– Umesto uvoda:
Leta 2018. godine ŽFK Crvena zvezda ostvarila je najveći uspeh u istoriji kluba. U finalu nacionalnog kup takmičenja savladana je novosadska Vojvodina i tako je prvi trofej prigrljen od strane „Vučica“. U to vreme crveno-bele su bile na domak i senzacionalnog rezultata. Bile su na pragu osvajanja duple krune, a o šampionu Srbije odlučivao je susret u Subotici protiv neprikosnovenog Spartaka, a crveno-belim devojkama je čak i svaki remi donosio lovorike. Naša ekipa je u tom susretu ubedljivo poražena i san svih nas ostao je nedosanjan. I pored činjenice da oko tog subotičkog duela i danas postoje raznorazne „urbane legende“, upravo od tog perioda traje proces tokom kojeg se sveobuhvatno radi na urušavanju ŽFK Crvena zvezda.
Naredni period i naredna događanja potvrdila su da ženski crveno-beli fudbalski kolektiv nikada nije dovoljno slab koliko bi pojedini unutar i van kluba želeli da to on bude.
Već naredna sezona 2018/19, sezona u kojoj se očekivalo da će se materijalizivati trofej osvojen u prethodnoj, protekla je u veoma lošim rezultatima, pa statistički gledano ostvaren je najslabiji rezultat u istoriji kluba. I pored navedenog isti ljudi su na temeljima samo njima znanog optimizma najavljivali konačnu borbu za trofej i kako su i sami govorili „preuzimanje primata u srpskom ženskom fudbalu“. Vrhunac apsurda dogodio se na prozivci pred start sezone kada je jedan od visokopozicionirajućih članova rukovodstva kluba najavljivao povratak (ključna reč) ŽFK Crvena zvezda na međunarodnu scenu, a celokupnu zvezdašku javnost samo ćemo podsetiti da ŽFK Crvena zvezda nikada u svojoj istoriji nije učestvovala u Evro kupovima.
Na kakvim smo temeljima gradili optimizam, pokazalo se već u uvodnim mečevima koji su najavili tendenciju katastrofalnih rezultata započetih u godini ranije. Kako bi se spaslo šta se spasti moglo predsednik našeg kluba je učinio jedinu moguću stvar, smenio dotadašnjeg trenera i time pokušao da razdrma ekipu u kojoj su vladali apatija, bezvoljnost, bezidejnost i nadasve loši međuljudski odnosi… Hteo to neko da prizna ili ne, ovaj potez je dao rezultata, pa je vrlo brzo bilo uočljivo da sama ekipa igra sa više žara i borbenosti, a i postale su uočljivije tehničko-taktičke zamisli novog trenera.
Međutim, da ne bi sada ulazili u dublju analizu dešavanja s’početka aktuelne sezone jer svi redovni posetioci našeg portala već su imali prilike da se podrobno upoznaju sa navedenim događajima, vratićemo se vremenski na leto 2018. godine i pokušati argumentovano da prikažemo sled svih dešavanja koji su sistematski i planski urušavali integritet kluba i doveli ga na nivo da je trenutno samo sredstvo potkusurivanja, ismevanja i predmet za ostvarenje sopstvenih frustrirajućih ambicija neodgovornih pojedinaca…
– Izborna Skupština i udruženje izbora:
Jedanaestog dana meseca juna leta Gospodnjeg 2018. godine održana je izborna Skupština ŽFK Crvena zvezda. Zapisnik sa Skupštine (pogledaj fotografiju) jasno govori o svim izabranim i reizabranim strukturama kluba čiji mandati traju naredne četiri godine, tj. do 2022. Sve navedeno predstavlja ustaljeni ritam života kluba, ali sve postaje interesantno kada se malo „zagrebe ispod površine“ i dođe do saznanja da je istog dana u Agenciji za privredne registre Republike Srbije podnet zahtev za registraciju jednog novog pravnog lica, tj. Ženskog fudbalskog udruženja sa sedištem u broju 59 u jednoj od ulica na Opštini Savski venac. Osam dana kasnije novoformirano Žensko fudbalsko udruženje i primljeno je u privredni registar, a karakteriše ga činjenica da u svom imenu koristi deo imena ŽFK Crvena zvezda uz slovni dodatak, kao i brojčani dodatak koji predstavlja godinu osnivanja.
Vrlo brzo po osnivanju navedenog Ženskog fudbalskog udruženja isto je postalo suveren nad Omladinskom školom ŽFK Crvena zvezda usled čega je naš ženski fudbalski kolektiv ostao bez omladinske škole i direktnog stvaranja igračica za prvi tim. Uz to, kompletna članarina koju su plaćale članice Omladinske škole ŽFK Crvena zvezda, a koja je u tom momentu iznosila 3.000,00 RSD mesečno po igračici prelila se u ruke nekog drugog kluba-udruženja. Jedina korist koju je ŽFK Crvena zvezda imala od novonastale, zvanično nikada dokumentovane „saradnje“, a prema rečima najvišeg organa ŽFK Crvena zvezda je ta da je sekretarica ŽFK Crvena zvezda do meseca septembra 2019. godine primala novčane prinadležnosti iz članarine Omladinske škole za poslove koje je obavljala u klubu. Treba napomenuti da su njena povremena mesečna primanja u visini od 10.000,00 RSD bila u nivou mesečnih članarine tri devojčice članice Omladinske škole, a da je ista ta škola u svojim redovima imala oko 50 polaznica, pa se samo po sebi nameće pitanje šta je sa ostatkom novca prikupljenim od članarina i zašto je sve to klub nekome poklonio? Takođe sve navedeno, na osnovu informacija dobijenih od članova rukovodstva našeg kluba, učinjeno je na ideju i nagovor bivšeg trenera ŽFK Crvena zvezda i bivše igračice kluba koja je bila dobro poznata po činjenici da je uvek ispod dresa našeg kluba nosila obeležja FK Partizan, a isto tako na videlo će izaći i ko je iz našeg kluba učestvovao u uništenju Zvezdine omladinske škole.
– Izborna Skupština i udruženje izbora:
Shodno Zakonu o registraciji sportskih udruženja i sportskih privrednih subjekata, novo Žensko fudbalsko udruženje dobilo je i svoj logo, tj. simbol, tj. grb. U navedenom Zakonu stoji: „Sportsko udruženje može imati svoj znak, logotip i druge simbole u skladu sa statutom. Simboli vizuelnog identiteta sportskog udruženja moraju se jasno razlikovati od simbola drugih sportskih organizacija i ne smeju dovoditi u zabludu u pogledu ciljeva sportskog udruženja i njegovog identiteta.“ Na osnovu navedenog i to novo Žensko fudbalsko udruženje dobilo je svoj zvanični simbol, ali tu dolazimo do jedne ključne činjenice i pitanja za koje ne možemo ni od koga već mesecima da dobijemo relevantan odgovor. Zašto i po čijem odobrenju to novoformirano Udruženje koristi simbole ŽFK Crvena zvezda? Zašto nosi dreseve ŽFK Crvena zvezda na kojima je dobro poznati grb ŽFK Crvena zvezda? Sve ovo lako se može videti na društvenim mrežama i stranicama koje propagiraju to Žensko fudbalsko udruženje.
Da li se time obmanjuje javnost i devojke koje nastupaju u tom Udruženju?
Kada se već pominje obmana javnosti tu dolazimo do lucidno osmišljene prevare. Naime, u medijima to Žensko fudbalsko udruženje naziva se drugim timom ŽFK Crvena zvezda, pa se čak ide do toga da se umesto zvanično registrovanog imena Udruženja koristi naziv „Crvena zvezda B“. Kao primer organizovane prevare prikazujemo Vam i isečak iz dnevnog lista „Sportski žurnal“ koji je na ovaj način izvestio javnost o utakmici Udruženja.
Vrhunac bezobrazluka doživljen je tokom zimskih priprema pred start prolećnog dela sezone 2019/20. Naime, to Žensko fudbalsko udruženje nalazilo se na zimskim pripremama u Herceg Novom. U okviru priprema nastupili su na međunarodnom turniru ženskog fudbala „Mimoza 2020“. I ponovo, kao i uvek, kao i svugde nastupili su pod imenom ŽFK Crvena zvezda i to kao seniorski sastav našeg ženskog fudbalskog kolektiva. Jasno se mora postaviti pitanje ko je i kako dozvolio da se nešto ovako dogodi i ko je suštinski tu bio obmanut, a samo ćemo naglasiti da se baš u momentu održavanja tog turnira, ŽFK Crvena zvezda nalazila u Beogradu pripremajući se za start prolećnog dela šampionata, pa je čak odigrala na terenu sa veštačkom travom stadiona „Rajko Mitić“ međunarodni prijateljski susret sa ekipom ŽNK Osijek.
O svemu navedenom uputili smo i dopise Fudbalskom savezu Srbije, kao i radiju Herceg Novi koji su medijski pokrivali ovaj turnir, ali očekivano nikakih odgovora nije bilo iako je FSS po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja bio dužan da traženo prezentuje po osnovu dostavljenog zahteva. Jedino je dnevni list „Sportski žurnal“ još jednom sebe nadvisio objavljujući izveštaj sa učešća „ŽFK Crvena zvezda“ na turniru u Herceg Novom i ponovićemo, baš u momentu kada je ŽFK Crvena zvezda obavljala u Beogradu završne pripreme za start prolećnog dela sezone.
Oko svega navedenog razgovrali smo i sa predsednikom ŽFK Crvena zvezda prof dr Svetom Mirkovićem koji nam je izneo svoj lični stav i koji je izrekao da će o svemu razgovarati kako sa svojim saradnicima, tako i sa rukovodstvom tog Ženskog fudbalskog udruženja, ali do sada nismo dobili bilo kakav odgovor, ali su do nas stigle usmene informacije o tome da je sve učinjeno uz saglasnost ljudi iz kluba koji se sada prave nevešti i skrivaju se iza izgovora koji ni u čemu nisu utemeljeni, posebno utemeljenosti nema u istini.
Takođe se mora pomenuti i još jedna zanimljiva situacija. Naš ženski fudbalski kolektiv zbog prezauzetosti terena stadiona „Rajko Mitić“ često nije bio u mogućnosti čak ni da održi treninge u svojoj kući, ali zato to Žensko fudbalsko udruženje koristi infrastrukturu Crvene zvezde i odigrava svoje kako prijateljske, tako i prvenstvene mečeve upravo na terenima stadiona „Rajko Mitić“. I ovu činjenicu bi neko morao da obrazloži.
– Društvene mreže kao „legitimna“ meta:
Do marta meseca 2019. godine kada je naš portal na molbu članova rukovodstva ŽFK Crvena zvezda krenuo sa redovnim praćenjem našeg ženskog fudbalskog kolektiva, jedini izlaz ovog kluba iz potpunog medijskog mraka bila je zvanična Fejsbuk stranica kluba koja je postojala i opstajala zahvaljujući pregornom radu samo jednog čoveka. Sa više od 200.000 (Rečima: dve stotine hiljada!!!) fotografija na kojima su bile ovekovečene sve radosti i tuge u životu kluba, ova stranica se mogla pohvaliti impozantnim brojem pratilaca koliko su imale stranice svih ženskih fudbalskih klubova na području nekadašnje Jugoslavije zajedno.
Međutim, sve ovo je nekome smetalo…
… baš u periodu kada je naš portal krenuo sa javnom kritikom kako ostvarenih rezultata, tako i radom sportskog sektora kluba, a što je sve kasnije i potvrđeno smenom tadašnjeg trenera od strane najviših organa kluba, u samo nekoliko sati izvršen je organizovani atak na zvaničnu Fejsbuk stranicu kluba. Stranica je smetala jer je između ostalog prenosila sve tekstove koji se objave o ŽFK Crvena zvezda u bilo kojem mediju, pa samim tim i sve ono što je objavljivano na portalu „mojacrvenazvezda.net“. Delovanjem najblaže rečeno neodgovornih pojedinaca kompanija „Fejsbuk“ je suspendovala stranicu čime je u zaborav otišla kompletna istorija ŽFK Crvena zvezda i nestali su delovi života svih onih igračica i sportskih radnika koji su tu Zvezdu činili od njenog osnivanja. Još jednom se potvrdilo da ukoliko nešto želiš da uništiš, upropastiš, dezintegrišeš,…, samo mu prekroji istoriju i samim tim sve što je bilo više nema, sve što je učinjeno nikada se dogodilo nije.
Na sreću, na društvenoj mreži „Instagram“ zahvaljujući ponovo entuzijazmu istog čoveka i dalje egzistira zvanična stranica kluba pod imenom „crvenazvezdažfk“ koja i dalje odoleva i koja sa gotovo 3.000 pratilaca i dalje predstavlja jedini zvanični informator kluba.
Sa druge strane od januara 2019. godine na društvenoj mreži „Instagram“ postoji još jedna stranica pod nazivom „žfkcrvenazvezda“ koja sebe predstavlja zvaničnom stranicom kluba, a koja sa trenutno oko 500 pratilaca, kao i kvalitetom objava čini jedino degradaciju kluba. Uz sve navedeno, ista ta stranica čak 90,57% svojih objava posvetila je kako jednom drugom Ženskom fudbalskom udruženju, tako i Omladinskoj školi koja je uzurpirana od strane tog Udruženja.
I za kraj ovog segmenta samo ćemo napomenuti, da već više puta pominjano Žensko fudbalsko udruženje poseduje i svoje profile na društvenim mrežama.
– „Mi im damo tri gola, pa im posle poklonimo tri boda“:
Navedena rečenica izrečena je na poslednjoj utakmici našeg kluba pred suspenziju svih takmičenja prouzrokovanom pandemijom virusa COVID-19.
Sredina marta, mesto stadion FK Bežanija, susret ŽFK Zemun – ŽFK Crvena zvezda. U grupi u kojoj je ovo rečeno bili su predstavnici FSS-a, predstavnici rukovodstva ŽFK Crvena zvezda i predstavnici ŽFU Zvezda B 2018. Svi oni su se lepo ismejali na izrečeno, a za sve koji ne znaju pozadinu toga, samo ćemo napomenuti da indikator svega bilo ponovno oduzimanje devet bodova našem klubu.
Za potpuno razjašnjenje situacije neophodno je prvo vratiti se u prošlost par godina ranije i pažnju posvetiti dešavanjima iz prvih godina postojanja ŽFK Crvena zvezda.
Juna meseca 2011. godine u Medija centru stadiona FK Crvena zvezda potpisan je tehnički sporazum o saradnji FK Crvena zvezda i ŽFK LASK Lazarevac čime je crveno-bela porodica postala bogatija za još jedan kolektiv – ženski fudbalski klub. Predstavnik FK Crvena zvezda bio je legendarni fudbaler Goran Maza Vasilijević, dok je sa druge strane ženski kolektiv iz Lazarevca predstavljao predsednik tog kluba i trener ekipe Darko Stojanović. Tako je nastala ŽFK LASK Crvena zvezda.
Već u prvim godinama postojanja klub je iskristalisao svoju poziciju u vrhu srpskog ženskog fudbala i postao je glavni konkurent ekipi subotičkog Spartaka koja je tih godina započela sa dominacijom u Srbiji. Respektabilan sastav kojeg su činile Jovana Damnjanović, Tijana Matić, Milica Mijatović, Dina Blagojević, Ivana Erac, Alisa Klark, Tara Korkoran, Marijana Teodosijević,… i druga dobro poznata imena u srpskom ženskom fudbalu, već u prvoj takmičarskoj sezoni okitio se vicešampionskim zvanjem ostvarivši trijumf i remi u duelima sa glavnim konkurentom Spartakom, ali su loši rezultati u mečevima sa niškim Mišincem i Napretkom iz Kruševca tada raspršili san o šampionskoj tituli.
Verovalo se da će naredna sezona 2012/13 doneti izlečenje svih „dečijih bolesti“ i da će Zvezda zasijati na ženskom fudbalskom nebu, ali umesto toga klub je doživeo „šamar“ u vidu devet oduzetih bodova nakon čega su ključne igračice napustile naš najveći stadion i usledio je niz događaja od kojih se klub ni do današnjeg dana nije oporavio, a na žalost samo je sve više tonuo u provaliju uz taj jedan već naveden bljesak koji nije iskorišten na pravi način.
Da obrazložimo u kratkim crtama…
… nastala su sporenja oko sledećih stavki (odluka) kada je naš klub u pitanju usled kojih je klub drakonski kažnjen oduzimanjem devet bodova:
– preimenovanja naziva kluba iz ŽFK LASK Lazarevac u ŽFK LASK Crvena zvezda;
– promeni adrese središta kluba iz Lazarevca u Beograd;
– imenovanja zastupnika ŽFK LASK Crvena zvezda Darka Stojanovića;
– usvajanja statuta ŽFK LASK Crvena zvezda;
– registracije kluba pri Agenciji za privredne registre.
Uz sve navedeno kao problem se javila i sama registracija igračica, jer se povelo pitanje kako su pojedine registrovane za klub ŽFK LASK Lazarevac, dok su druge registrovane za ŽFK LASK Crvena zvezda. Sve navedeno dovelo je do potpune pravne rašomonijade koju je na kraju morao ovlašćeni sud da razrešava.
Povodom svega, a po tužbi ŽFK Spartak iz Subotice reagovao je i Prvi osnovni sud u Beogradu koji je svojom presudom pod brojem 23469/12 doneo privremeno rešenje o zabrani učestvovanja ŽFK LASK Crvena zvezda u svim takmičenjima u organizaciji Fudbalskog saveza Srbije, a zatim je doneo i konačnu presudu. S’obzirom na važnost navedenih dešavanja ne želimo da se bavimo tumačenjem donešenih pravnih akata, već kompletnu dokumentaciju prilažemo kako bi javnost bila potanko upoznata sa celokupnim slučajem.
Suštinski, posledica svega navedenog bila je da je klubu oduzeto devet bodova, da je veliki deo igračkog kadra usled nemogućnosti nastupanja napustio klub, a da je tadašnji koordinator za ženski fudbal i trener dobio jednogodišnju zabranu svih sportskih aktivnosti usled čega je vrlo brzo morao i da napusti klub.
Samo par godina kasnije klub se suočio sa novom drakonski kaznom. Ovoga puta devet bodova je oduzeto zbog nepravilne registracije jedne igračice. Naime, Neli Mbape je početkom sezone 2019/20 stigla u redove „Vučica“. Već na samom startu pokazala je sav svoj kvalitet i potvrdila da će biti veliko pojačanje. Nastupila je na tri susreta u kojima je naša ekipa ubedljivo trijumfovala, a zatim je usledila suspenzija. Razlog za to bila je činjenica da je na jednom od registracionih dokumenata stavljen pogrešan pečat i stvari su se dalje dešavale onako kako se i moglo očekivati. Jedan klub je uložio žalbu i Disciplinska komisija FSS-a je donela očekivanu odluku.
I pored činjenice da je greška ljudi u klubu neosporna, moramo se dotaći još jedne važne informacije. Registraciona komisija FSS je na osnovu dostavljene dokumentacije registrovala Neli Mbape za ŽFK Crvena zvezda i to na osnovu ispostaviće se nepravilnih dokumenata. Ostaje otvoreno pitanje da li je to učinjeno sa namerom ili ne? Da li je uposlenik FSS-a koji je navedenu igračicu registrovao za ŽFK Crvena zvezda na osnovu dostavljene dokumentacije sankcionisan zbog svog brljivog rada, ili je možda nagrađen? Jasno da takve informacije nikada nećemo dobiti.
Da se vratimo na početak ovog poglavlja priče i rečenicu „Mi im damo tri gola, pa im posle poklonimo tri boda“. Navedeno je izrečeno upravo u momentu kada su crveno-bele imale tri gola prednosti u duelu sa ŽFK Zemun, a s’obzirom da je Crvena zvezda i u prvom susretu ubedljivo savladala istog protivnika, a on je kasnije administrativnim putem dobio tri boda, aluzija je jasna. Samo nije jasno da niko, listom niko, ni članovi kluba, a ni oni koji sebe nazivaju delom crveno-bele porodice niti jednom rečju nisu se usprotivili na jasno omalovažavanje imena Crvene zvezde, šta više…
– Sindrom PKB-a:
U našem slučaju PKB ne predstavlja dobro poznati kombinat nadomak grada Beograda, već krilaticu koja je tako česta u okviru rukovodstva ŽFK Crvena zvezda i odnosi se na često oslovljavanje unutar kluba epitetima „prijatelji“, „kumovi“, „braća“. Sve to tako familijarno zvuči, a kada upoznamo situaciju jasno je da bi svako svakome najrađe nož zabio u leđa zarad lične koristi ili koristi jedne manje grupe ljudi, ili ti „lazarevačkog klana“.
Pohlepa, gramzivost, ljubomora i zavist, dodatno podstaknuti malograđanskim kompleksima su školski primer onog što je jedan čovek doživeo zarad svoje privrženosti i beskrajno lude zaljubljenosti u nešto što se zove Crvena zvezda. Njegovo ime ne treba pominjati, ali i On i svi ostali dobro znaju o kome je reč.
Punih šest godina dotični se „borio sa vetrenjačama“. Uvek 24 sata dnevno bio na raspolaganju klubu trudeći se da svojim radom grupu amatera podigne na profesionalni nivo koji Crvena zvezda zahteva i zaslužuje. Uvek je imao inovativne ideje kako da najreprezentativnije promoviše klub i sve u njemu. Nikada ruku nije zavukao u klupsku kasu. Godinama je iz svog džepa izdvajao i odvajao od usta sopstvene dece, za pojam ženskog fudbala ogroman novac, kako bi Zvezda imala. I imala je…
Baš zbog čistog obraza, zbog ljubavi i privrženosti, svima je bio i prijatelj i kum i brat. Međutim istovremeno bio im je svima brana u ostvarenju ličnih prljavih ambicija da preuzmu i otmu ono što im ne pripada i što im nikada neće pripadati.
Samo zato što je takav, a i oni to dobro znaju, mnogo su ga se plašili, plaše ga se i plašiće ga se.
Iz svih tih razloga konstantno su pokušavali i da ga fizički zaplaše. Pa kada im to nije pošlo za rukom udarili su na ono što bi ga mnogo zabolelo. Pokušali su da ga prljavim lažima i konstrukcijama diskredituju kao Zvezdaša i ponize u zvezdaškoj javnosti.
Ovde se moramo vratiti na prethodno poglavlje i dešavanja koja su dovela do oduzimanja bodova usled nepravilne registracije naše igračice Neli Mbape. Naime, upravo ovaj događaj je iskorišćen kako bi se, po njihovom mišljenju, dotičnom zadao konačni udarac. Perfidno su osmislili da puste priču kako je baš On, nakon lične odluke da zauvek napusti klub, dostavio drugim klubovima informacije o nepravilnoj registraciji igračice. U nadi da jednim „udarcem ubiju dve muve“ speru ljagu sa sebe i ponize jedinu prepreku u ostvarenju ciljeva, osmišljenu laž provukli su kako kroz savez, tako i kroz klubove. Međutim, baš u momentu kada su „spremali ražanj ispostavilo se da je zec i dalje u šumi“. Da li zbog poštovanja, straha, griže savesti ili ko zna čega, visokopozicionirani predstavnik jednog drugog kluba i jedan od viđenijih ljudi u ženskom fudbalu raskrinkao je celu priču tačno iznevši i imena osoba koje su navedeno organizovale. Iako se naslućivao ko su mogli biti idejni tvorci svega, dotični predstavnik drugog kluba je sve potvrdio. Ovom prilikom nećemo iznositi imena navedenih lica, ali oni će se lako prepoznati, a svi koji čitaju ove redove treba da znaju da su u pitanju ljudi iz kluba i ljudi oko kluba.
– Ja tebi, ti meni, svakome svašta i na kraju nikome ništa:
Funkcionisanje jednog kolektiva kakav je ŽFK nije ni malo lako sa finansijskog aspekta. Amatersko sportsko udruženje nema stabilne izvore finansiranja, ali su troškovi svakako prisutni i zaista je neophodno mnogo umešnosti kako bi finansijska konstrukcija bila zatvorena. Treba platiti stipendije igračicama, treba finansirati sportske rekvizite, putovanja na gostovanja, treba isfinansirati stanovanje i ishranu devojaka, treba platiti mnogo toga…, a novca nigde. Zato je neophodno „domaćinsko“ poslovanje i da se svaki dinar i po pet puta odmeri pre nego što se preseče.
Glavni donator ŽFK Crvena zvezda u finansijskom smislu je muški fudbalski kolektiv. Uz to rukovodstvo kluba dovija se ne bi li privolelo zaljubljenike u ženski fudbal i crveno-bele boju, a koji imaju mogućnosti, da ulože i pomognu klubu. Iz svega toga proističe činjenica da klub nikada u sezonu ne ulazi sa zatvorenom finansijskom konstrukcijom, već se sve radi u hodu pod parolom „šta bude biće“.
Kada se sve navedeno zna, interesantan je podatak da klub barem za prethodnih šest godina nikada nije izradio završni finansijski izveštaj. Nikada nije javno obelodanjeno za šta su, u kolikoj meri i po kom osnovu trošena sredstva do kojih se došlo, pa ni koja je količina sredstava uopšte ušla u klub. Zato i čudi podatak iznešen na početku ove analize da se klub odrekao i omladinske škole koja je mogla biti verovatno i jedini stabilan izvor finansiranja i stub kluba kako u igračkom tko i u materijalnom smislu.
Prema dostupnim informacijama, a verovatno svi pratioci našeg portala znaju da raspolažemo nepobitnim činjenicama, igračicama ŽFK Crvena zvezda isplaćuju se stipendije, ali se ne može uopšte utvrditi po kom osnovu se to čini. Niti jedna članica našeg kluba nema sa klubom potpisan niti jedan stipendijski ugovor (izuzev strankinja). Samim tim isplate se vrše po principu kako kome i koliko, a sa druge strane svaka od njih može u bilo kom trenutku da napusti klub jer jedino što te devojke vezuje za klub je ljubav prema boji i grbu koji nose.
Jedan primer koji mnogo govori o finansijskom poslovanju kluba:
Zahvaljujući inovativnosti samo jednog čoveka (već pominjanog) odrađen je određeni kontigent promotivnih majica ŽFK Crvena zvezda. Taj član najužeg rukovodstva kluba na sebe je preuzeo kompletnu i organizaciju i finansiranje, s`tim da je dogovoreno da nakon prodaje majica klub članu uprave kluba vrati uložena sredstva bez dinara zarade, a da prihod bude na raspolaganju ŽFK Crvena zvezda. Majice su se prodavale u „Red Star shopu“ na stadionu „Rajko Mitić“. Sve dogovoreno je i učinjeno, ali samo do onog momenta kada je na dnevni red došao zarađeni novac. Klub je uzeo svoj dogovoreni deo i njime raspolagao, a novac koji je trebalo vratiti članu najužeg rukovodstva ŽFK Crvena zvezda je volšebno nestao sa računa. Da budemo precizni, novac je utrošen na kupovinu drugih proizvoda Zvezdine prodavnice. Ovde treba naglasiti da svi članovi klubova SD Crvena zvezda imaju pravo povlašćene kupovine proizvoda u „Red Star shopu“ po ceni koja je za 20 do 30% niža od tržišne.
Iako je sve ovo učinjeno baš u trenucima kada se član uprave ŽFK Crvena zvezda nalazio u izuzetno teškoj situaciji boreći se sa opakom bolešću, neko iz kluba (a znamo i ko) je sve iskoristio, uzeo određene proizvode i samo možemo posumnjati šta je sa istim i učinjeno. Možda su odnešeni kući, podeljeni deci i komšijama, ili možda prodati po tržišnim cenama trećim licima čime je ostvarena materijalna korist.
Ono što je u ovom momentu više nego jasno, veoma teško će bilo ko i u bilo kom trenutku, a u nekom će to morati da se učini, utvrditi koliki novac je prošao kroz ŽFK Crvena zvezda i koliko tog novca je iskorišćeno u svrhe za koje je i bilo namenjeno. Postavlja se pitanje kako i FK Crvena zvezda dozvoljava sve to, a posebno kako na sve dobro poznate činjenice ne reaguje ni Fudbalski savez Srbije. Odgovor na ovo pitanje lako se može naći, a biće sve objašnjeno u samo jednoj rečenici, poslednjoj rečenici ove analize…
– Legende i „legende“:
ŽFK Crvena zvezda proslaviće deset godina postojanja naredne 2021. godine. Iako taj period i ne može da se okarakteriše kao dovoljno potreban za analizu istorijskih dešavanja, neke igračice su već sada svoje ime upisale u istoriju kluba. Na osnovu razgovora sa ljudima koji dobro poznaju situaciju kako u klubu, tako i u srpskom ženskom fudbalu, četiri imena su se izdvojila i njihova imena će večito ostati upisana u istoriji kluba. Jedna od ih članica je kluba od prvog dana, druga je ušla u istoriju kao prva igračica sa trocifrenim brojem postignutih pogodaka, ali ovom prilikom osvrnućemo se na dve fudbalerke, dve imenjakinje koje su svojim radom sebe svrstale u anale „Vučica“.
Jovana Damnjanović nije se dugo zadržala u crveno-beloj opremi. Već 2013. godine kada se klub prvi put našao na ivici ponora morala je da napusti naš najveći stadion i sreću potraži na nekom drugom mestu. Ona je izabrala Nemačku gde se fudbalski nadgradila i vinula u vrh svetskog ženskog fudbala. Popularna Joca je prvo nastupala za ekipu Volfsburga sa kojom je stigla do šampionske titule u Bundes ligi, ali i do titule šampiona Evrope 2014. godine čime je postala jedina srpska fudbalerka koja u svom posedu ima ovaj trofej. Nakon Volfsburga nosila je dres ekipe SAND-a, da bi 2017. godine postala članica slavnog minhenskog Bajerna za koji i dan danas sa mnogo uspeha nastupa, a u aktuelnoj sezoni je i najbolji strelac slavnog bavarskog kluba.
Treba podsetiti da je FSS na proslavi stogodišnjice naše nacionalne kuće fudbala uveo i trofej namenjen najboljoj srpskoj igračici. U buduće će ovaj trofej da se dodeljuje svake godine, a prvi laureat za 2019. godinu bila je kapitenka subotičkog Spartaka i nacionalne selekcije Srbije Violeta Slović. Uz svo poštovanje koje Violeta zavređuje, postavlja se pitanje kako i zašto je u izboru „zaboravljena“ Jovana Damnjanović koja ne da je bila najbolja srpska fudbalerka tokom 2019. godine, već je daleko najbolja i najuspešnija srpska fudbalerka u prethodnoj deceniji. Međutim, sve navedeno nekome u FSS-u i te kako smeta, a po svemu sudeći na osnovu iste direktive smeta i samom selektoru Predragu Grozdanoviću (O kome ćemo tek da pišemo u nekom od narednih tekstova.) pa ne samo da popularna Joca nije mogla biti premijerni nosilac laskave nagrade, već je izopštena i iz naše najbolje nacionalne selekcije. Kao razlog tako nečega mogu se istaći samo dve činjenice. Pre par godina na osnovu svojih doživljenih povreda u reprezentativnom dresu (prelom noge doživljen na treningu) Jovana Damnjanović se borila za prava, borila za zdravlje drugih devojaka koje se odazovu pod nacionalnu zastavu, a sve se svodilo samo i isključivo na zdravstveno osiguranje koje srpske reprezentativke nemaju kada nastupaju u nacionalnoj opremi. Ili je možda sve posledica činjenice da su u okviru srpskog ženskog fudbala devojke koje u perspektivi žele da zasnuju porodicu i ostvare se kao majke u deficitu u odnosu na dominantan „lezbejski lobi“ i pored činjenice da svakako nemamo ništa protiv svačijeg izbora, ali očigledno je da ovakva situacija nekome u potpunosti odgovara.
Ono što se mora napomenuti da niko iz ŽFK Crvena zvezda nije na navedeno reagovao. Niko nije uputio pitanje FSS zašto i kako je do ovoga došlo, već je jednostavno sve propraćeno ćutanjem čime se direktno pljunulo i na samu igračicu i na istoriju kluba, jer Crvena zvezda uvek i svugde mora isticati da je Jovana Damnjanović nosila njen dres i da je Jovana Damnjanović bila i uvek će biti deo crveno-bele familije.
Igračica koja je zabeležila najviše nastupa u istoriji ŽFK Crvena zvezda Jovana Stojanović u više navrata i na više načina doživljavala je strašne trenutke u svojoj Crvenoj zvezdi. Leta 2018. godine u bukvalnom smislu bilo joj je zabranjeno da trenira sa ekipom. Tadašnji trener je pretio da će i napustiti klub ukoliko rukovodstvo odluči da popularna Žiga mora putovati na pripreme. Na kraju je ipak popustio, vodio je na letnje pripreme, ali je morala da trenira samostalno, odvojeno od ostatka ekipe. Po povratku sa priprema, na startu sezone 2018/19 Jovane Stojanović nije bilo u timu u duelu 1. kola protiv niškog Mašinca na našem stadionu. Nišlijke su u tom meču deklasirale našu ekipu u sred Beograda, a Jovana se već u narednom susretu našla u startnoj postavi, a da apsurd bude još veći proglašena je i najboljom igračisom susreta. Bilo bi lepo da neko iz kluba objasni šta se dešavalo u svlačionici na poluvremenu navedene utakmice sa ekipom Mašinca, ali i da objasni zašto je Jovana Stojanović sve navedeno doživljavala. Da li je ikada na treninzima pokazivala nezalaganje? Da li je ikada svojim ponašanjem uvredila trenera ili nekog iz rukovodstva kluba? Da li je nekada unosila negativnu atmosferu u ekipu? Da li je nekome trebala da smetala činjenica to što je svakodnevno trenira i po tri puta i da je unazad nekoliko godina zahvaljujući individualnim treninzima sa legendarnim kondicionim trenerom FK Crvena zvezda Batom Radulovićem jedna od fizički najspremnijih fudbalerki u Srbiji? Da li je nekome trebalo da smeta što je uz sve to paralelno diplomirala ekonomiju čistom desetkom, kao najbolji student u istoriji svoga fakulteta? Mnogo je tih pitanja za koje su odgovori negativni, ali jedno pitanje je ključno. Da li se sve navedeno događalo zbog činjenice da je i ova Jovana, nalik Jovani Damnjanović za razliku od velikog dela ekipe heteroseksualnog opredeljenja? Ni u kom slučaju ovde ne želimo da aludiramo na bilo čija opredeljenja jer svako ima pravo da živi kako želi, ali isto tako nema pravo da ugrožava bilo koga drugog. Jednostavno se mora postaviti pitanje da li osoba bez mrlje u svojoj sportskoj karijeri sme da u klubu imena Crvena zvezda doživljava takve stvari, da u bukvalnom smislu bude diskreditovana, nazivana „kurvom“, pa čak i da na terenu zbog svega navedenog bude neko kome se lopta ne dodaje, ili se to čini samo u retkim situacijama. Jasno je da je zbog svega navedenog trpeo i tim i klub, ali je to pitanje za one koji su bili zaduženi da takve stvari otkriju (ili sakriju), a svi su znali, ali niko ni prstom nikada nije mrdnuo. Zašto? Čega ste se „gospodo“ u klubu plašili i čega se plašite? Čime vas to neko drži u šaci? Takođe, možete li odgovoriti na pitanje da li je istina da je za deceniju postojanja kluba kroz ŽFK Crvena zvezda prodefilovalo gotovo 150 igračica, a da je samo jedna bivša fudbalerka zasnovala porodicu i ostvarila se u ulozi majke? Imali smo čast da razgovaramo sa tom bivšom članicom „Vučica“ Dragicom Jovanović i zaprepastila nas je i činjenica da niko nikada iz rukovodstva kluba nije njenoj deci, jedinoj „klupskoj deci“, čestitao ni rođendane, ni Božić, ni Novu godinu, ni Vaskrs,…
… ipak vratimo se na skandaloznu priču o Zvezdinoj rekorderki Jovani Stojanović.
Sve navedeno nekima nije bilo dovoljno, pa su uspeli Jovanu konačno da do kraja ponize u poslednjem susretu aktuelnog prvenstva. Ona, kao igračica sa najviše nastupa u istoriji našeg kluba po mišljenju „nekih“ nije zaslužila ni da bude druga zamenica zamenika kapitena ŽFK Crvena zvezda, a napomenućemo da je na navedenom susretu ubedljivo bila najbolja u crveno-belom dresu i pored činjenice da je nastupila povređena i da je samo desetak sati pre susreta doputovala u Beograd nakon celodnevnog putešestvija iz turske Antalije nakon reprezentativnih obaveza.
Svaka dalja polemika je više nego suvišna, ali upravo u gore navedenim rečenicama klupski vlastodršci trebali bi da pronađu odgovor na pitanje koje sami postavljaju – zašto se Jovana Stojanović u sredu 1. jula nije pojavila na prozivci ŽFK Crvena zvezda, a trebali bi dobro da znaju da je upravo ona danas najnesrećnija u svom životu jer nije na mestu koje toliko voli i ne radi ono što je ispunjava, ali lični ponos joj ne dozvoljava da se ponižava pred onima koji su je nipodaštavali kada god i gde god im je to palo na pamet.
– „Zvezdine bebe“:
Omladinska škola našeg ženskog fudbalskog kolektiva već je bila tema ove priče, ali neka nova događanja nagnala su nas da se ponovo vratimo na tu temu. Naime, pre samo par dana Crvena zvezda je ostala bez jedne od svojih mladih vedeta. Devojčica koja je trebala da predstavlja ne samo budućnost kluba, već i srpskog ženskog fudbala odlučila je da napusti klub u kojem je „fudbalski prohodala“ i karijeru nastavi na nekom drugom mestu. Shodno dobro poznatoj činjenici da je kao mlada bila članica dosta puta pominjanog Ženskog fudbalskog udruženja koje se takmiči u drugom stepenu takmičenja, a s`obzirom da je to udruženje i pored proširenja elitnog ranga ostalo u nižem stepenu (a postavlja se i pitanje kako bi u eliti mogao da se takmiči i matični klub u njegov tzv. „B“ sastav) ona se odlučila na odlazak u rang takmičenja koji joj po kvalitetu i pripada. Interesantno je pitati odgovorne u sportskom sektoru kako nije bio interes kluba da ona bude pri najboljoj Zvezdinoj ekipi, da trenira sa najboljim Zvezdinim fudbalerkama i da dobija priliku da zaigra u mečevima koji nisu toliko zahtevni, a takvih je u našem prvenstvu mnogo.
Ovako je klub izgubio igračicu koja je već sada skautirana od strane minhenskog Bajerna, a sa druge strane ovaj događaj je definitivno „skinuo maske“ jer je postalo jasno šta je opšta težnja i šta će se najverovatnije dogoditi narednog leta, leta 2021. godine ili u onom momentu kada Žensko fudbalsko udruženje kroz takmičenje „obezbedi“ plasman u Super ligu. Ogoljeni plan je da ŽFK Crvena zvezda bude primorana na fuziju sa ŽFU i da se ostvari težnja koja od 2018. godine postoji, da klub preuzmu oni koji toliko žele da rukovode zvezdom, a čak nisu ni njeni navijači, jer o mnogima kao deklarisanim i ostrašćenim „grobarima“ njihove društvene mreže govore više od bilo koje izgovorene ili napisane reči.
– Umesto zaključka:
Za godinu i po dana koliko portal „mojacrvenazvezda.net“ prati sva dešavanja u i oko ŽFK Crvena zvezda pokušali smo da učinimo sve ne bi li barem na neki način predstavili i klub i devojke koje sa ponosom nose crveno-beli dres. Međutim, svakim danom na videlo su izlazile mnoge malverzacije. Video, audio, foto i pisana dokumentacija je svakodnevno skupljana, ljudi su se kasnije i sami javljali i iznosili sve što znaju i imaju. A mi smo pokušavali da pomognemo kako god možemo i koliko god možemo. Nedelje su utrošene kako bi se sredila kompletna statistika kluba od osnivanja do današnjih dana i ponosan sam na činjenicu da je taj posao uspešno priveden kraju. Objavljeno je oko dve stotine promotivnih tekstova kako za klub, tako za igračice i trenere. Svaki meč naših devojaka propraćen je najavom, izveštajem i analizom uz gotovo uvek posebno pripremanu ilustraciju. Putovali smo i sa klubom, ali i izveštavali sa gostovanja i kada su nam to zbog kritičkog stava zabranjivali. Posebno sam ponosan na činjenicu da je naš portal uradio i desetak direktnih prenosa mečeva naših devojaka pa je i javnost koja nema mogućnost dolaska na stadion imala prilike da se upozna sa crveno-belim „Vučicama“. Međutim, posebno sm ponosan na činjenicu da smo barem malo zatalasali učmalu atmosferu u klubu gde se većina ljudi začaurila u sopstvenom zadovoljstvu, a sve smo to činili uz nadu da će sav naš rad i trud u bliskoj budućnosti i dati rezultate. Iznad svega sam ponosan na činjenicu da više ništa neće biti isto i da će ŽFK Crvena zvezda morati da krene nekim drugim, pravim putem, na nekoj zdravoj osnovi i sa ljudima koji će biti ponosni na činjenicu da su deo Crvene zvezde, a ne da od te Crvene zvezde gledaju samo sopstvene koristi. O velikom Zvezdaštvu i privrženosti Crvenoj zvezdi, koje aktuelno rukovodstvo toliko samopropagira, govori i činjenica da je klub pre petnaestak dana ušao u desetu godinu postojanja. Međutim, niko to u klubu ni na koji način nije obeležio pa makar simbolično jednim postom na njihovim društvenim mrežama. Zašto nisu? Pa zato što rukovodioci kluba samozaljubljeni u odraz sopstvenog ogledala ni ne znaju kada je klub osnovan. Toliko o njihovoj privrženosti nečemu što nosi sveto ime Crvena zvezda.
I na kraju, kao što sam obećao u prethodnom delu teksta, ključna rečenica koja govori o tome kada i kako će biti bolje i u ŽFK Crvena zvezda i srpskom ženskom fudbalu uopšte.
– onog momenta kada srpskim ženskim fudbalom ne budu rukovodili ljudi koje možeš kupiti za 50 evra, flašu piva i deset ćevapa sa lukom, sve će biti drugačije. Zdravije.
Post Scriptum: Nadam se samo da će sve navedeno biti i motiv roditeljima čija deca treniraju ili žele da treniraju u ovoj i ovakvoj Crvenoj zvezdi da dobro porazmisle kakvim ljudima poveravaju svoju decu da ih sportski oblikuju, vaspitavaju i izgrade u bolje ličnosti, ili možda u buduće majke, koje će se rađanjem svoje dece na najlepši mogući način odužiti kako svojim roditeljima, tako i majci Srbiji. Aktuelnom Zvezdinom rukovodstvu, ali i onima koji tako željno pretenduju da budu Zvezdino rukovodstvo interesi su potpuno drugačiji i baziraju se na samo njima znane interese…
… ako ŽFK Crvena zvezda uopšte i ima nekoga ko barem glumi da rukovodi klubom u interesu kluba, malom barkom bez kormilara na uzburkanom moru…
nastaviće se…
Izvor: mojacrvenazvezda.net
Dodajte komentar