Autor: CZBG, Kapin D.
Crvena zvezda je sinoć odigrala svoj drugi meč u Ligi šampiona. Nakon što su u prvom susretu, pred punom Marakanom, podelili bodove sa favorizovanim Napolijem, u drugom suretu, odigranom na Parku prinčeva, crveno-beli su doživeli fudbalski nokaut. Naime, PSG je doslovno pregazio Crvenu zvezdu i slavio rezultatom 6:1.
Poraz kao poraz boli, ali znali smo s kim imamo posla i da će, vrlo moguće, doći do rezultata koji ni jednom Zvezdašu nisu po volji. Ambicije su malo porasle nakon remija sa Napolijem, ali sinoć smo videli gde smo i koliko možemo.
Ipak, neke stvari verovatno mogu bolje, a u voj analizi osvrnućemo se na ono što mislimo da je ključno za Zvezdinu igru. Odmah da se ogradimo i da kažemo da ovo nije nikakvo “pljuvanje” po treneru Milojević (jer kako možemo da “pljujemo” čoveka koji nas je u zadnje dve sezone uveo u Ligu Evrope i Ligu šampiona), ai jeste kritika nekih poteza koje smatramo pogrešnim.
I protiv Napolija i protiv PSG-a trener Milojević je na teren izveo tri igrača sredine terena, a koja po svemu sudeći nisu kompatibilna, a nisu ni preterano kreativna. Naime, Jovičić, Krstičić i Čaušić već drugu utakmicu Lige šampiona dobijaju prednost i započinju u startnih jedanaest. I u obe utakmice Zvezda ima problem sa posedom lopte kao i sa pasovima koji su krasili Zvezdinu igru u prethodnom periodu. Iako su protivnici prejaki i igraju tečno, i tako ostvaruju veliki posed lopte, upada u oči to da Zvezda nikako, u ove dve utakmice, ne može da poveže svoje redove (a isto se desilo i u derbiju protiv Partizana). Takav problem na sredini terena stvara ogroman pritisak na odbranu jer protivnici to znalački koriste i vrlo lako dolaze u prilike da ugroze naš gol. Takođe, takva postavka igre čini naš napad neaktivnim jer nema igrača koji može da stane na loptu i proigra napadače i krila i tako pokuša da ugrozi gol protivnika.
Crvena zvezda je ovog leta dovela Lorenca Ebisilija u svoje redove, upravo iz razloga jer nam je trebao igrač koji će zameniti Kangu. Trebao nam je kreativac, neko ko ima fudbalsko znanje da bude plej ove ekipe. U velikoj većini utakmica, koje je do sada odigrao, Ebisilijo je pokazao da ima znanje potrebno za gore navedeno. Međutim, taj isti igrač u Ligi šampiona ne dobija priliku da pokaže zašto je doveden, ili je dobija na kašičicu, kao sinoć protiv PSG-a. Postavlja se pitanje, zašto? U jednoj od svojih izjava, trener Milojević je reako da Ebisilio nema iskustvo igranja velikih utakmica. Otkud takva izjava ako se zna da je taj isti igrač za Apoel odigrao svih 90 minuta protiv Reala i Totenhema, kao i 86 minuta protiv Borusije iz Dortmunda? Da li možda Čaušić ima veće iskustvo od Ebisilija, pa iz tog razloga dobija veću minutažu?
Lorenco je igrač koji jednostavno zna i ume sa loptom. Ok, možda do sada nije pokazao sve što zna, ali i ono što je pokazao mislimo da je dovoljno da zauzme svoje mesto u startnih jedanaest, a sve iz razloga jer igra, sa njim na terenu, ima i glavu i rep, i igra se mnogo povezanije nego li kada dotični igrač greje klupu. Videlo se to i u sinoćnjem duelu kada je, odmah nakon ulaska u igru, odličnim pasom proigrao Marina za Zvezdin ovogodišnji prvenac u Ligi šampiona.
Za razliku od njega, činjenica je da Žonatan Kafu nije u formi koja se od njega očekuje, pa s toga i ne dobija prednost na krilnoj poziciji. Ali ni jedan od ova dva igrača nije plaćen neku siću da bi došao u Zvezdu i grejao klupu. Pre svega jer su oba igrača dovedena da donose prevagu na terenu, a videli smo (barem u susretima sa Napolijem, Partizanom i PSG-om) da, posebno bez Ebisilija, te prevage ne da nema, nego smo igrački u podređenom položaju.
Nadamo se da će trener Milojević uvideti neke greške i da će ih korigovati. Mišljenja smo da je bolje izgubiti od PSG-a sa bilo kakvom igrom, nego izgubiti bez igre, a to se upravo sinoć desilo.
Sve u svemu, vremena za ispravke još ima.
Milojević mora da shvati da već nekoliko utakmica greši sa timom. Igrači mora da shvate da su se sinoć obrukali. Desilo ne ponovilo se. Ako oni to ne shvate i priznaju greške,PONOVIĆE SE OPET!