Крв, зној, сузе и осмех као кључ успеха #11

Извор: mojacrvenazvezda.net

Она је чланица ЖФК Црвена звезда. Са свега 24 године живота уписана је златним словима у историју нашег клуба као једна од три играчице које су забележиле више од 100 наступа у дресу омиљених боја. Она је репрезентативка Србије. Она је неко ко у злато претвара све чега се дохвати. Она је кратко и јасно – Јована Стојановић #11.

Као никада пре у припреми једног текста нисам имао доступно толико материјала као сто је сада случај, па се само по себи наметнуло питање одакле кренути, али сам циљ је био јасан. Толико је већ сада остварења иза ове девојке заносног осмеха и евидентног кућног васпитања, да све што се каже не може бити мање или више вредно од онога што би се можда изоставило.

Али кренимо редом,…

Јована је рођена 10. фебруара 1995. године у Нишу. У та тешка времена за наше друштво и државу када је и сам сутрашњи дан представљао неизвесност, на свет је дошла девојчица чији су и дедови, и отац, и стричеви, и ујаци, па и брат Стефан били фудбалери. Предиспозиције су биле јасне, Јована је прво морала да потрчи за „бубамаром“, па тек онда да прохода. Дружење са лоптом започела је у крају у којем је живела играјући са дечацима. Врло брзо је тим истим дечацима почела лопту да протура кроз ноге па је прозвана и најбољим фудбалером у крају са којом су сви желели да буду у истој екипи.

Прве озбиљне кораке Нишлијка је започела где друго него у екипи Машинца, екипи која је у више наврата била шампион и оне некадашње велике Југославије. Таленат је поседовала, али у јакој конкуренцији морала је у два наврата и на каљења, па је фудбалско знање стицала у крагујевачкој Сушици и лесковачким Леминд Лавицама.

За тада осамаестогодишњу Јовану 2013. година је била остварење свега што је сањала још као девојчица, постала је део црвено-беле породице. Њен, сада на жалост покојни, деда Бора од малена јој је урезао љубав према фудбалу, нашој Црвеној звезди и отаџбини. Међутим, мало је недостајало да до свега овога не дође. Баш у време потписивања првог професионалног уговора, један инострани клуб препознао је сав потенцијал наше Јоване. Уследила је понуда која се не одбија и којом би Јована и њена породица себи обезбедили материјалну сигурност. На запрепашћење свих, мала, велика Јована је рекла „Не“. Новац не може да замени играње у црвено-белом дресу. Постала је део породице којој сви припадамо. Не занемарујући образовање Јована је уписала и факултет, захваљујући клубу добила је и стипендију.

Уследили су свакодневни тренинзи, велика одрицања. Међутим, када се на велику љубав придода упоран рад резултати су ту. Јована је постала незаменљив део нашег женског фудбалског колектива. Звездин универзалац без којег се не може замислити наша најбоља постава. Није јој страна ни улога бека, ни улога класичног нападача. Она је увек ту само да наша Звезда победи. Сви знају да ће она увек и свугде дати свој максимум. Па без обзира да ли терен напустила са осмехом на лицу или сузама у очима, она је пред собом мирна јер зна да је дала свој максимум. Захваљујући свему томе, раду, труду, залагању,…, Јована је добила и позив у националну селекцију. Некако се тај позив поклопио са последњим данима много вољеног деда Боре, али свакако чињеница да је дочекао да види Јовану и у дресу наше Србије уноси смиреност и поред ненадокнадивог губитка.

Као репрезентативка Србије савладала је европске првакиње репрезентацију Немачке резултатом 2:0

О фанатичној посвећености Јоване спорту говори и податак да често има чак три тренинга дневно. Неколико година је радила са легендарним кондиционим тренером Михаилом Батом Радуловићем који је увек имао само речи хвале за Јовану. Бата је посебно поносан на чињеницу, да је Јована једина девојка која је на неким од његових кондиционих тренинга тренирала заједно раме уз раме са првотимцима мушког фудбалског клуба Црвена звезда, као и на чињеницу да је претпрошлог јануара, док су сви остали у паузи првенства седели у топлим кућама, она за 31 дан напољу одрадила 72 тренинга, у месецу у коме се просечне температуре кретале од -5 до -14 степени.

Јована и Бата Радуловић легендарни кондициони тренер ФК Црвена звезда

Причи о спортским достигнућима ове девојке краја нема…

У фудбалским круговима популарна „Жига“ поред великог фудбала, бави се и Футсалом. И ту је Јока више него успешна.
Чланица је женске Футсал репрезентације Србије и већ током наредне недеље учествоваће на Међународном Футсал турниру на којем ће поред Србије учествовати и девојке из Словеније, Чешке Републике и Словачке.

Прва фудбалерка која је у исто време била и у фудбалској и у футсал репрезентацији Србије

Из свега горе наведеног, обичан смртник не би ни помислио да у животу има времена за било шта друго, али Јована не би била Јована да и ту није посебна. Она је апсолвент на Факултету за пословну економију и предузетништво. Најбољи је студент генерације са просечном оценом 10,0, а тиме је и један од најбољих студената у историји факултета.

Активностима Јоване Стојановић ту није крај. Она је и члан Хуманитарног фонда „Дијаспора за матицу“, са којим је до сада учестовала у многим хуманитарним акцијама, а посебно је поносна на то што веч трећу годину за редом, Божић уместо у кругу своје породице, проводи у Крагујевцу заједно са дечицом оболелом од церебралне парализе, којима Фонд сваке године обезбеђује 100 новогодишњих пакетића. Познанства и пријатељства која је стекла међу многобројном оболелом децом, за њу представљају једно право мало богатство, оно највредније, а то је људско богатство. Богатство о коме сведоче на стотине фотографија на којима је у загрљају са онима којима је како наша, тако и помоћ целокупног друштва неопходна. Јована је напросто постала њихов идол и једна од оних њихових највећих инспирација, да једнога дана и сами без било чије помоћи стану на своје ноге. Са сузама у очима испричала нам је један мали детаљ са последњег сусрета, док је у наручју држала осмогодишњу девојчицу Милицу. Након што је упитала шта би желела да јој Деда Мраз на поклон донесе следећег Божића, мала Мица јој је одговорила:

– „Ја би желела само да проходам и да могу заједно са тобом да шутирам лопту у Црвеној звезди!“

Са малом Милицом на додели Божићних пакетића

За крај, морам овај текст да искористим и за мало приватизације. Част ми је сто имам прилику да овакву девојку, оваквог спортисту и лично познајем. И поред највећих напора она је увек спремна да упути осмех, прузи руку и да изјаву нама често и предосадним новинарима, а ти Јоко знај…

…твој толико вољени деда Бора и дан данас те гледа и прати са неког бољег места и сигурно је поносан на тебе!!!

На гробу свог фудбалског идола, деда Боре Стојановића

А сви ви који можда помислите да је ова прича ирационална, дођите на помоћни терен стадиона „Рајко Митић“ подно јужне трибине и знајте да ће вам ова девојка увек упутити осмех, пружити руку и сликати се са свима вама колико год да вас буде, а колико год да нас има увек је мало колико ова девојка заслужује.

Јована и председник Делија Љубомир Станковић Крле

– Фото албум Јоване Стојановић #11:
– у дресу ЖФК Црвена звезда:

– у дресу фудбалске репрезентације Србије:

– у дресу футсал репрезентације Србије:

– Јована са тренерима: