Crvena zvezda večeras je izgubila od Totenhema. Vest koja i nije neko iznenađenje, iako su se mnogi navijači, kao i ljudi iz kluba nadali da Zvezda može do povoljnog rezultata.
Istini za volju, mogla je Zvezda u večerašnjem susretu da povede (Pavkov), pa i da izjednači (Van La Para), ali sreća nije bila saveznik crveno-belih. Ali, kako god, ono što želimo da apostrofiramo nakon ove utakmice su greške koje Zvezdu skupo koštaju i koje njeni protivnici surovo koriste.
Naime, prva stvar koju mnogi primećuju je loše odrađen prelazno rok. Jedan od igrača koji je trebao na neki način da bude nosioc ove ekipe, Ivanić, više nije ni u protokolu, a kamo li na terenu. U veznom redu na ovoj utakmici u prvih 11 započinju Njegoš Petrović i Dušan Jovančić koji ni na jednoj utakmici nisu odigrali zajedno celi meč. Olako je Zvezda pustila (ako tako možemo da se izrazimo, iako ima nekih drugih indicija) Krstičića, koji je sa Jovičićem činio odličan tandem na sredini terena prošle sezone. Na desnom beku smo ostali na Gobeljiću, koji je izvrstan čovek, ali ne i igrač koji kvalitetom može da odgovori zahtevima za igranje u najelitnijem takmičenju. Takođe, na mestu štopera imamo Milunovića koji je neretko pravio neke poteze koji su na koštali ili su mogli da nas koštaju golova i poraza.
Da budemo jasni, još jednom…ni jednom od tih igrača, kao i nekima koje možda nismo pomenuli, ne zameramo previše, jer pre svega neko ih je doveo/ostavio u Zvezdi. Nisu to uradili sami. Ne zameramo im ni na ljudskim osobinama. Ali evidentno je da neki od njih ne mogu da odgovore zadacima, ne samo u Ligi šampiona, nege ni u večitim derbijima u kojima smo u zadnje vreme takođe pružali veoma loše partije.
Sa druge strane, pored sportskog direktora i ostalih ljudi iz kluba zaduženih za transfere, moramo da napomenemo i neke greške stručnog štaba, na čelu sa glavnim trenerom Vladanom Milojevićem.
Jedna od večerašnjih greški (koje smo već pomenuli) je stavljanje u prvih 11 Petrovića i Jovančića koji zajedno nisu odigrali ni jedan meč u domaćem prvenstvu, a trebali su da spreče vedete Totenhema da razvijaju svoju igru. Iskreno, ne ide to tako. Zvezda, takođe, već duže vreme nema iskristalisanih startnih 11 za neke važnije susrete. Uvek su na terenu neke druge postave i stiče se utisak da nemamo uigranu postavu koja uvek, i u svakom trenutku, zna šta treba da radi na terenu.
Videlo se to, nažalost, i večeras. Ovde se posebno osvrćemo na to kada naši igrači imaju posed lopte. Stiče se utisak da nikako ne možemo, ili ne znamo, da razvijemo pas igru i to iz prve, baš onako kako je to radio večeras Totenhem, ili recimo sinoć Slavija protiv Barselone. Lopta se previše “carini” jer nekada igrači ne trče niti se otkrivaju, a nekada izgleda kao da i ne znaju koju akciju da odigraju, pa se često dešava da se igraju duboke lopte koje su većinom, u samom startu, izgubljene.
Džaba je trener Milojević u jednom trenutku tražio da se lopta spusti na zemlju jer, moramo biti iskreni, ni u domaćem prvenstvu naš tim nekada takve stvari ne sprovodi u delo, a očekuje se da to uradi protiv Totenhema. Dobro se sećam, kada je trener Zvezde bio Robert Prosinečki. Iako nije ostvario neke zapaženije rezultate, videlo se iz aviona da zna šta hoće od igrača. Naime, dve stvari su tada bile primarne. Prva je bila fizička kondicija, a druga da se uvek, ali uvek igra po zemlji. Kod njega čak ni golman nije smeo da ispucava loptu nego je tražio da odbrana i vezni red iznose loptu igrajući od noge do noge.
Upravo to je ono što danas gledamo u modernom fudbalu i što trenutno ne vidimo u igri naše Zvezde. Dobro, svesni smo da Zvezda ne može da parira na tržištu mnogo jačim klubovima i da dovodi kvalitetnije igrače, ali to ne znači da treba da odustaje od ispravnog sistema igre. Ako pak nema kvalitetnih stranaca koji će biti nosioci takvog sistema, onda se mora okrenuti omladinskom pogonu i iznedriti igrače koji će te stvari sprovoditi u delo.
Sve u svemu, poraz kao poraz nije strašan jer smo još u igri i za nastavak takmičenja u Ligi šampiona ili Ligi Evrope (ovo drugo je mnogo realnije). Ono što može biti strašno je ako se ništa koncepcijski ne promeni u samoj igri, kao i u načinu dovođenja igrača u klub. To nas onda može skupo koštati, ali se ipak nadamo se to neće desiti.
Autor: Kapin D. CZBG
U potpunosti se slažem sa tekstom. Poraz,sam po sebi ne treba boleti,koliko trebaju boleti promašaji u selekciji dovođenih igrača.Ostala je tajna,makar za širu javnost,zašto su oterani Savić ili Stojković,igrači čija je glava išla pod protivničke kopačke.Teško je gledati nonšalantnost i komociju igrača u Zvezdinoj odbrani,olako propuštanje protivnika i sve greške koje čine.Milojević ne zaslužue pružanje prsta prema njegovim greškama ali je činjenica,da je preskupo i teško preboljivo,da se Jovančića gura u vatru (valjda,da bi ga se vratilo,a kamo,ne znam) ili da bi se čekalo na,za nas,poprilično skupe strane “provikane klase”,ne bi li proradili i neće li neki njihov potez biti od koristi za Zvezdu.Ako ćemo za parametar uzeti činjenicu,da s Partizanom ne možemo na kraj,ne vidim što bi trebalo biti razlogom za optimizam za neke ozbiljnije rezultate u Evropi.Da,Zvezda je već mnogo učinila,samim ulaskom u evropsku elitu.No,valja priznati,i u toj borbi je bilo silnog “povuci-potegni” sistema.Od svega,što Zvezdu stavlja u red evropskih velikana,je ipak i samo,huk sa tribina i armija onih koji Zvezdu vole.U drugim segmentima ćemo morati pokušati stizati i to,prvenstveno,iz svojih redova. Tu je najtoplija Zvezdina krv…