Dobro se sećam kada sam prvi put opsovao. Bilo je to u trećem razredu, kada sam nagazio na pčelu i odapeo jedno bezazleno: “Jebem ti mater!” Istog momenta me bio stid svog postupka. Godine su prolazile, a ja sam polako shvatao da je sasvim beznadežno pokušavati da ne psuješ.Srbin si, a to po difoltu znači da pored toga što imaš panični strah od promaje i što sve radiš po principu inata, a u sprezi sa kurčenjem, još i psuješ jer eto- to se tako radi. Zapravo, u genetskom kodu prosečnog Srbina je da pre nego što nosem dodirne pod kad se saplete opsuje bar nekoga od ženskog dela familije.Psovka je ustvari kao herpes. Jednom kada te dokači, više se od nje nikad nećeš odvojiti. Čim ti padne tolerancija, iliti imunitet na pojave oko tebe, spreman si da skineš sve sa neba, ma koliko bio dobar i pristojan.Vidite, možete biti fina i dobra devojka, uzorna u svakom pogledu i vaspitana po bečkoj školi, ili koja god se već škola koristi za vaspitanje maminih i tatinih princeza, ali kada vam dođe… Vagina materina je samo pitanje trenutka! Muškarce ne vredi ni pominjati u ovom kontekstu, jer je psovka jedan od osnovnih činilaca svakog muškog prijateljstva. To je ona fora kada se dve devojke vole, cice su i mace, mice, cmaču se kad god se vide i sestrice su, a onda jedna drugoj zariju zarđao nož u leđa- eto čisto ako preživi glupača ubodne rane, nek umre od sepse, a onda naiđu dva muškarca, počaste se koliko god mogu, pozdrave jedan drugom sve žensko, a Crnogorci čak i muško u familiji i to traje ceo život.Pored toga što psovke mogu da učvrste prijateljstvo, naučno je potvrđeno da psovka smanjuje prag bola. To znači da je, ukoliko se iza vas nađe crnac mnogo bolje da zaboravite na dobro vaspitanje kojem su vas roditelji učili i da počnete da skidate sve sa neba. Osim Boga. Tu ipak treba napraviti granicu. To je pored psovki u kojima se pominju telesne tečnosti zapravo jedino što meni stvarno zvuči gadno.Naravno da polazim od sebe, jer je psovanje samo po sebi individualna stvar. I prava mera bogatstva našeg jezika. Pustite vi epsku poeziju, narodne poslovice i brzalice, doskočice i zagonetke, bajke i lirsku poeziju. Ne postoji kreativniji način da se izraze osećanja od psovanja. Garantujem vam to. I na neki način, mislim da treba da budemo ponosni na to. Dok je kod Amera i Engleza vrhunac psovanja: “Son of a bitch!”, mi imamo čitavu paletu psovki, pa tako postoje: psovke o majci i ostalim ženskim članovima porodice, psovke o telesnim tečnostima, psovke sa kletvama, psovke sa nebeskim telima i svecima, psovke sa kletvama i nebeskim telima i svecima, psovke sa životinjama, psovke sa narodima i narodnostima i tako dalje i tako bliže.
To je jedan od razloga zašto sam uvek voleo da gledam naše sportiste protiv nekih stranaca. Jer sam mogao da pročitam sa usana šta tačno misle o protivniku ili o sudiji. Sve dok sudije nisu počele da uče psovke pa sada razumeju šta će Miličić da im kaže, ali tu upravo nastupa ta kombinatorika o kojoj sam vam pričao. Kako sudija da razume: “Majke ti ga spopatrljim”?! Vrlo teško.
I ma koliko meni to bilo zanimljivo, uvek mi je bilo degutantno kada se pretera i kada se psuje na neprimeren način, ili na neprimerenom mestu. Jednostavno, kada se nema granica. Hajde, da baš do kraja pojednostavim- kada ste Dule Vujošević. Čovek psovka. Slušao sam pijance u Novom Selu na gajbama kako časte jedni druge, ali onu količinu prostakluka koju sam video tokom godina kod pomenutog gospodina još uvek nisam video, a nije da sam baš stručnjak za čitanje sa usana. Toliko godina ga gledam, kako čini dobro letonskoj, češkoj, francuskoj i crnogorskoj košarci, i nikako da shvatim koja je zapravo brzina kojom taj čovek može da izgovori: “Jebem li ti mater u pičku”. Verovatno toliko velika da bi čitava psovka, kada bi se zapisivala brzinom koju ja ne mogu da postignem stala u jedan karakter. Najviše od svega me čudi kako ga sudije ne kazne.
Prvo sam mislio da je to posledica toga što ga ne čuju, psovanja na mute, ali sam onda shvatio da, ako mogu ja da vidim kako ih čašćava, mogu i oni, pa čak i da prebroje ture. Kasnije sam, doduše na teži način, nakon dugog niza godina, trojki iz auta i rukometnih odbrana shvatio da je to samo način da se još čvršće poveže sa svojim dobrim drugarima sudijama. Jer kako smo videli, psovanje ne da nije loše, već među muškarcima može učvrstiti odnose jednom za čitav život.
Dakle, Dule, prijatelju, jebi se i da se nosiš u tri pičke materine.
Bistriji i tuplji
Додајте коментар