Intervjui Košarka CZBG

CZBG intervju: Stratos Perperoglu

Košarkaši Crvene zvezde počeli su svoje pripreme za novu sezonu  (2019/20), predstavljena su nova pojačanja, a navijači sa nestrpljenjem očekuju početak sezone. Crveno-beli su se ponovo vratiliu u Evroligu, ali će put ka prstenu ABA lige ove sezone biti teži nego inače, obzirom na silna pojačanja koja su i ostali klubovi doveli.

Ipak, danas se nećemo baviti tim stvarima (biće vremena za to), nego nam je želja da vam predstavimo jednog od najomiljenijih stranaca koji su igrali tj. igraju za naš klub. Reč je o Grku Stratosu Perperogluu koji je prošle sezone došao u Crvenu zvezdu, a ove produžio ugovor sa našim klubom u nameri da doprinese što boljim rezultatima kluba u Evroligi, ABA-i i domaćem prvenstvu.

Rođen je 7. avgusta 1984. godine u Drami (Grčka), pa smo ga odmah na početku intervjua pitali da nam kaže nešto o svom mladalačkom dobu i sportkim aktivnostima koje je tada imao.

– Kao klinac imao sam dosta sportskih aktivnost – gimnastika, karate, odbojka, rukomet. Ali od svih sportova najviše sam voleo fudbal. To je bio moj sport sve do 14. godine kada sam počeo sa košarkom. A košarku sam počeo da igram jer sam sve više rastao, pa me je moj otac ohrabrio da pokušam sa tim sportom. U istom trenutku sam se zaljubio u košarku i znao sam da je to ono čim želim da se bavim.

Kada si počeo da igraš sigurno je bilo dosta konkurencije. Kako si se kao klinac nosio sa tim pritiscima?

– Kada sam otišao u Atinu da igram košarku, shvatio sam da je konkurencija u ovom velikom gradu mnogo veća nego u gradu u kome sam živeo. Skoro sva deca su bila ispred mene i pitao sam se: šta ja radim ovde? Ipak, to me je motivisalo da još više radim na sebi i da ih sve dostignem.

Šta ti je bilo najteže s čim si se kao klinac morao suočiti da bi jednog dana postao profesionalac?

– Sa 15-16 godina sam morao da napustim svoju porodicu i da odem u Atinu. To mi je zaista bilo teško, ali sam ostao fokusiran na svoj cilj. Bio sam dosta zauzet sa školom i treninzima, ali to je bila žrtva koju sam morao da podnesem da bih jednog dana napravio košarkašku karijeru.

Pre nego što je zaigrao za Panatinaikos, Stratos se seća vremena i klubova za koje je igrao. Prvi tim tim mu je bio AO Kavalas.

– Ako se dobro sećam imena, moj prvi trener je bio Srbin, Branimir Ilić. On me je naučio fundamentalnim stvarima vezanim za košarku i sa njim sam odradio mnogo individualnih treninga. Posle toga sam otišao jednu sezonu na Rodos, a posle Rodosa u Ilisiakos gde sam u stvari i započeo svoju profesionalnu karijeru.  Posle toga sam otišao u Panionios gde sam imao nekoliko zanimljivih i lepih godina, a posebno u poslednjoj sezoni sa Lukom Pavićevićem koji je zaista verovao u mene i imao veliki uticaj na moju karijeru.

A onda odlazi u jedan od dva najveća grčka kluba – Panatinaikos. Pitali smo ga kako se to desilo, ko ga je doveo tamo.

– Imao sam ugovor sa Panioniosom, a ujedno sam imao ponude oba velika kluba (Pao i Oli). Panionios je odlučio da me proda Panatinaikosu i imao sam nekoliko predivnih sezona sa njima i osvojili smo dosta titula. Željko Obradović me faktički doveo u Panatinaikos i mora reći da sam bio blagosloven što sam u svojim mlađim godinama profesionalne karijere mogao da radim s njim.

Osvojio si zaista mnogo toga sa Panatinaikosom, ali šta ti je najviše ostalo u sećanju?

– Sećam se da smo bili kao porodica, da smo imali fantastičnu atmosferu u ekipi. 2009. smo imali odličan roster i osvojili smo sve titule za koje smo se borili.

Ipak, 2012. godine prelaziš u redove Olimpijakosa, najvećeg rivala dotadašnjeg kluba.

– Izlazio sam iz povrede i nisam imao neke ponude. Panatinaikos je promenio trenera, a i većina je igrača otišla iz kluba. Za mene je to bio, nekako, jednosmeran put – Panatinaikos me nije hteo, a Olimpijakos je bio jedina opcija. Nije se bilo lako odlučiti na takav potez, ali druge opcije nije bilo. Ali sve se u životu događa sa razlogom i zaista sam uživao u svom vremenu provedenom u Olimpijakosu.

Pitali smo ga da li mu je bilo teško da se nosi sa pritiskom nakon prelaska u redove najljućeg rivala, a Stratos kaže:

– Ne, nije. Prva utakmica koju sam igrao u OAKA areni bila je teška jer su navijači Panatinaikosa bili protiv mene, ali ja sam dao sve od sebe da ostanem fokusiran samo na igru. Van terena nikada nisam imao nikakve probleme, samo kada je bila utakmica.

I iz vremena provedenog u Olimpijakosu nosi lepe uspomene.

– Ta grupa momaka su ubrzo postali moji prijatelji i zaista sam imao odlično vreme koje sam proveo sa njima.

Izvor: Turkish Airlines EuroLeague

Posle Olimpijakosa, Perperoglu kreće sa igranjem van Grčke. Klubovi za koje je nastupao bili su Efes, Barselona i Haopoel.

– Da, započelo je moje putovanje van Grčke i ja sam zahvalan za te godine i iskustvo koje sam tu stekao. Upoznao sam različite kulture, mnogo ljudi sa kojima sam još uvek u kontaktu, a najvažnije je da sam izašao iz svoje zone udobnosti i to mi je pomoglo razvijanju mog karaktera. Iz svih tih mesta i klubova nosim lepe uspomene.

A onda, prošle sezone, Stratos potpisuje za našu Crvenu zvezdu i otkriva ko je uticao na njega da dođe u Beograd.

– Trener Milan Tomić, sa kojim sam sarađivao u Olimpijakosu pozvao me je da dođem. Kako smo sarađivali zajedno u Oliju, on je bio glavni razlog mog dolaska.

Zadovoljan je sezonom koja je iza njega i otkriva zašto je potpisao novi ugovor sa crveno-belima.

– Sezona je bila uspešna i ostvarili smo glavne ciljeve. Imali smo neke uspone i padove tokom sezone, ali sveukupno bilo je uspešno. Što se ostanka tiče, moja porodica i ja volimo život u Beogradu. Od samog početka klub je pokazao da me želi i dalje tu i ja sam takođe želeo da nastavim da gradimo na temeljima onoga što smo ostvarili i uradili prošle sezone.

Pitali smo ga da nam kaže nešto više o treneru Milanu Tomiću.

– On košarku poznaje jako dobro. Veoma je pouzdan i ima svoje načine da nas nauči ono što hoće. Mislim da ima veliku budućnost pred sobom kao glavni trener.

Iz prošlogodišnje ekipe nije mogao da izdvoji nikoga posebno od saigrača sa kim je bio blizak, samo je rekao:

– Ne ne mogu nikoga da izdvojim. To je sjajna grupa momaka.

A o novoj sezoni kaže:

– Biće ovo duga sezona, sa mnogo utakmica. Nadam se, pre svega, da ćemo svi ostati zdravi i da ćemo odbraniti titule, a što se Evrolige tiče nadam se da ćemo biti konkurentni.

Kako smo privodili ovaj intervju kraju, jedna od stvari koje smo se dotakli, a koja je izuzetno važna za Stratosa, je i pitanje njegove vere. Neki igrači imaju običaje i rituale, a neki pred utakmice svoje pouzdanje i nadu polažu u Boga. Evo šta Stratos kaže o tome.

– Vera mi je zaista važna. Pokušavam da živim svoju veru, da sledim Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista i želim da mu moj život bude ugodan. Verujem da je umro za moje grehe i da je obećao večni život onima koji veruju u Njega. On je izvor sve moje snage, pomaže mi da se nosim sa svojim uspesima i padovima jer moja nada nije u onom što ja radim. Moj primarni identitet nije da sam košarkaš, nego da sam pre svega hrišćanin i trudim se da ga bolje sledim i da sledim Njegove primere.

Osoba koja je omogućila ovaj intervju nam je zajednički prijatelj (našeg urednika i Stratosa), ali Samuilo je sa one druge strane brda, pa smo pitali Stratosa šta je naša zajednička poruka njemu.

– Nadam se da ćemo ga i ove sezone opet učiniti malo tužnim, uz osmeh odgovara Perperoglu.

Za sam kraj Perperoglu je poslao poruku Zvezdinim navijačima:

– Pozivam naše navijače da nas nastave podržavati. Trebamo vas da budete uz nas, a mi ćemo uraditi sve da vi budete srećni!

Pa, neka je sa srećom Stratose i neka te povrede zaobiđu u širokom luku i da se na kraju zajedno radujemo.

Dodajte komentar

Kliknite da biste objavili komentar