Фудбал Фудбал/Извештаји и анализе

Грешке које се сурово кажњавају

Црвена звезда - Тотенхем

Црвена звезда вечерас је изгубила од Тотенхема. Вест која и није неко изненађење, иако су се многи навијачи, као и људи из клуба надали да Звезда може до повољног резултата.

Истини за вољу, могла је Звезда у вечерашњем сусрету да поведе (Павков), па и да изједначи (Ван Ла Пара), али срећа није била савезник црвено-белих. Али, како год, оно што желимо да апострофирамо након ове утакмице су грешке које Звезду скупо коштају и које њени противници сурово користе.

Наиме, прва ствар коју многи примећују је лоше одрађен прелазно рок. Један од играча који је требао на неки начин да буде носиоц ове екипе, Иванић, више није ни у протоколу, а камо ли на терену. У везном реду на овој утакмици у првих 11 започињу Његош Петровић и Душан Јованчић који ни на једној утакмици нису одиграли заједно цели меч. Олако је Звезда пустила (ако тако можемо да се изразимо, иако има неких других индиција) Крстичића, који је са Јовичићем чинио одличан тандем на средини терена прошле сезоне. На десном беку смо остали на Гобељићу, који је изврстан човек, али не и играч који квалитетом може да одговори захтевима за играње у најелитнијем такмичењу. Такође, на месту штопера имамо Милуновића који је неретко правио неке потезе који су на коштали или су могли да нас коштају голова и пораза.

Да будемо јасни, још једном…ни једном од тих играча, као и некима које можда нисмо поменули, не замерамо превише, јер пре свега неко их је довео/оставио у Звезди. Нису то урадили сами. Не замерамо им ни на људским особинама. Али евидентно је да неки од њих не могу да одговоре задацима, не само у Лиги шампиона, неге ни у вечитим дербијима у којима смо у задње време такође пружали веома лоше партије.

Са друге стране, поред спортског директора и осталих људи из клуба задужених за трансфере, морамо да напоменемо и неке грешке стручног штаба, на челу са главним тренером Владаном Милојевићем.

Једна од вечерашњих грешки (које смо већ поменули) је стављање у првих 11 Петровића и Јованчића који заједно нису одиграли ни један меч у домаћем првенству, а требали су да спрече ведете Тотенхема да развијају своју игру. Искрено, не иде то тако. Звезда, такође, већ дуже време нема искристалисаних стартних 11 за неке важније сусрете. Увек су на терену неке друге поставе и стиче се утисак да немамо уиграну поставу која увек, и у сваком тренутку, зна шта треба да ради на терену.

Видело се то, нажалост, и вечерас. Овде се посебно осврћемо на то када наши играчи имају посед лопте. Стиче се утисак да никако не можемо, или не знамо, да развијемо пас игру и то из прве, баш онако како је то радио вечерас Тотенхем, или рецимо синоћ Славија против Барселоне. Лопта се превише “царини” јер некада играчи не трче нити се откривају, а некада изгледа као да и не знају коју акцију да одиграју, па се често дешава да се играју дубоке лопте које су већином, у самом старту, изгубљене.

Џаба је тренер Милојевић у једном тренутку тражио да се лопта спусти на земљу јер, морамо бити искрени, ни у домаћем првенству наш тим некада такве ствари не спроводи у дело, а очекује се да то уради против Тотенхема. Добро се сећам, када је тренер Звезде био Роберт Просинечки. Иако није остварио неке запаженије резултате, видело се из авиона да зна шта хоће од играча. Наиме, две ствари су тада биле примарне. Прва је била физичка кондиција, а друга да се увек, али увек игра по земљи. Код њега чак ни голман није смео да испуцава лопту него је тражио да одбрана и везни ред износе лопту играјући од ноге до ноге.

Управо то је оно што данас гледамо у модерном фудбалу и што тренутно не видимо у игри наше Звезде. Добро, свесни смо да Звезда не може да парира на тржишту много јачим клубовима и да доводи квалитетније играче, али то не значи да треба да одустаје од исправног система игре. Ако пак нема квалитетних странаца који ће бити носиоци таквог система, онда се мора окренути омладинском погону и изнедрити играче који ће те ствари спроводити у дело.

Све у свему, пораз као пораз није страшан јер смо још у игри и за наставак такмичења у Лиги шампиона или Лиги Европе (ово друго је много реалније). Оно што може бити страшно је ако се ништа концепцијски не промени у самој игри, као и у начину довођења играча у клуб. То нас онда може скупо коштати, али се ипак надамо се то неће десити.

Аутор: Капин Д. ЦЗБГ

Коментар

Кликните да бисте објавили коментар

  • U potpunosti se slažem sa tekstom. Poraz,sam po sebi ne treba boleti,koliko trebaju boleti promašaji u selekciji dovođenih igrača.Ostala je tajna,makar za širu javnost,zašto su oterani Savić ili Stojković,igrači čija je glava išla pod protivničke kopačke.Teško je gledati nonšalantnost i komociju igrača u Zvezdinoj odbrani,olako propuštanje protivnika i sve greške koje čine.Milojević ne zaslužue pružanje prsta prema njegovim greškama ali je činjenica,da je preskupo i teško preboljivo,da se Jovančića gura u vatru (valjda,da bi ga se vratilo,a kamo,ne znam) ili da bi se čekalo na,za nas,poprilično skupe strane “provikane klase”,ne bi li proradili i neće li neki njihov potez biti od koristi za Zvezdu.Ako ćemo za parametar uzeti činjenicu,da s Partizanom ne možemo na kraj,ne vidim što bi trebalo biti razlogom za optimizam za neke ozbiljnije rezultate u Evropi.Da,Zvezda je već mnogo učinila,samim ulaskom u evropsku elitu.No,valja priznati,i u toj borbi je bilo silnog “povuci-potegni” sistema.Od svega,što Zvezdu stavlja u red evropskih velikana,je ipak i samo,huk sa tribina i armija onih koji Zvezdu vole.U drugim segmentima ćemo morati pokušati stizati i to,prvenstveno,iz svojih redova. Tu je najtoplija Zvezdina krv…