Autor: CZBG, Ivan J.
I beše Niš. Svima nama kojima je Zvezda u srcu možemo reći samo deja vu.
Ponovila se priča od prošle godine gde smo izgledali dosta dobro pre samog turnira, a na turniru je to bilo daleko od očekivanog.
Za razliku od prošle, tu su i olakšavajuće okolnosti, ali je epilog isti. Partizan je ponovo osvojio Žućkovu levicu, a mi smo odigrali turnir za zaborav.
Sačekao sam jutro posle jer je utakmica bila napeta i, priznajem, nisam novinar koji može samo da napiše fakte poput kretanja rezultata, učinka igrača i sličnog.
POSLE (NE)PROSPAVANE NOĆI
Utisci su se slegli pa bih želeo da počnem od svog dvorišta koje se u ovom slučaju odnosi na to šta je KK Crvena zvezda mogla da uradi bolje.
Prvih sedam četvrtina koje smo odigrali na kupu su bile katastrofa. Cela utakmica sa Dinamikom gde se jedna Zvezda muči sa ekipom od koje je bolja za minimum 15 razlike je tragikomična.
Zaista sa ovim ne umanjujem borbu i protivnika, ali je Dinamik morao da se dobije rutinski.
Ne postoji opravdanje da se strepi do poslednjeg minuta gde nam bukvalno igrači Dinamika poklanjaju pobedu jer prave nesportsku ličnu nad Dobrićem.
A ONDA “MEGA”
I opet slična priča, s tim što ipak trebamo biti realni i napomenuti da smo sa Megom uvek igrali neizvesne utakmice.
Međutim, problem je kada Mega ne igra ništa posebno, pritom promaše dvocifreni broj bacanja, a ekipa Zvezde mora da čeka rafalnu paljbu van linije 6.75 kako bi pobedila takvu ekipu.
Posle ovakvih pobeda, svi su imali kost u grlu kada je u pitanju finale sa večitim rivalom. Međutim, uvek je prisutna nada (Ah Pandoro) da se to sve može popraviti u finalu. I zaista, to je bila naša najbolja partija, ali je falilo nešto malo da se osvoji trofej.
Neko će reći karma, neko će tražiti krivca u sudijama (o kojima ću kasnije napisati), a ja ću isključivo tražiti krivca u loše odigrane prve dve utakmice na turniru.
(NE)RAVNOPRAVNI NA FINALE
Znalo se da ćemo oslabljeni na put, jer pravilo KSSa kaže da se mogu povesti samo četiri strana igrača.
Onog trenutka kada je Odžo odbijen za srpski pasoš moglo se naslutiti da će škripati ispod koša.
Maik, koji neizmerno voli Zvezdu, ali ima neki problem u glavi i Ristić, koji nema iskustva ovakvih utakmica i još je zelen, se pokazalo da su zaista i bili najveći problem u našoj igri. Onog trenutka kada je Regland počeo da liči na sebe, i Zvezda je delovala mnogo uigranije i bolje na terenu, pa je problem bio pod košem.
Kada bih uporedio neku ključnu situaciju koja je na terenu odnela prevagu na stranu Partizana, naveo bih lošu sekvencu Ristića na Lendejlu od rezultata 63:59 za nas.
Kriviti ga ne mogu jer je pogrešio onaj ko ga je stavio da čuva Australijanca koji je brži od njega puno u tako važnom momentu igre.
GREŠKE TRENERA
Ovde dolazimo do Tomićeve odgovornosti. Razumem ja da će trebati vremena kao i sa Radonjićem, ali je problem da li će mu sujeta dozvoliti da uvidi greške koje neprekidno ponavlja.
Naglašavam ovako jer veoma često pratim njegove konferencije za štampu gde se od njegove nadmenost niko i ne trudi da mu postavi neko pitanje.
Kažu, “Dudin učenik”.
Super, iza Dude stoje rezultati, iza Tomića jedan osvojen Superkup ABA lige.
Zelen je kao trener jer nema drugačijeg objašnjenja koji može da pojasni kako se na terenu mogu naći dva niska igrača sekund pre kraja gde braniš napad.
Zelen je jer je izvadio Davidovca posle prvog promašaja za tri poena, a momak je preokrenuo tok utakmice. Pritom, taj momak je prošle godine pokazao da ume itekako da igra.
Pokazao je i Dobrić prošle godine da zna, Tomić ga uopšte nije uveo u finale. Uvede ga dva minuta pred kraj, pa normalno da promaši oba slobodna bacanja. Nenadić nije ni ulazio na teren, a imao je itekako kredita posle utakmica sa Unikahom i Mornarom gde je pokazao da zna odlično u odbrani i solidno u napadu i gde nije igrao jedinicu.
Zelen je jer od najbolje centarske postave, sada imamo jednu prazninu pod košem a bliži se mart i početak plej ofa koji je za Zvezdu najbitniji.
Kritika koju upućujem nije zlonamerna. Više je molba da uvidi stvari koje jedan laik vidi i prizna grešku.
SUĐENJE
Ono što je takođe žalosno jeste i suđenje, tačnije ponašanje KSSa.
Jeste gospodin Čović na neki način tražio alibi za stvari koje ne funkcionišu u našem sastavu, ali sa potpunim pravom jer KSS zaista nastavlja tamo gde je stala do dolaska Đilasa na čelo KSSa.
Opet se pokazalo da to nije posao za nekada velika imena srpske košarke nego za ljude koji su menadžeri. Malo je ofirno da Belošević ne vidi neke stvari koje bi, da je sudio evroligašku utakmicu, video. Lakat Renfroa koji se ne vidi, faul nad Dobrićem kod ofanzivnog skoka, slobodna bacanja za Renfroa a nije preneo loptu u polje napada…
U ovakvoj egal utakmici, dođosmo do nekoliko poena koje bi uticali na konačan ishod uz sve gore nedostatke za koje mislim da su uzrok poraza.
Šlag na torti je bio faul 0.2 sekunde pre kraja.
Kontakt jeste postojao, ali se sećam i naše utakmice sa Bambergom u Evroligi pre par godina gde isto kontakt postojao, ali se nije sudio. Pogotovo, ako se nije sudilo sve ono prethodno što sam napisao. Teško da se posle svega može reći da nije bilo tendeciozno.
Podiže se tenzija bez ikakve potrebe jer srpska takmičenja nemaju nikakav rezultatski značaj sem prestiža. Stvara se negativna energija koja je usmerena van terena a koja nije dobra ne samo za Zvezdu, već i za Partizan.
Posledice smo imali prilike da vidimo.
Sećate se svi rasprave Čovića i Vujoševića kod Olje Bećković a setite se i epiloga?
Umesto dva srpska predstavnika u Evroligi, rezultatom su to izborili hrvatski predstavnici.
Srbi su najbolji predstavnici nekadašnje jugoslovenske košarke i umesto da svake godine ima predstavnika u Evroligi, mnogo energije se gubi na ovakve stvari.
Ostaje ABA koja je najbitnija za Zvezdu. U tim se vraćaju Faje, Odžo i Rivers.
Potreban je fokus da se forma tempira, da, kada počne taj plej of, odbrana bude zategnuta i da se vrati onaj napad gde smo dosta poena davali iz tranzicije.
Sve ovo što sam pisao će pasti u vodu ako osvojimo ABA ligu. U suprotnom, ne smem ni da pomislim.
Dodajte komentar