Интервјуи Кошарка ЦЗБГ

ЦЗБГ интервју: Стратос Перпероглу

Кошаркаши Црвене звезде почели су своје припреме за нову сезону  (2019/20), представљена су нова појачања, а навијачи са нестрпљењем очекују почетак сезоне. Црвено-бели су се поново вратилиу у Евролигу, али ће пут ка прстену АБА лиге ове сезоне бити тежи него иначе, обзиром на силна појачања која су и остали клубови довели.

Ипак, данас се нећемо бавити тим стварима (биће времена за то), него нам је жеља да вам представимо једног од најомиљенијих странаца који су играли тј. играју за наш клуб. Реч је о Грку Стратосу Перпероглуу који је прошле сезоне дошао у Црвену звезду, а ове продужио уговор са нашим клубом у намери да допринесе што бољим резултатима клуба у Евролиги, АБА-и и домаћем првенству.

Рођен је 7. августа 1984. године у Драми (Грчка), па смо га одмах на почетку интервјуа питали да нам каже нешто о свом младалачком добу и спортким активностима које је тада имао.

– Као клинац имао сам доста спортских активност – гимнастика, карате, одбојка, рукомет. Али од свих спортова највише сам волео фудбал. То је био мој спорт све до 14. године када сам почео са кошарком. А кошарку сам почео да играм јер сам све више растао, па ме је мој отац охрабрио да покушам са тим спортом. У истом тренутку сам се заљубио у кошарку и знао сам да је то оно чим желим да се бавим.

Када си почео да играш сигурно је било доста конкуренције. Како си се као клинац носио са тим притисцима?

– Када сам отишао у Атину да играм кошарку, схватио сам да је конкуренција у овом великом граду много већа него у граду у коме сам живео. Скоро сва деца су била испред мене и питао сам се: шта ја радим овде? Ипак, то ме је мотивисало да још више радим на себи и да их све достигнем.

Шта ти је било најтеже с чим си се као клинац морао суочити да би једног дана постао професионалац?

– Са 15-16 година сам морао да напустим своју породицу и да одем у Атину. То ми је заиста било тешко, али сам остао фокусиран на свој циљ. Био сам доста заузет са школом и тренинзима, али то је била жртва коју сам морао да поднесем да бих једног дана направио кошаркашку каријеру.

Пре него што је заиграо за Панатинаикос, Стратос се сећа времена и клубова за које је играо. Први тим тим му је био АО Кавалас.

– Ако се добро сећам имена, мој први тренер је био Србин, Бранимир Илић. Он ме је научио фундаменталним стварима везаним за кошарку и са њим сам одрадио много индивидуалних тренинга. После тога сам отишао једну сезону на Родос, а после Родоса у Илисиакос где сам у ствари и започео своју професионалну каријеру.  После тога сам отишао у Паниониос где сам имао неколико занимљивих и лепих година, а посебно у последњој сезони са Луком Павићевићем који је заиста веровао у мене и имао велики утицај на моју каријеру.

А онда одлази у један од два највећа грчка клуба – Панатинаикос. Питали смо га како се то десило, ко га је довео тамо.

– Имао сам уговор са Паниониосом, а уједно сам имао понуде оба велика клуба (Пао и Оли). Паниониос је одлучио да ме прода Панатинаикосу и имао сам неколико предивних сезона са њима и освојили смо доста титула. Жељко Обрадовић ме фактички довео у Панатинаикос и мора рећи да сам био благословен што сам у својим млађим годинама професионалне каријере могао да радим с њим.

Освојио си заиста много тога са Панатинаикосом, али шта ти је највише остало у сећању?

– Сећам се да смо били као породица, да смо имали фантастичну атмосферу у екипи. 2009. смо имали одличан ростер и освојили смо све титуле за које смо се борили.

Ипак, 2012. године прелазиш у редове Олимпијакоса, највећег ривала дотадашњег клуба.

– Излазио сам из повреде и нисам имао неке понуде. Панатинаикос је променио тренера, а и већина је играча отишла из клуба. За мене је то био, некако, једносмеран пут – Панатинаикос ме није хтео, а Олимпијакос је био једина опција. Није се било лако одлучити на такав потез, али друге опције није било. Али све се у животу догађа са разлогом и заиста сам уживао у свом времену проведеном у Олимпијакосу.

Питали смо га да ли му је било тешко да се носи са притиском након преласка у редове најљућег ривала, а Стратос каже:

– Не, није. Прва утакмица коју сам играо у ОАКА арени била је тешка јер су навијачи Панатинаикоса били против мене, али ја сам дао све од себе да останем фокусиран само на игру. Ван терена никада нисам имао никакве проблеме, само када је била утакмица.

И из времена проведеног у Олимпијакосу носи лепе успомене.

– Та група момака су убрзо постали моји пријатељи и заиста сам имао одлично време које сам провео са њима.

Извор: Turkish Airlines EuroLeague

После Олимпијакоса, Перпероглу креће са играњем ван Грчке. Клубови за које је наступао били су Ефес, Барселона и Хаопоел.

– Да, започело је моје путовање ван Грчке и ја сам захвалан за те године и искуство које сам ту стекао. Упознао сам различите културе, много људи са којима сам још увек у контакту, а најважније је да сам изашао из своје зоне удобности и то ми је помогло развијању мог карактера. Из свих тих места и клубова носим лепе успомене.

А онда, прошле сезоне, Стратос потписује за нашу Црвену звезду и открива ко је утицао на њега да дође у Београд.

– Тренер Милан Томић, са којим сам сарађивао у Олимпијакосу позвао ме је да дођем. Како смо сарађивали заједно у Олију, он је био главни разлог мог доласка.

Задовољан је сезоном која је иза њега и открива зашто је потписао нови уговор са црвено-белима.

– Сезона је била успешна и остварили смо главне циљеве. Имали смо неке успоне и падове током сезоне, али свеукупно било је успешно. Што се останка тиче, моја породица и ја волимо живот у Београду. Од самог почетка клуб је показао да ме жели и даље ту и ја сам такође желео да наставим да градимо на темељима онога што смо остварили и урадили прошле сезоне.

Питали смо га да нам каже нешто више о тренеру Милану Томићу.

– Он кошарку познаје јако добро. Веома је поуздан и има своје начине да нас научи оно што хоће. Мислим да има велику будућност пред собом као главни тренер.

Из прошлогодишње екипе није могао да издвоји никога посебно од саиграча са ким је био близак, само је рекао:

– Не не могу никога да издвојим. То је сјајна група момака.

А о новој сезони каже:

– Биће ово дуга сезона, са много утакмица. Надам се, пре свега, да ћемо сви остати здрави и да ћемо одбранити титуле, а што се Евролиге тиче надам се да ћемо бити конкурентни.

Како смо приводили овај интервју крају, једна од ствари које смо се дотакли, а која је изузетно важна за Стратоса, је и питање његове вере. Неки играчи имају обичаје и ритуале, а неки пред утакмице своје поуздање и наду полажу у Бога. Ево шта Стратос каже о томе.

– Вера ми је заиста важна. Покушавам да живим своју веру, да следим Господа и Спаситеља Исуса Христа и желим да му мој живот буде угодан. Верујем да је умро за моје грехе и да је обећао вечни живот онима који верују у Њега. Он је извор све моје снаге, помаже ми да се носим са својим успесима и падовима јер моја нада није у оном што ја радим. Мој примарни идентитет није да сам кошаркаш, него да сам пре свега хришћанин и трудим се да га боље следим и да следим Његове примере.

Особа која је омогућила овај интервју нам је заједнички пријатељ (нашег уредника и Стратоса), али Самуило је са оне друге стране брда, па смо питали Стратоса шта је наша заједничка порука њему.

– Надам се да ћемо га и ове сезоне опет учинити мало тужним, уз осмех одговара Перпероглу.

За сам крај Перпероглу је послао поруку Звездиним навијачима:

– Позивам наше навијаче да нас наставе подржавати. Требамо вас да будете уз нас, а ми ћемо урадити све да ви будете срећни!

Па, нека је са срећом Стратосе и нека те повреде заобиђу у широком луку и да се на крају заједно радујемо.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама