Autor: Ivan J.
Bilo je već kasno, naša Zvezda se borila u produžetku sa turskim Galatasarajem. A onda sam dobio informaciju šta se desilo u Istambulu. I po prvi put mi više nije bilo bitno hoćemo li pobediti ili ne. Ostali smo bez našeg Jagode.
Kažu da Bog uzima najbolje i ti si Jagoda živi primer za tako nešto. Uvek nasmejan, uvek pozitivan, uvek spreman da se šališ. Bio si i pravi navijač. Sećam se kada si polazio na Sever, slušao i poštovao starije, radio sve što treba da tribina bude bolja. Izrastao si u navijača koga su i tvoje komšije Taurunumi poštovali i cenili. Postao si oličenje onog pravog ultrasa i tako si i dao svoj život. Nudili su ti tog dana i štanglu i baklju u autobusu pred izlazak, a ti si na njih krenuo šakama. Čuvao si grupi zaleđinu i nažalost, dobio nož u srce. Borilo se ono junačkij još par sati, borili su se i turski doktori da ga reanimiraju, ali ti si otišao na bolje mesto, ostavljajući muk u autobusima koji su krenuli nazad za Srbiju.
Danas je godinu dana kako te nema. Godinu dana ti koji su ti zarili srce nemaju hrabrosti da krenu na neko gostovanje jer znaju šta ih čeka. A mi sve to menjali samo da si tu sa nama. Neka te anđeli čuvaju i oprosti nam što te nismo bolje čuvali. Ostaćeš u našim srcima zauvek.
Додајте коментар