Autor: CZBG, Pavković M. Foto: FK Crvena zvezda
San Zvezdinih navijača o Ligi šampiona ipak nije ostao nedosanjan. Crveno-beli su u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona izbacili austrijski Salcburg. Nakon beogradskog remija bez golova, u Austriji su izabranici Vladana Milojevića odigrali 2-2 i tako se našli u najelitnijem evropskom fudbalskom takmičenju posle gotovo 27 godina. Odlične nastupe na evropskoj fudbalskoj pozornici pratila je i odgovarajuća finansijska injekcija. Crvena zvezda prihodovala je pozamašnu sumu novca, što je rukovodstvo kluba iz Ljutice Bogdana iskoristilo da angažuje adekvatna pojačanja za izazove koji crveno-belima predstoje. Na topčidersko brdo su se vratili Ričmond Boaći i Goran Čaušić, a Marko Marin potpisao je ugovor sa klubom za koji navija od malih nogu. Ono što najviše zanima zvezdaše i fudbalske sladokusce jeste kako će izgledati igra ekipe trenera Milojevića.
Pre svega toga, napravimo kratak osvrt na utakmicu u Salcburgu. Zvezda je u utakmicu ušla prilično bojažljivo. Odmah je bilo jasno da nećemo gledati zatvoren meč, kakav je bio onaj u Beogradu. Kako je prvo poluvreme odmicalo, presing šampiona Austrije na sredini terena postajao je sve jači. U tome je prednjačio Haidara, za koga vezisti Crvene zvezde nisu imali nikakvo rešenje. Na samom kraju poluvremenu Salcburg je zasluženo poveo, da bi svoju prednost povećao nakon penala u prvim minutima drugog dela igre. U trenucima kada se činilo da će Liga šampiona ostati i dalje samo san za Zvezdine navijače desilo se nešto što je potpuno preokrenulo tok utakmice. Pongarčić je nagazio Milana Pavkova dok je ovaj ležao na zemlji, a reakcija Nenada Krstičića pokrenula je crveno-bele. Skočio je Nenad ka Pongarčiću pun besa, kako zbog reakcije hrvatskog mladog reprezentativca, tako i zbog činjenice da je njegova ekipa toliko blizu Lige šampiona, a igra poptuno kukavički, nedostojno tima koji želi da odmerava snage sa kremom evropskog i svetskog fudbala. Epilog znate. Crvena zvezda je postigla dva gola za svega par minuta, uspešno je sačuvala svoju mrežu do kraja meča i vratila se tamo gde pripada. Svojoj kući. U elitu evropskog fudbala. Taj narativ je dominirao i u evropskoj sportskoj štampi posle velikog trijumfa fudbalera Zvezde. Španska Marka, fracuski Lekip, kao i mnogi drugi regionalni mediji sa oduševljenjem su izveštavali o podvigu crveno-belih. Veoma je bitno videti da evropska štampa pozdravlja svog šampiona iz ’91. godine.
https://www.youtube.com/watch?v=3k33zNerni4
Prihodovala je Crvena zvezda značajan novac, pa je rukovodstvo eksperesno reagovalo, zaključivši ugovore sa trojicom fudbalera. U pitanju su, kao što je već napomenuto, Ričmond Boaći, Goran Čaušić i Marko Marin. Boaći je iz Zvezde otišao prošle zime za rekordnu sumu od 5,5 miliona evra. Međutim, u ekipi JS Suning Rićmond se nije najbolje snašao, pa je vrlo brzo odlučio da promeni sredinu. Nekoliko puta tokom letnjeg prelaznog roka je rukovodstvo crveno-belih pokušavalo da u svoje redove vrati Boaćija, ali je transfer stopiran. Ipak, poslednjeg dana prelaznog roka želja svih u Crvenoj zvezdi se ostvarila, pa se Boaći vratio na Marakanu. Sa njegovim kvalitetima smo dobro upoznati. Evidentno je bilo kroz kvalifikacione mečeve koliko je Vladanu Milojeviću za postavku igre koju forsira nedostajao napadač poput Boaćija. Jedna od speficičnosti Milojevićevog sistema jeste upravo uloga centarfora. Napadač mora da bude čvrsto građen i jak, tako da snagom i jačinom ne zaostaje za protivničkim centarhalfovima, te da može da iznese duele sa njima. Uloga mu se u mnogome svodi na to da ostavi loptu krilnim igračima, kao i da im svojim lažnim kretnjama napravi prostor u napadu. Mnogo puta su krilni napadači, pre svih Nemanja Radonjić, ostajali sami protiv protivničkih odbrambenih igrača. Upravo tu je uloga napadača bila bitna. Da svojom kretnjom omogući Radonjiću da koristi svoje najjače oružje – brzinu, kojom napada prostor.
Odavno veće ime u Crvenoj zvezdi od Marka Marina nije viđeno. Tome najbolje u prilog govori činjenica da je u pitanju fudbaler koji je odigrao 16 utakmica za seniorsku reprezentaciju Nemačke. Reč je bivšem fudbaleru Verdera, Čelzija i Sevilje, a u Crvenu zvezdu je pristigao nakon ne baš sjajne sezone u Olimpijakosu. Nije potrebno posebno naglašavati kakav kvalitet u igri može da donese crveno-belima, a za pretpostaviti je da će imati veliku slobodu u igri. U Crvenu zvezdu se vratio i Goran Čaušić, fudbaler ponikao u Zvezdinoj omladinskoj školi, gde je već imao prilike da sarađuje sa Vladanom Milojevićem. Već neko vreme je Čaušić bio velika Milojevićeva želja. Za očekivati je da bi mogao da reši probleme koje su crveno-beli imali pri prenosu lopte. Sa Nenadom Krstićićem u paru trebao bi da predstavlja srce tima. U sistemu koji forsira Milojević uloga dvojice centralnih vezista je veoma važna. Ona se pre svega odnosi na distribuciju loptu. Njihov je, dakle, zadatak da prenose loptu iz zadnje linije napred, određuju tempo igre i organizuju napade svog tima. Njihova uloga je izuzetno važna i zbog ofanzivnog veznog igrača koji se nalazi ispred njih. Uz svo poštovanje kvaliteta Branka Jovičića, jasno je da u fazi napada ima određeni limit. Ukoliko centralni vezisti imaju sposobnost da zaprete u završnici napada, ofanzivni vezni može potpuno da se posveti razigravanju trojice napadača ispred sebe.
Iako je još uvek rano za pretpostavke kako će izgledati igra Crvene zvezde, jasno je da Vladan Milojević sada, za naše prilike, ima izuzetno moćan tim i sijaset načina na koji može da kombinuje kvalitete svojih fudbalera. Ono što je veoma značajno, i to je Milojević na konferenciji za medije naglasio, jeste što sledi dve nedelje pauze u klupskim takmičenjima, pa će šef struke imati prilike da se dodatno upozna sa kvalitetima novajlija. Kako će sve to izgledati saznaćemo u nedeljama koje predstoje.
Додајте коментар