Autor: CZBG/Dario K.
Poslednja dva poraza košarkaša Crvene zvezde u Beogradu, od ekipa Armanija i Monaka, izazvala su pravu lavinu negodovanja Zvezdinih navijača. Upravo iz tog razloga pokušaćemo kroz ovaj tekst da se dotaknemao nekih stvari za koje se mogu vezati ovi Zvezdini posrtaji u najelitnijem evropskom takmičenju.
Crvena zvezda je trenutno 14. na tabeli Evrolige sa skorom od 8 pobeda i 14 poraza. Od tih 14 poraza, sledeći su oni za koje navijači smatraju da su mogle i trebale da budu pobede da se adekvatno selektirala ekipa, dok stručni štab na čelu sa Dejanom Radonjićem smatra da je najveći krivac nekompletnost ekipe uzrokovana pandemijom Korona virusa.
1. kolo Fenerbahče – Crvena zvezda 61:57
4. kolo CSKA – Crvena zvezda 78:76
6. kolo Monako – Crvena zvezda 70:62
15. kolo Crvena zvezda – Barselona 69:76
17. kolo Efes – Crvena zvezda 84:83
18. kolo Crvena zvezda – Zenit 76:80
22. kolo Asvel – Crvena zvezda 69:67
24. kolo Crvena zvezda – Armani 57:63
25. kolo Crvena zvezda – Monako 80:91
Splet nesrećnih okolnosti – Korona virus
Istini za volju, činjenica je da Crvena zvezda na većini utakmica nije bila kompletna. Trener Dejan Radonjić je stalno potencirao da ne može uvek da računa na kompletnu ekipu, kako na treninzima, tako i na utakmicama. Ali ono što moramo da konstatujemo je da ni druge ekipe u Evroligi nisu uvek, i u svakom trenutku, bile kompletne. Korona virus nije zahvatio samo i isključivo Crvenu zvezdu, pa s toga smatramo da ovo i ne može u potpunosti da bude izgovor bilo kome u Crvenoj zvezdi za poraze koji se nisu morali desiti. Iz tog razloga se ne želimo duže zadržavati na ovom izgovoru.
Tvrdoglavost Dejana Radonjića
Pre nego bilo šta napišemo povodom ove konstatacije, moramo reći sledeće – Mi u potpunosti podržavamo našeg trenera, stručni štab i celu ekipu u naporima da ostvare što bolje rezultate i osvoje sve moguće trofeje. Ali to što podržavamo ne znači da nećemo uputiti kritiku kada je potrebno da se ista uputi, bez obzira na koga je ona adresirana.
U ovom delu teksta želimo da izdvojimo par stvari za koje mislimo da spadaju u domen tvrdoglavosti našeg trenera. Naime, prva stvar koju želimo naglasiti je loša selekcija i doselekcija ekipe.
Koliko smo upoznati, treneru Dejanu Radonjiću su date odrešene ruke da sastavi ekipu za ovu sezonu. Pripreme su krenule dosta dobro. Potpisani su Volters, Holins, Lazarević, Vajt, Ivanović i Mitrović, a kao najveće pojačanje došao je Nikola Kalinić. Svi su bili zadovoljni, ali već na samom početku svi su očekivali dovođenje još dva igrača koja su trebala da budu ključna za ovu ekipu – plej i centar. Već tada je svima bilo jsno da Volters na pleju, kao ni Kuzmić i Mitrović na centru, neće moći u potpunosti da iznesu ovu sezonu tj. da će kad-tad doći pad u Zvezdinoj igri zbog zamora materijala, mogućih bolesti (pandemija Korona virusa) ili neke povrede. Na sve to se nadovezals povreda i Aron Vajt na pripremama, koji se tek negde početkom decembra meseca priključio ekipi, pa je u ekipu uskočio veteran Simonović, a nakon što nije doveden igrač na poziciji centra, ekipi je pridružen Maik Cirbes koji, moramo to iskreno reći, nije bio igrač koji je u tom trenutku trebao crveno-belima jer je bio totalno van forme.
Već tada nije urađena ispravna doselekcija, pa je Crvena zvezda krenula u sezonu u sastavu koji je imao dosta deficitarnih pozicija. Upravo iz tog razloga su se desili mnogi porazi u Evroligi, a od gore devet pobrojanih, barem je sedam moglo da ode na Zvezdinu vodenicu.
Jedina doselekcija koja je u jednom trenutku urađena bila je dovođenje Stefana Markovića. Ali kako nije doveden na samom početku sezone i nije prošao sve pripreme, a usput je bio jedno duže vreme i povređen, ispostavilo se da njegov dolazak apsolutno nije doneo nikakvu korist crveno-belima. Šta više, u nekim utakmicama igre Markovića su direktno uticale na loš rezultat. Da ne krivimo sada samo njega jer nije čovek u Zvezdu došao sam od sebe, moramo reći da nikome nije bilo jasno zašto trener Radonjić koristi u određenim trenucima Markovića, kada i on, a i svi u hali i pored malih ekrana vide da od njega nema koristi i da nastupa veliki pad u igri kada je on na parketu.
Upravo to je dovelo da Volters, koji je veći deo dosadašnje sezone odigrao veoma dobro, mora više da provodi vremena na parketu, da se troši, a sve to je dovelo do toga da Volters više nema one snage i svežine u potrebnim trenucima za ekipu kada se lomi rezultat. Takođe, Ivanović koji je po vokaciji dvojka, morao je prinudno da igra pleja, a pošto do sada nije imao prilike da se susreće sa vrhunskim defanzivcima (u kontinuitetu), ni on nije mogao da pruži ono što su navijači od njega očekivali.
Upravo tu je prva greška Dejana Radonjića.
Druga greška našeg trenera je potpisivanje Maika Cirbesa i nedovođenje kvalitetnijeg igrača na centarskoj poziciji. Ovu grešku pripisujemo našem treneru jer je predsednik Nebojša Čović rekao na jednoj emisiji da je novca bilo za dovođenje centra, ali da je to isključivo odluka trenera.
Cirbes, koga izuzetno cenimo, se ni kriv ni dužan našao u neobranom grožđu. Potpisan je kao treći centar, ali je minute dobijao na kašikicu. Već kada je potpisao Cirbesa, Radonjić je mogao i morao više da ga koristi, a ne da Cirbes bude ikebana na klupi i neko ko treba da maše peškirom. Ako nije imao kvaliteta, pa ga zbog toga i nije češće uvodio u igru, onda nije trebao ni da ga potpisuje, nego je trebao da traži rešenje za tu poziciju po nekim ligama iz kojih i drugi klubovi dovode pojačanja.
Treća greška se očitovala sama po sebi na parketu. Naime, pošto nismo imali adekvatnog pleja da zameni Voltersa, kao ni centra, najviše je u igri trpeo Nikola Kalinić. Upravo iz gore pomenutih razloga, Kalinić je uvideo da kao najveća zvezda ove ekipe mora da preuzme najviše odgovornosti na sebe, ali je to očito u mnogim utakmicama bilo kontraproduktivno jer su se protivnički igrač toliko skoncentrisali na njega da ovaj nekada nije mogao da dođe do daha i onda je ulazio u greške koje su takođe dosta uticale na rezultat.
Ostaje i nejasno zašto je na klupi često zaboravljen Stefan Lazarević, posebno kada se zna da dečko može da odigra veoma dobru odbranu, a ni u napadu nije zaostajao sa svojim saigračima.
Šta i kako dalje?
Očito je da su ove greške Zvezdu skupo koštale u ovoj evroligaškoj sezoni i da je tu kraj što se tiče nekih ambicija za Top 8. Ali Zvezdu čekaju susreti u ABA ligi, Kupu Srbije i domaćem prvenstvu. Od svih tih takmičenja, ABA liga je trenutno najvažnija jer i dalje se očekuje da kroz nju naš klub ostvari plasman u Evroligu. Ali i u ABA ligi glavni konkurenti (Partizan i Budućnost) su se pojačali u međuvremenu, a naravno da imaju silnu želju da skinu Crvenu zvezdu sa trona.
Mi verujemo da će trener Dejan Radonjić našpanovati ekipu za najvažnije utakmice, ali i dalje smo mišljenja da je Zvezda u deficitu kada se tiče pozicije pleja i posebno centra. Da li sada nekoga dovoditi ko bi mogao da igra samo regionalno i domaća takmičenja, ili ostati na ovom trenutnom rosteru, pitanje je na koje Radonjić i njegov stručni štab treba da daju odgovor.
Takođe, naš sportski sektor mora da odradi bolju selekciju igrača i da iste ponudi treneru Radonjiću. Za kraj ćemo samo napomenuti da se svojevremeno, Zvezdin bivši igrač, Skuni Pen ponudio da pomogne Zvezdi oko pronalaska pojačanja “preko bare”. Sve što su ljudi iz Zvzede trebali da urade, kako nam Pen reče, jeste da ga kontaktiraju. A koliko znamo to nikada niko nije uradio.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUM
Dodajte komentar