Crvena zvezda je na otvaranju prolećnog dela šampionata Srbije savladala Vojvodinu, rezultatom 4:0. Mrežu novosadske Stare Dame dva puta je tresao Ričmond Boaći, dok su po jednom u strelce upisali Veljko Simić i Milan Pavkov. U 23. minutu, nakon kombinacije posle prekida, Ben je odigrao povratni pas, a Boaći je bez većih problema smestio loptu u gol Rockova. Samo pet minuta kasnije nakon asistencije Marka Marina strelac je bio Veljko Simić. Na centaršut Filipa Stojkovića u 68. minutu dobro je reagovao Boaći, za svoj drugi, a Zvezdin treći pogodak. Boaćija je zamenio Milan Pavkov, koji je neposredno pred kraj meča uspeo ubeleži jedan gol na svom kontu, čemu je prethodila još jedna asisntecija Marina. Utakmicu je obeležila i odlična poseta. Nešto preko 22 hiljade navijača prisustvovalo je prvoj pobedi crveno-belih u 2019. godini.
Neko ko nije gledao utakmicu mogao bi na prvi pogled zaključiti da je igra pulena Vladana Milojevića bila dopadljiva, ofanzivna i kvalitetna, baš onakva kakvu je nakon zimskih priprema najavio Milojevićev saradnik u stručnom štabu, Milan Kosanović. On je, naime, na pitanje zašto igra Crvena zvezde tokom jesenjeg dela sezone nije izgledala dovoljno ubedljivo rekao sledeće:
– Možda rezultatski to izgleda tako, ali je sigurno da postoji prostor za napredak u brojnim ofanzivnim elementima. Stručni štab nije bio u potpunosti zadovoljan, jer je neke utakmice trebalo da pobedimo ubedljivije. Fali nam veća strast za postizanjem golova. Nije suština priče da pokažemo moć, nego da izvučemo najviše iz sebe. Kada smo davali maksimum u Ligi šampiona bili smo bolji iz meča u meč. Ne smemo da spuštamo nivo u domaćem prvenstvu i da se zadovoljavamo samo pobedama. Težnja je da u kontinuitetu igramo na visokom nivou, da forsiramo prepoznatljiv i efikasan stil svih 90 minuta i omogućimo publici da gleda utakmice sa puno golova i još više uživa.
– Očekujemo da Zvezda napreduje u svim ofanzivnim elementima, da poboljša broj šuteva na gol, broj završenih napada, samim tim postane efikasnija. Bitno je da se u fazi završnice kod igrača pojača glad za golovima pogotovo kod onih koji ulaze često u šanse, a ne iskoriste ih koliko bi mogli. Ne želimo da se ekipa zadovoljava što vodi, pa da spusti gas. Jer, statistika je veoma bitna, pogotovo u transferima. Kad vidite da bočni napadač postigne 10,12, golova po sezoni, drugačije se na njega gleda neko kada ima dva, tri. Cene igrača su poprilično vezane za brojke, bolja statistika znači i da je veća cena.
Jedna od stvari koja je crveno-belima nedostajala protiv Vojvodine je upravo ta glad za golovima, taj ubilački instinkt. Ako si u stanju da postigneš deset golova, onda ih i postigni toliko. Kao što je Kosanović lepo primetio, samo tako može da se napreduje – dajući sve od sebe na svakoj utakmici, bez kompromisa i spuštanja gasa. Ako Crvena zvezda hoće da postane respektabilan učenik evropskih takmičenja, onda se mora ugledati na najveće klubove iz Zapadne Evrope, kao što je to nekada činila. Upravo je zbog toga Zvezda nekad bila za dve klase uspešnija od svih ostalih u bivšoj Jugoslaviji. Zamislimo, primera radi, da se fudbaleri minhenskog Bajerna nađu u situaciji da ”namirišu krv”, da osete da mogu da pregaze protivnika. Oni bi to, bez ikakve sumnje, i učinili. Tako moraju da razmišljaju i igraju i fudbaleri Zvezde. To je jedini put ka izlasku iz tavorenja u domaćim fudbalskim okvirima.
Ono što je takoše bilo primetno jeste da je Crvena zvezda veći deo utakmice provela u kontra ritmu. Dobar deo meča crveno-beli su odigrali ispod realnog nivoa sopstvenih mogućnosti. Kad god je fudbalerima Zvezda bila lopta u nogama, umesto da napadaju u talasima, da tempom lome protivnika, uglavnom je išao prvo pas unazad. Nije sporno da su crveno-beli zatvorili sve prilaze svom golu, da je Vojvodina bila nemoćna, ali to, uz dužno poštovanje ekipe iz Novog Sada, i nije bilo teško. Utakmica je podsećala na školski turnir, gde se kao protivnici nađu učenici osmog i petog razreda, pa ih stariji učenici na čistu rutinu pobede, bez obzira što se mlađi trude i bore, ali jednostavno nemaju ono što je potrebno da bi savladali starije.
Jedan od ključnih problema u igri bila je nemogućnost dvojice centralnih vezista, Gorana Čaušića i Branka Jovičića, da prenesu loptu i daju tempo igri svog tima. To je ono što je Nenad Krstičić donosio igri Zvezde. Svojom izuzetnom taktičkom pismenošću, zbog čega bi jednog dana Krstičić mogao postati i dobar trener, davao je tempo igri. Zbog toga smo juče često bili u prilici da gledamo Marka Marina kako se vraća do poslednje linije odbrane i preuzima na sebe posao organizacije napada. Bilo je i situacija da Marina saigrači u ofanzivi statično posmatraju, dok on pokušava da probije linije gostujuće ekipe ispred gola Rockova. To je posledica nerazumevanja saigrača prema onome što Marko Marin hoće da sprovede u delo. Da bi zaista sproveo svoje zamisli u delo, neko će poteze bivšeg reprezentativca Nemačke morati da isprati.
Poseta od 22 hiljade ljudi je više nego dobra za naše uslove. Bilo je jesenas situacija kada su se ljudi u klubu iz Ljutice Bogdana žalili na posećenost utakmica u domaćim takmičenjima. Da bi ovakva poseta postala standard, crveno-beli će svojoj publici morati da ponude nešto više od pukog odrađivanja posla. Ne samo što tako nema napretka, nego će i navijači, oni koji na stadion dolaze iz ljubavi prema fudbalu i Crvenoj zvezdi, to prepoznati. Prema tome, na crveno-belima je da se potrude da iskoriste svoj pun potencijal, da potvrde izuzetan kvalitet koji nesumnjivo poseduju, a publika će to svakako znati da nagradi.
Додајте коментар