Održana konferencija za medije povodom incidenta u Splitu

Sportsko društvo i Vaterpolo klub Crvena zvezda organizovali su zajedničku konferenciju za medije povodom incidenta koji se dogodio u Splitu kada su napadnuti naši vaterpolisti.

Prisutnim novinarima obratili su se dr Nebojša Čović, predsednik UO SD Crvena zvezda, Stojan Vujko, potpredsednik SD Crvena zvezda, Igor Milojević, direktor BVK Crvena zvezda, Aleksandar Filipović, trener vaterpolista, Boris Popović, Dušan Vasić, Miloš Maksimović i Aleksandro Kralj, vaterpolisti Crvene zvezde.

– Zajednički stav vezano ne samo za Vaterpolo klub Crvena zvezda, već i za klubove Sportskog društva, da ovim primerom u budućnosti sprečimo bilo kakve nemile scene vezane za naše takmičare. Nije bitno kog kluba, kog sporta, važno je da se naši takmičari bave onim čime treba da se bave, a to je sportskim rezultatima i sportskim uspesima – izjvaio je Igor Milojević.

Prisutnima se potom obratio trener Aleksandar Filipović koji je javnost upoznao sa dešavanjem pred odlazak grupe vaterpolsita u grad.

– Prilikom ulaska u Hrvatsku smo dobili obezbeđenje koje je sve vreme bilo sa nama. Pratili su nas na trening, isto tako i na jutarnji trening. Posle treninga, do ručka, imali smo slobodno vreme nekih 2 sata. Stariji igrači iz ekipe su me pitali da li mogu da prošetaju. Samo sam ih zamolio da se podele na grupu koja hoće da ide u grad i grupom koja želi da se vrati u hotel. Sve vreme sam stajao sa pripadnikom policije i u momentu kada su se igrači koji žele da idu u grad odvojili, mi smo ih pogledali i konstatovali da su svi u civilnim jaknama i pantalonama. U tom momentu je radnik policije kontaktirao svog šefa i objasnio mu je situaciju da momci hoće da idu u grad, a ovaj je pitao kako su obučeni, policajac je odgovorio da su pristojno obučeni bez ikakvih obeležja i da misli da ne bi trebalo da bude nikakvih problema. I od strane policije smo imali neko odobrenje da su momci odeveni kako treba i da nema nikakvog razloga za bilo kakav strah. Najviše su mi zasmetali komentari da je bilo provokacija, a ja smatram da je provokacija kada neko viče, govori negativne stvari… Mislim da provokacija nije sedeti i piti kafu u kafiću obučen u jaknu ispod koje nosite majicu sa grbom Crvene zvezde. Nadam se da će u nekom narednom periodu moći da se pije i kafa bez jakne. Moram da kažem i da oni nisu šetali rivom i prouzrokovali da budu napadnuti – izjavio je trener crveno-belih.

Vaterpolista Dušan Vasić, nekadašnji stanovnik Splita, istakao je svoje razočarenje dešavanjima na rivi.

– Posle treninga smo odlučili da odemo u grad i popijemo kafu. Dok smo šetali rivom, u prvi mah nismo uspeli da pronađemo kafić koji je imao slobodan sto. U povratku smo videli prazan sto i uputili se tamo da zauzmemo mesto. S obzirom da su Maksimović i Kralj bili ispred mene, video sam da nas konobar iz tog prvog kafića gleda na neki čudan način. Pomislio sam da ti pogledi nisu upućeni prema nama, međutim čim smo seli za sto taj isti konobar nam je prišao, a kasnije se ispostavilo da to uopšte nije bio njegov reon. Obratio nam se čudnim tonom, ne baš prijateljskim, upitao je Kralja „Šta ti je to na majici?“, gde mu je Kralj misleći da je u pitanju šala, odgovorio da je to grb Crvene zvezde i da smo tu da bi odigrali utakmicu. Pritom se nasmejao, a konobar je odgovorio da se ne smejemo, da ovo nije šala i da bolje pokrije to, više onako u pretećem kontekstu. Konobar je otišao, nije nas uslužio, a predložio sam da bi najbolje bilo da promenimo lokal. Međutim, oni su shvatili gest konobara kao šalu i stvarno ne vidim kako ovo može da se shvati kao bilo kakva provokacija. Promenili smo lokal, seli u kafić pored. Nakon 20 minuta, možda pola sata koliko smo sedeli u kafiću maskirani huligani su nasrnuli na nas. Maksimoviću i meni su dotrčali s leđa i u tom trenutku su počeli sa udaranjem, što šakama, što nekim tupim predmetima… Kralj je u čitavoj toj situaciji najgore prošao, jer kucavši poruku nije video da prilaze tih 7-8 momaka koliko ih je bilo, kucao je poruku na telefonu. Primio je udarac u nos. Maksimović i ja smo primili udarce po glavi i leđima. Pretpostavljam da im ja nisam bio interesantan jer sma bio potpuno u civilno obučen, dok su Kralj i Maksimović imali gornje delove klupsle trenerke i da su se zato odlučili da krenu u poteru za njima. Nekako mi je najžalije, s obzirom da sam igrao pola godine u Jadranu iz Splita, da sam imao pozitivne utiske koje sam nosio iz tog grada, što prema ljudima, što prema gradu, negativna stvar koju bih izdvojio je ta što ljudi koji su bili na licu mesta nisu pružili ruku, nisu reagovali, niko nije pitao da li treba bilo kakva pomoć – rekao je Vasić.

Potom je i Miloš Maksimović ispričao detalje o napadu u Splitu.

– Nismo imali bilo kakvu nameru da bilo koga provociramo, najnormalnije seli da popijemo kafu pre ručka i odmora pred utakmicu. Kada je počeo napad, ja sam bio u stolici, okrenuo sam se i video te momke kako su uleteli u baštu kafića i nasrnuli na nas. Pokušao sam da izađem iz te bašte, bilo je izuzetno usko i bilo je jako puno ljudi i počeo sam da trčim ka drugoj strani rive. Dva-tri momka uopšte nisu ušli u baštu i oni su krenuli za mnom. Jedan od tih momaka je imao šipku, što se vrlo lepo vidi na snimku. Pošto sam uspeo da mu pobegnem on me je gađao s tom palicom i uspeo da me pogodi u nogu.Potrčao sam do jednog restorana i zamolio ljude da mi pozovu taksi, međutim nisam naišao na pomoć, pa sam ušao u jedan hotel koji se nalazi pored. Gospođa na recepciji isto nije htela da reaguje, a na kraju sam imao sreće jer je naleteo neki taksista koji me je odvezao do hotela. To je sve trajalo nekih desetak minuta dok nisma pronašao taksi, a ja sam se nalazi u centru na rivi kod fontane. Dok se sve to događalo imali smo utisak da ih je mnogo više zbog količine ljudi koji su se nalazili na rivi. Imali smo osećaj kao da su se svi okrenuli protiv nas, što zbog uzvika, što zbog toga što su svi snimali dešavanja. Ja sam imao gornji deo crvene Zvezdine trenerke, a preko nje sam imao crnu jaknu bez obeležja i bio sam zakopčan do grla. Najnormalnije smo hteli da popijemo kafu, prošetamo pre ručka i da se vratimo u hotel – kazao je Maksimović.

Golman vaterpolo ekipe Crvena zvezda Aleksandro Kralj je najgore prošao u incidentu i on je detaljno ispričao sve što se odigralo tog dana u Splitu.

– Seli smo u taj kafić gde smo videli prazno mesto. Nosio sam dugačku jaknu, nisam se zakopćao, a imao sam Zvezdinu majicu na sebi. Konobar je primetio Zvezdin grb, prišao je i ptao kakav je to grb, o čemu se radi. Odgovorio sam da sam vaterpolista Zvezde, da imamo utakmicu i da sam došao da popijem kafu. Rekao mi je da pokrijem to, preteći mi. U početku sam mislio da je šala, pa sam se nasmejao. On je rekao da nije nikakva šala. Seli smo u drugi kafić, pili piće, a posle dvadeset minuta se desilo to što se desilo. Gledao sam u telefon, uopšte nisam video da mi prilaze momci. Udarali su me šakama, ne znam ni ja ćim sve, i u tom čitavom haosu sam najgore prošao pošto sam dok smo se rvali sam ostao bez jakne. Ostao sam nasred rive u Zvezdinoj trenerci. Iz tog razloga su se fokusirali na mene najviše, krenuli sa palicama, noževima. Vikali su „ubij četnika“ i da skidam to sa sebe, ali ja nisam hteo da skinem obeležje kluba. Počeo sam da trčim da spasim živu glavu, i jednostavno nisam znao gde da idem. Bilo ih je 7-8, razmišljao sam da li da uđem u neki kafić ili hotel, ali gde god da sam krenuo oni su nasrtali na mene i udarali me. U jednom trenutku sam video da idu nožem na mene. Jedan od njih je pao ispred mene i zakačio me nožem po nozi. Nisam imao izbora. Mislio sam da će da me ubiju, da me linčuju, i jedino rešenje koje sam u tom trenutku video je da skočim u vodu. Mislio sam da sam se spasio, međutim tada su počeli da me gađaju raznoraznim kamenicama, pretili da će me ubiti, zaklati, vikali da skidam to sa sebe. U tom momentu sam razmišljao samo da izvučem živu glavu. Bacio sam sve sa sebe, tražioda zovu policiju, da mi neko pomogne. Huligani su se potom razbežali i tu se stvorila grupa ljudi koji su došli da vide i čemu se radi. To me je najviše zaboleleo, jer sam mislio da će ti ljudi da mi pomognu, a oni su nastavili da pričaju sve i svašta o meni. Govorio sam da sam ja vaterpolsita, da nisam nikakav huligan, da sam sportista, da sam crnogorac… Govorili su da sam četnik, da treba ubiti četnika, a ja sam govorio da me puste na miru, da hoću samo da izvučem živu glavu. Posle nekih deset minuta provedenih u hladnoj vodi došla je policija i tu sam našao spas. Da nisam skočio u more he znam šta bi bilo. U glavi mi je bilo samo da se spasim, da izvučem živu glavu, porodica mi je bila na prvom mestu, moje dete, moja žena. Jednostavno želeo sam samo da se spasim po svaku cenu – naglasio je Kralj.

Potpredsednik SD Crvena zvezda Stojan Vujko najoštrije je osudio napad na naše vaterpoliste.

– Želeo bih ispred Sportskog društva Crvena zvezda da najoštrije osudim ovaj napad na naše sportiste. Ono što bih želeo da napomenem iz vega što smo do sada čuli, jasno vidimo da ovo nema veze sa tom utakmicom koja je trebalo da se odigra, da to nema veze sa rivalstvom između Crvene zvezde i Mornara, već da ovo ima mnogo širu sliku i mnogo veću konotaciju. Želim da apelujem na političare iz Hrvatske i na ljude koji se bave medijima u Hrvatskoj da utiču na svest svog naroda da je takvo ponašanje nedopustivo i sramotno. U našem sportskom društvu sportistkinje i sportiste učimo da budu pravi sportisti, a ne huligani. Ne učimo ih da se biju, jer bi time ukaljali ime kluba i čitavog sportskog društva – izjavio je Vujko.

Prisutnim se obratio i kapiten Crvene zvezde Boris Popović.

– Momci iza mene su moji prijatelji. Sandro Kralj je moj dugogodišnji saigrač, jedan ekstravagantan čovek i sportista, otac četvoromesečnog deteta. Želim da ispunim dužnost svakog kapitena Crvene zvezde, sportskog giganta, i da pošaljem svima poruku mira. Naši sportski prijatelji iz Splita su zvali, reprezentativci Hrvatske su zvali mene, pošto su Sandru oteta dva telefona, da pitaju kako je, da ponude pomoć. Oni su mnogo puta bili naši gosti u Beogradu. Kada su reprezentacije Srbije i Hrvatske igrali utakmicu u Nišu, veći deo selekcije bio je sa mnom na večeri u Beogradu. Zamolio bih vas da nakon ove konferencije, uz zahvalnost svima, nam date mir i vremena da se pripremimo za sledeću utakmicu i da sve ovo ostane samo ružna prošlost, a mi verujemo u nadležne institucije i u ljude iz Sportskog društva Crvena zvezda koji su uvek sa nama i uz nas da će učiniti sve da se ovako nešto više nikada ne ponovi ida se pošalje jasna poruka svima. Jedina podela koja može da postoji je podela na ljude i neljude, sve ostale podele su bezpredmetne za razgovor o njima – istakao je Popović.

Predsednik Upravnog odbora SD Crvena zvezda dr Nebojša Čović istakao je da „jedna šačica idiota može da sruši sve ono što se teškom mukom gradi godinama“.

– Nadam se da ćemo svi zajedno napraviti jedan iskorak. Poučeni prošlošću sport je dosta često bio vesnik ne samo dobrih događaja u našem regionu. Ali ja ne bih želeo da se vraćamo na to. Jedna šačica idiota može da sruši sve ono što se teškom mukom gradi godinama. Uspeli smo zajednički da izgradimo regionalne lige, kao što su vaterpolo, rukometna, košarkaška… Do sada nismo imali veće incidente i moram da ponovimda se zasigurno nijednom nije dogodilo ni u Beogradu, ni u Srbiji, ni približno ništa slično. Te komparacije koje pokušavaju da se prave od strane hrvatskih medija, mada ima jako časnih ljudi koji su davali analizu, a jedan od njihovih vodećih sportskih novinara je napravio odličnu analizu i smatram da je vrlo hrabar čovek koji je izneo činjenice i opisao atmosferu u Hrvatskoj onakvom kakva ona jeste. Da ne bi opet bilo zamene teza i pominjanja Tatona i ostalih stvari, jedno je sukob navijača, a drugo je kada vi napadnete sportistu. Ovde nije bila priča o jednom spontanom napadu ili napadu koji je proizvod nekakvog bahatog ponašanja igrača Crvene zvezde. momci su vam ispričali šta se tačno desilo, nijedan povod nisu dali za to. A ovde se radi o očigledno organizovanom napadu. Došli su u jedan kafić, doživeli takvu priču od jednog frustriranog konobara, promenili kafić, aonda je posle 20-30 minuta usledio organizovani napad ljudi koji su i maskirani i koji su opremeljeni šipkama, palicama, noževima… Ovde se radi o organizovanom napadu i pokušaju linča. To napominjem da hrvatsko pravoduđe ne bi ponovo pravilo nekakve egzibicije i okarakterisalo ovo teško krivično delo nekakvim članovima. Evidentno je da se radi o linču i napadu na naše igrače – rekao je Čović, a potom nastavio:

– Iskreno, to više nije onaj Split koga znamo iz prošlih vremena. Split je postao grad slučaja i da se to što se tamo događa ima nekakvu svoju genezu. To je grad kojem upravljaju ekstremne navijačke grupe koje se zovu Torcida, potekle od jednog velikog fudbalskog imena kakav je Fudbalski klub Hajduk. I to im je očigledno dopušteno. Momci nisu rekli da se na rivi događa još jedna stvar, da stoje dva-tri starija gospodina sa megafonima i objašnjavaju šta treba raditi Srbima i šta treba raditi sa Srbijom. To znači postaje jedna frustracija, a da im niko ništa ne kaže. Ako su to standardi nečega što se zove Evropska unija, a Hrvatska uvek spočitava i drži lekcije da su oni u EU, što nemam ništa protiv niti imam bilo kakvu frustraciju od toga, mislim da onda to nisu baš standardi kako se treba ponašati. Kod nas se onda pojavljuju zamene teza, ako mi kažemo šta je istina, eto mi onda huškamo na nacionalizam, šta onda treba da ćutimo i da kažemo da je to tako normalno. I potpuno sam siguran, uz sav oprez da idiota ima na svim stranama, pa i na našim prostorima, da se to nikada neće dogoditi u Beogradu i u Srbiji. Ponavljam, To nije bio sukob navijačkih grupa, to je velika razlika. Ovo je napad na aktivne sportiste. Šta je njihov greh? Pa šta i da su išli u trenerkama Crvene zvezde. Je li to u 21. veku u Evropskoj uniji zabranjeno? Jel to greh? Što neko ima halucinacije na Crvenu zvezdu. Što je Crvena zvezda za njih simbol srpstva. Svi Srbi su četnici? Jesu li svi drugi tamo onda ustaše? Gde je tome kraj i gde mi možemo da nađemo oslonac za dalja takmičenja i dalja druženja. Mi ćemo zauvek biti jedni pored drugih i Evropa nas usmerava da naš put u neka evropska takmičenja idu preko regionalnih liga. Ali ako je gradonačelnik SPlita taj koji je svojevremeno izjavio da Srbi znaju gde im je mesto, šta onda da očekujemo? Kako se obrazuje i kako se formira populus u Splitu. Šta da očekujemo posle svega toga, čini mi se da je sinoć u Splitu bila fudbalska utakmica na Poljudu gde su ogromne grupe navijača Torcide dale podršku ovoj grupi idiota. Znači nije tu samo sedam idiota. Ima tu mnogo više idiota. Šta da očekujemo kada njihov odbornik gradske skupštine, ima interesantno prezime Pauk, a vi znate šta nedostaje paucima, daje onakav komentar. To je jako pametno od odbornika tog grada, a gradonačelnik Splita ima mnogo veću orijentaciju za žigolo poslove. Da, treba da pričamo jasno i glasno, jer verujem da većina ljudi u Splitu osuđuje ovakvo ponašanje, ali sam vrlo zbunjen kada čujem da su ih napali u kafiću, dok su sedeli, da se napravila kompletna gužva, da su oni bežali i da niko nije smogao hrabrosti i snage da se usprotivi i da zaustavi sve to. A onda kada gledam onu sliku sa pokušajem potpunog poniženja, sa momkom koji pluta u moru i dobacivanjem da li je četnik… Gde mi to idemo? Igor i ja smo odmah imali komunikaciju polsa sata posle incidenta, konsultovali smo se i na Vaterpolo klubu je bilo da donese odluku da se ekipa vrati. Što je i urađeno. Ne mogu da krivim, a ni naš Vaterpolo klub ne krivi Mornar, ali da su napravljeni određeni propusti u smislu obezbeđenja naših igrača, apsolutno su napravljeni. I dobro je što se ekipa vratila. Drugo, imate još jednu činjenicu, veliki su problemi u funkcionisanju klubova, pričam za SD Crvena zvezda, pa i sam Vaterpolo klub je jedva smogao snage da obezbedi i prevoz, da ovi momci odu u Split i dožive to što su doživeli što ničim nisu zaslužili. Opet kažem, pa šta je greh i da su išli u trenerkama Crvene zvezde. U čemu je problem? Split je postao grad slučaj. Prisetite se pre 4-5 godina da je nacrtan kukasti krst na Poljudu. Jesu li našli počinioce? Policija zna ko su počinioci pošto ih ima na snimcima, sve se zna. Ništa se nije dogodilo. Šta to znači, kakva je poruka, pa nastavite dalje. Grad slučaj, jer kad dođu i Dinamo i Cibona i drugi onise slično ponašaju, a sada ćemo videti kakav će biti košarkaški Kup Hrvatske gde je domaćin Split. Svi političari u regionu treba da se zapitaju gde vodi jedan ovakav pristup, gde vode revizije istorije. I gde vodi stalno projektovanje mržnje. Po neki put se zapitam da li su neki drugi rođeni samo zbog toga da bi mrzeli Srbe. Ja jesam Srbin i ne stidim se toga i ne vidim da je bilo kakva greška da fudbaleri, košarkaški, Dinama, Cibone, Zadra, koga god hoćete, dođe u centar Beograda i prošetaju u svojim trenerkama. U čemu je problem? Nisu oni došli ovde da ratuju. Isto tako ne mislim da je problem da se neko prošeta u Zvezdinoj trenerci, a naši vaterpolisti ččak to nisu ni uradili. Čak su bili dovoljno svesni i mudri da se iz prvog kafića, gde je bio taj frustrirani konobar. Naravno, nećemo napraviti potez da sami sebe kažnjavamo ishitrenim rešenjima, istupanjima iz lige i ostalih stvari, već moramo svi zajednički da probamo da se borimo sa ovakvim stvarima. Oni stalno imaju halucinaciju prema Crvenoj zvezdi. S druge strane, razumem da su frustrirani Dinamom i ostalim klubovima iz Hrvatske, ali to neka reše u svojoj kući, a ne preko naših leđa. Znam da se i oni sudaraju, kao što i kod nas ima određenih sudara između pojedinih klubova. Ali to rivalstvo stvarno mora da eliminiše mržnju, fizičke obračune, pa čak fizičke likvidacije. Šta bi se desilo golmanu Kralju da ga je stigao ovaj s nožem štose sapleo, pa pao, pa ga zakačio po nozi. Šta bi se dogodilo? Ne želimo da dolivamo ulje na vatru. Dobio sam puno poziva i od naših kolega iz košarke gde se izvinjavaju, komentarišu na razne načine, kao i iz drugih sportova iz Hrvatske, ali moramo vrlo jasno da pričamo jer počinju zamene teza kao što ste videli i u pojedinim medijima. Naši mediji isključivo treba da pričaju samo istinu i nema razloga da se potpiruje bilo šta jer nije nikakav problem zapaliti seno u ovom regionu. To je najmanji problem. Mislim da se radi o teškom krivičnom delu, da je to pokušaj linča,da Hrvatska treba u okviru svog pravosuđa i struktura koje se bave tim poslom da to tako kvalifikuje. Video sam i izjavu predsednice Hrvatske i ona je u redu, ali ne sadrži element izvinjenja. Kada je malo izanalizirate ona sadrži poruku da huliganstvo ne pripada sportu. Pa naravno da ne pripada. Imamo još nešto dalje ovde. Ovde nije samo huliganstvo u pitanju, nego je bio ekstremni nacional-šovinizam koji ste takođe mogli da vidite. Ključne su dve rečenice. Nikakav greh 2019. godine nije prošetatite se u kompletnoj opremi svog kluba koji je došao u goste, gde igra protiv Mornara u Splitu. Niti su to obeležja Delija, niti su bilo šta provocirali. Kao što nije ista situacija sukob navijača i navijačkih grupa, što je jedna priča i napad na sportiste koji se ovde desio. Pratićemo i dalje situaciju, a ovi momci treba da se okrenu sportu, oni imaju dalja takmičenja, važne utakmice i da probamo da se borimo za bolje uslove za sport u Srbiji, svi zajedno. Najbolji način da se u regionu dođe do mira i razumevanja jeste sport. Druga delatnost je kultura. To je način da se povezuje. Zato su i zamišljene određene regionalne lige koje su nam važne i koje mogu da naprave dodatni kvalitet – zaključio je Čović.