Одбојка Одбојка/Вести Одбојкаши СДЦЗ

Никола Росић: “Право време за асове”

На предлог Управног одбора Никола Росић је једногласно изабран за новог генералног директора ОК Црвена звезда.

Прослављени репрезентативац и члан златне генерације из Беча 2011.године после трофејне играчке каријере је на новом задатку. Да постави темеље нових успеха Црвене звезде.

– Моја визија што се тиче спорта, и посла генерално, увек је шампионска. Волео бих да наш пројекат траје и да Звезду вратимо на шампионски пут. Први циљ је да клуб оздравимо економски, постанемо стабилни, да пребродимо финансијске проблеме, и да сваки запослени, сваки играч, свако ко представља Црвену звезду схвати величину и тежину грба. Сви морамо да будемо један тим како бисмо испунили циљеве. Да креирамо победнички менталитет и шампионске амбиције како бисмо вратили Звезди имиџ. Обавезује нас велико име и велика традиција. Одбојкашки клуб Црвена звезда је власник 75 трофеја и наша обавеза је да наставимо тим путем.

Свом снагом и енергијом ћу се посветити омладинској школи. То је здрава основа, база и ослонац, покретач сваког врхунског клуба. То је моја идеја и даћу све од себе, као и моји сарадници, да то и направим. Желимо да направимо фабрику играча, што је Црвена звезда и била. И то је јако важно за мене. У освајању европске титуле наше женске репрезентације 2019.године учествовало је седам девојака које су биле део Звездиног система. Звезда је много дала одбојци, створила је велики број репрезентативаца, и право је време да почнемо да стварамо нове асове.

Желим да се захвалим Влади Републике Србије, Министарству омладине и спорта, граду Београду и Одбојкашком савезу Србије на великој подршци и помоћи која је уредбом Владе Републике Србије омогућила значајна финансијска средства клубовима у овој тешкој ситуацији.

Као играч је имао бројне изазове, који га очекују и на новој позицији. Не крије задовољство поводом доласка и осврће се на оно што је испред, као и на препреке које морају да се превазиђу на путу до циља.

– Велики спортски и пословни изазов. Желим да моја Звезда осваја титуле, врати се на место које јој припада, буде пример у раду са млађим категоријама. Тако је увек било. Постоји, тако да кажем, „рупа“ у млађим категоријама, и желим да Црвена звезда да још већи допринос. Мислим да је јака Звезда потребна свима. Јака Звезда која ствара нове репрезентативце, асове. Желим да дођемо у ту фазу да сви будемо задовољни. За то су потребни време, енергија и организација, то је процес. Али, ја имам план у који верујем, људе око себе у које верујем. У Управном одбору је група јако успешних људи, успешних привредника. Моји пријатељи и пословни партнери без којих овај пројекат не би могао да функционише. Повезују нас и велика жеља да са Звездом направимо успех. За мене је велика част што сам генерални директор, неко ко управља целом организацијом, клубом и велики пословни изазов да остварим зацртане циљеве. Моја енергија је усмерена ка томе. И то су фактори због којих сам ја данас овде и у које верујем.

Без обзира на којој се Звезда позицији налази, или који су реални циљеви у том тренутку, морамо да гледамо само напред. Сматрам да кроз годину, две, Звезда може и мора да се бори за титуле и осваја титуле. Мислим да уз добар систем рада, уз јаку омладинску школу, и све што Београд може да понуди у том узрасту, када је на „здравим ногама“ Звезда постати озбиљан конкурент. Оба наша клуба.

Када погледа иза себе непроцењиво искуство које је стекао током двадесет пет година бављења одбојком је велика школа. Школа, у којој и спортске и животне савете је спреман да подели новим асовима као данашњи одговор на сутрашња питања.

– Двадесет и пет година сам у одбојци, двадесет сам се бавио професионално, на врхунском нивоу, 15 година сам провео у иностранству. Деветнаест година сам био репрезентативац. Прошао сам много тога, и доброг и лошег, више доброг. Имам велико спортско и животно искуство, и сматрам да у мени могу да пронађу и пријатеља и лидера, неког ко може да им помогне у неким недоумицама везано за одбојку, психологију спорта. Желим да направим такав однос, да моја канцеларија буде отворена и за тренере и за играче, како год могу да им олакшам. Моје размишљање иде у том смеру да Звездини играчи и тренери, почев од омладинских категорија, морају да имају највише спортске циљеве. И желим да све ово што сам прошао кроз играчку каријеру ставим на располагање људима у Црвеној звезди.

Прави пример у истрајности неки нови клинци имају у новом првом човеку одбојкашког клуба. Нестрпљивост је постала упорност, врлина која га је красила током играчке каријере.

– Управо тако, мислим да се данас много жури, да се жели много тога на брзину. У спорту, као и у животу, мора да се истраје. Истина је да никада не треба одустајати и да дође свачијих 5 минута. Ја сам у репрезентацију ушао са 16 година, а после осам, девет година сам постао стандардан, затим одиграо укупно 212 утакмица. То је процес. Уз много труда и рада, треба поставити високе циљеве и веровати у себе и то што радиш.

Као и други спортови одбојка се током година мењала, али је основа остајала иста: рад са млађим категоријама. Приоритет ће бити да се у Звездиној одбојкашкој фабрици производе нови мајстори заната.

– Другачији је систем рада, и да не понављам оно што сви већ знамо: технологија је много напредовала. Ми смо много више времена проводили играјући се заједно, напољу, моја генерација се више социјализовала. Више смо времена проводили са лоптом. Понављања су јако значајна за сваког играча. Што више понављања, то је већи напредак, Данас се одмах после тренинга узима телефон, посвећује се неким другим стварима. Мислим да то није добро. У томе је огромна разлика. Мислим да већа употреба телефона слаби концентрацију, то сам и сам прошао. Поред свега што данас нуде савремени телефони теже је концентрисати се на друге ствари, бити фокусиранији. Ја бих апеловао на млађе да се што више баве спортом, донеће им корист у многим стварима. Што се тиче начина рада, када сам ја почињао много се времена посвећивало техници. Можда у почетку буде досадно, али када се тај аутоматизам усаврши, то остаје за цео живот. Касније доста зависи и од физичких фактора, али техника остаје. Треба се посветити техници на почетку, мање снази. Техника је база која остаје, а када се то стекне све после је надоградња.

Снови се на почетку чине немогућим, па невероватним, јер колико дечијих снова оствари одрастао човек. На крају, увек буду неизбежни. Никола Росић је остварио сан да дође у Црвену звезду, иако током играчке каријере није било прилике.

– Није, тада су се потписивали уговори на дужи временски период. Ја сам тренирао фудбал у Црвеној звезди, прошао сам селекцију, али сам се посветио одбојци. Испред куће ми је била основна школа и наставио сам да тренирам одбојку, и мајка ми је била одбојкашица. Ушао сам јако млад у први тим, са 15 година, и тада потписао дугогодишњи уговор. Имао сам 20 година када сам отишао у Будву, па после у иностранство. Није било тада прилике да заиграм у Звезди, али сада су се снови остварили. У другој улози, у великом изазову, где могу још више да помогнем. Знам тај осећај када ваши снови и циљеви требају да се остваре. И мислим да ћу много значити тим младим људима у тој ситуацији.

Када се помену Црвену звезда и одбојка постоје нераскидиве нити. Једна од највећих љубимица Звездиних навијача је Николина сестра, Нина Росић. Нина је прошла Звездину школу одбојке и у два наврата носила црвено-бели дрес.

– Ја сам поносни брат, Нина је мој понос. Пратио сам лично и гледао све те утакмице, пун „Пионир“, то је било нешто прелепо. И то је моја огромна жеља, када се стекну услови и поправи ова глобална ситуација, да се врати публика. Навијачи имају велики значај. Они су тада давали крила тој генерацији, надам се ће сада давати некој новој, којој ће то бити прекопотребно. Знам колико Нина воли Црвену звезду, и да није желела да игра ни у једном другом клубу. То је за мене огроман мотив, лични мотив, да вратимо наш клуб где припада и где му је место.

Од шампиона ће будући шампиони учити како да то и постану.

– Шампион мора да има своје снове, којима ће се максимално посветити. Постављен свој лични циљ којем се тежи. Ту је породица јако значајна. Шампион се постаје када дајеш све од себе, али заиста. Тако учим и свог сина. Тако ја радим, тако сам научио, радим 100%, дајем све од себе. Има више фактора када су резултати у питању, али када зацртате циљ и дате апсолутно све од себе како бисте успели, поштен рад и упорност се увек врате. То је за мене шампион. Много је успона и падова, али никада не одустајати и давати све себе.

Извор: СД Црвена звезда

Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ

Скочи на траку са алаткама