следећа фаза била размена мишљења о многим специфичним тачкама разговора. Најављен је био и још један састанак са људима из УЛЕБ-а до краја 2004, како би се утврдило још детаља о њиховој кооперацији.
Нар Занолин је са функције извршног директора ФИБА Европе смењен 2012. због залагања да се рад ФИБА Европе одвоји од матичне глобалне спортске организације, као и протиивљења о томе да се континентални шампионати уместо на сваке две одржавају на сваке четири године, те да се светска првенства одржавају годину дана пре Олимпијских игара. Био је и противник идеје о увођењу репрезентативних квалификационих прозора, донетих те 2012. без посредства Евролиге, због чега је избио курцшлус у односу између ове две елитне кошаркашке организације.
Патрик Бауман је преминуо 2020. године од последица вируса корона, и управо он је започео причу око помирења Евролиге и ФИБА-е, до којег пре сезоне 2015/2016 није могло да дође због тога што је главна сметња био одлазећи директор Евролиге Ђорди Бертомеу. Они који се нису проналазили у Бертомеувој политици оформили су Лигу шампиона, у којој је Бауман био посредник. Надамо се да ће се цела та сага завршити до 25. маја 2022, за кад је предвиђен састанак управног одбора Евролиге са ФИБА, уз посредство НБА. По том споразуму је предвиђено да се Еврокуп и Лига шампиона споје у једно такмичење другог ранга.
Још један покојник Бора Станковић, те 2004. дао је изјаву о статусу Јадранске лиге као првог регионалног кошаркашког првенства на простору Европе, на чијем темељу је настало још неколико сличних такмичења (Балтичка лига, БИБЛ лига, ВТБ Јединствена лига, Алпе Адрија Куп).
Њен статус зависи од ставова федерација, опстаће ако се оне сложе да треба да постоји. Када се ради о квалификацијама за европске купове, дакле и за такмичења која организује УЛЕБ, ако желе Јадранску лигу морају се одрећи једног места у Евролиги које сада имају прваци националних лига СЦГ, Хрватске и Словеније. То право пребацује се Јадранској лиги, из које ће у Евролигу ићи три првопласиране екупе, без обзира на земљу. У супротном, могу да играју лигу која има карактер турнира.
Иако се тих година у Србији ширила свест како АБА лига доводи до децентрализације и претежне београдизације српске кошарке, у тренутку када је кренуо нови талас кризе у односима ФИБА и Евролиге, национални савези су говорили како је та лига неопходна за развој кошарке на простору екс-Ју. Но, последњих година никакву корист од ње не виде клубови из Хрватске и Словеније, те су тамошњи национални савези донели одлуку да сви или поједини клубови паралелно са АБА лигом играју и национално првенство током целе сезоне. Сада хрватски клубови желе да напусте оба ранга АБА лиге, те се овим најављује изузетно бурно лето 2022.
Бора Станковић је те 2004. у исто време искључио понављање уцена налик на терор који је вршен пред Партизаном, због тога што више није било никаквих основа за то време.
Говорећи о пласману у домаћем првенству као основним критеријумом за пласман, и позивајући се на истицање да је УЛЕБ сам бирао 48 тимова за Евролигу и Еврокуп, рекао је да је њихов интерес да у оба такмичења наступају најбољи клубови, као и да поштује пласман у националним лигама.
О договору између ФИБА и УЛЕБ из 2004, Станковић је рекао да је до њега дошло због тога што су такви односи штетили кошарци у целини. Због тога су и убедили једни друге, јер кривица за овакво стање је лежала на обема странама.
После сезоне 2007/2008, ФИБА је угасила Еврокуп Челенџ и наставила да организује само Еврочеленџ куп до сезоне 2014/2015. У сезони 2015/2016 први пут је био игран FIBA Europe Cup (ФИБА Куп Европе), да би у сезони 2016/2017 повратила свој стари утицај кроз лансирање кошаркашке Лиге шампиона. Пред сезону 2022/2023 доћи ће 25. маја до уједињења Еврокупа и Лиге шампиона у друго најјаче кошаракашко такмичење, кроз које ће се у будућности чак шест тимова квалификовати за нову, отворену Евролигу. Претходних година ФИБА је покренула и Лигу шампиона за америчко подручје и афричко клупско такмичење у кооперацији са НБА лигом. Не треба изоставити ни чињеницу да је ФИБА омогућила шампиону развојне НБА Џи лиге (NBA G League) да сваког фебруара наступи у ФИБА Интерконтиненталном купу, што је почело у пракси да се примењује 2019.
Извори: Александар Остојић и Ђорђе Матић за часопис „Баскет“, бр. 25, децембар 2004, b92.net, ауторска сећања Ђорђа В.
Обрада: ЦЗБГ Портал
Додајте коментар