Аутор: ЦЗБГ, Иван Ј.
И беше Ниш. Свима нама којима је Звезда у срцу можемо рећи само deja vu.
Поновила се прича од прошле године где смо изгледали доста добро пре самог турнира, а на турниру је то било далеко од очекиваног.
За разлику од прошле, ту су и олакшавајуће околности, али је епилог исти. Партизан је поново освојио Жућкову левицу, а ми смо одиграли турнир за заборав.
Сачекао сам јутро после јер је утакмица била напета и, признајем, нисам новинар који може само да напише факте попут кретања резултата, учинка играча и сличног.
ПОСЛЕ (НЕ)ПРОСПАВАНЕ НОЋИ
Утисци су се слегли па бих желео да почнем од свог дворишта које се у овом случају односи на то шта је КК Црвена звезда могла да уради боље.
Првих седам четвртина које смо одиграли на купу су биле катастрофа. Цела утакмица са Динамиком где се једна Звезда мучи са екипом од које је боља за минимум 15 разлике је трагикомична.
Заиста са овим не умањујем борбу и противника, али је Динамик морао да се добије рутински.
Не постоји оправдање да се стрепи до последњег минута где нам буквално играчи Динамика поклањају победу јер праве неспортску личну над Добрићем.
А ОНДА “МЕГА”
И опет слична прича, с тим што ипак требамо бити реални и напоменути да смо са Мегом увек играли неизвесне утакмице.
Међутим, проблем је када Мега не игра ништа посебно, притом промаше двоцифрени број бацања, а екипа Звезде мора да чека рафалну паљбу ван линије 6.75 како би победила такву екипу.
После оваквих победа, сви су имали кост у грлу када је у питању финале са вечитим ривалом. Међутим, увек је присутна нада (Ах Пандоро) да се то све може поправити у финалу. И заиста, то је била наша најбоља партија, али је фалило нешто мало да се освоји трофеј.
Неко ће рећи карма, неко ће тражити кривца у судијама (о којима ћу касније написати), а ја ћу искључиво тражити кривца у лоше одигране прве две утакмице на турниру.
(НЕ)РАВНОПРАВНИ НА ФИНАЛЕ
Знало се да ћемо ослабљени на пут, јер правило КССа каже да се могу повести само четири страна играча.
Оног тренутка када је Оџо одбијен за српски пасош могло се наслутити да ће шкрипати испод коша.
Маик, који неизмерно воли Звезду, али има неки проблем у глави и Ристић, који нема искуства оваквих утакмица и још је зелен, се показало да су заиста и били највећи проблем у нашој игри. Оног тренутка када је Регланд почео да личи на себе, и Звезда је деловала много уиграније и боље на терену, па је проблем био под кошем.
Када бих упоредио неку кључну ситуацију која је на терену однела превагу на страну Партизана, навео бих лошу секвенцу Ристића на Лендејлу од резултата 63:59 за нас.
Кривити га не могу јер је погрешио онај ко га је ставио да чува Аустралијанца који је бржи од њега пуно у тако важном моменту игре.
ГРЕШКЕ ТРЕНЕРА
Овде долазимо до Томићеве одговорности. Разумем ја да ће требати времена као и са Радоњићем, али је проблем да ли ће му сујета дозволити да увиди грешке које непрекидно понавља.
Наглашавам овако јер веома често пратим његове конференције за штампу где се од његове надменост нико и не труди да му постави неко питање.
Кажу, “Дудин ученик”.
Супер, иза Дуде стоје резултати, иза Томића један освојен Суперкуп АБА лиге.
Зелен је као тренер јер нема другачијег објашњења који може да појасни како се на терену могу наћи два ниска играча секунд пре краја где браниш напад.
Зелен је јер је извадио Давидовца после првог промашаја за три поена, а момак је преокренуо ток утакмице. Притом, тај момак је прошле године показао да уме итекако да игра.
Показао је и Добрић прошле године да зна, Томић га уопште није увео у финале. Уведе га два минута пред крај, па нормално да промаши оба слободна бацања. Ненадић није ни улазио на терен, а имао је итекако кредита после утакмица са Уникахом и Морнаром где је показао да зна одлично у одбрани и солидно у нападу и где није играо јединицу.
Зелен је јер од најбоље центарске поставе, сада имамо једну празнину под кошем а ближи се март и почетак плеј офа који је за Звезду најбитнији.
Критика коју упућујем није злонамерна. Више је молба да увиди ствари које један лаик види и призна грешку.
СУЂЕЊЕ
Оно што је такође жалосно јесте и суђење, тачније понашање КССа.
Јесте господин Човић на неки начин тражио алиби за ствари које не функционишу у нашем саставу, али са потпуним правом јер КСС заиста наставља тамо где је стала до доласка Ђиласа на чело КССа.
Опет се показало да то није посао за некада велика имена српске кошарке него за људе који су менаџери. Мало је офирно да Белошевић не види неке ствари које би, да је судио евролигашку утакмицу, видео. Лакат Ренфроа који се не види, фаул над Добрићем код офанзивног скока, слободна бацања за Ренфроа а није пренео лопту у поље напада…
У оваквој егал утакмици, дођосмо до неколико поена које би утицали на коначан исход уз све горе недостатке за које мислим да су узрок пораза.
Шлаг на торти је био фаул 0.2 секунде пре краја.
Контакт јесте постојао, али се сећам и наше утакмице са Бамбергом у Евролиги пре пар година где исто контакт постојао, али се није судио. Поготово, ако се није судило све оно претходно што сам написао. Тешко да се после свега може рећи да није било тендециозно.
Подиже се тензија без икакве потребе јер српска такмичења немају никакав резултатски значај сем престижа. Ствара се негативна енергија која је усмерена ван терена а која није добра не само за Звезду, већ и за Партизан.
Последице смо имали прилике да видимо.
Сећате се сви расправе Човића и Вујошевића код Оље Бећковић а сетите се и епилога?
Уместо два српска представника у Евролиги, резултатом су то изборили хрватски представници.
Срби су најбољи представници некадашње југословенске кошарке и уместо да сваке године има представника у Евролиги, много енергије се губи на овакве ствари.
Остаје АБА која је најбитнија за Звезду. У тим се враћају Фаје, Оџо и Риверс.
Потребан је фокус да се форма темпира, да, када почне тај плеј оф, одбрана буде затегнута и да се врати онај напад где смо доста поена давали из транзиције.
Све ово што сам писао ће пасти у воду ако освојимо АБА лигу. У супротном, не смем ни да помислим.
Додајте коментар