Nisu ponikli u Crvenoj zvezdi, ali su rekorderi „crveno-belih“. Vršnjaci, „berba 1947.“, po mnogo čemu različiti, delovali su kao jedan. Branislav Popović Taba i Siniša Mišon Sin neprestano su, 11 sezona (!), bili odbranbeni stub Zvezde i reprezentacije Srbije. Ni pre, ni posle njih taj bekovski rekord nije dostignut.
Popović je u Zvezdu, kao centar, prešao iz Partizana sa još šestoricom mladih igrača 1967. godine. Bio je već sa „crno-belima“ dvostruki omladinski šampion Jugoslavije (1963. i 1965.).
“U Zvezdi sam zatekao iskusne igrače druge generacije: Dr Georgijevića, kapitena Prohasku, Dr Mihaljevića, Bogdanovića, Manića, Đokića, Savića, Borlju. Posle samo sezonu-dve taj tim se raspršio, ali su iz Partizana stigli Vojin Koljenšić i Mića Kravljanac, a iz Švedske se vratio legendarni kapiten Miodrag Šišić Šile. Bio je to početak stvaranja nove Zvezde” – objašnjava Popović.
Novu „infuziju“ među „crveno-bele“ uneli su igrači rasformiranog OHK Beograda 1971. godine.
“Uz mene u Zvezdu su stigli i R. Šeremet, Bon, Gavrović, Mihajlović, Dunđerović” – kazuje Mišon čiji je stariji brat Velja već bio čuvar mreže ljubljanske Olimpije, a Sin dobio pravu šansu za dokazivanje.
Tadašnji Zvezdin trenerski tandem, Borko Piperski – Zoran Štajner, upario je ofanzivnog (Popović) i defanzivnog (Mišon) odbranbenog igrača. Od tada, ni naredni treneri, Dr Georgijević, Josip Džo Brelih, Koljenšić, Ilić, nisu menjali ovaj bekovski dvojac!
“Ako su bekovi Dušan Ilić Ilke i Slavko Bubnić, bili „čuvari rezultata“, Taba i ja, uz navalu Šeremet, Šišić, Janković, mogli smo da ostvarujemo prednost. I, bilo je mnogo radosnih zbivanja, pogotovo kad su stasali Gavrović, Dr Piščević, Rakonjac, Šumenković, Nikolić” – veli Mišon.
“Vrh tog tima bio je dolazak Đulnear Salija iz JNA. Prvotimac slovačke Nitre, odmah i reprezentativac Jugoslavije, kreirao je driblinzima i golovima Zvezdin vihor” – nadovezuje se Popović, pa nastavlja: “Iza nas u minulim sezonama, smenjivali su se golmani: Dr Georgijević, Vasin. Malivuković, Tolvajdžić i najmlađi, a najškolovaniji srpski čuvar mreže, reprezentativac Jugoslavije – Ivan Tomić!”
E, tad smo mogli da igramo protiv bilo koga.
Iza Popovića i Mišona su stotine utakmica, a koju najviše pamte?
“Meč Crvena zvezda – Celje je do danas (decembar 2017.) istorijski. Tog 15. februara 1978. od 18.30 časova odigrana je poslednja utakmica na legendarnom Tašmajdanu. Pred 5.000 gledalaca bila je to bitka za plasman u „veliku četvorku“ (Jesenice, Olimpija, Medveščak…). Ishod raritetan – 1:1. Posle Popovićevog bendija odbijenu pločicu u mrežu je sproveo Rustimir Šeremet. Bio je to poslednji gol u drevnoj areni koja je potom, decenijama umirala od stida posle samo 24 godine rada! Na Tašu se nikad više nije igrao hokej, a za Zvezdu, na iznenađenje i najvatrenijih navijača, ostao je uspeh ostvaren u Celju. Protiv čete koju je predvodio legendarni Albin Felc, vodili smo 4:0, Celjani su izjednačili na 5:5, ali u penalima, Tomić je odmah zaustavio Felca i Zvezdino slavlje je bilo neminovno. Ipak, odlukom HSJ, u toku leta, Liga je proširena i zaslužen plasman u „veliku četvorku“ ostao je samo na papiru” – objasnio je Siniša Mišon.
To što su ih omeli te 1978, Zvezdaši su nadoknadili 1981. godine.
U zagrebačkom Domu sportova osvojili smo u seniorskoj konkurenciji prvi i jedini trofej od osnivanja Kluba – Kup SFR Jugoslavije! Iza su ostali Jesenice, Olimpija, Medveščak, u Srbiji Partizan. To slavlje je kovano uz stasavanje Mitrovića, Vatoveca, a pristizali su najbolji srpski bek Nenad Ilić i centar Igor Kosović. Čekao se dolazak Kovača, Sekelja, Kanađanina Pašića, te Amerikanaca Kroulija i Vilijamsa, i Zvezda je mogla da jurne ka tituli šampiona Jugoslavije. Zaustavljena je 1985. u Jesenicama, ali je ostalo upamćeno da je u međuvremenu srušena višedecenijska klupska tradicija: Siniša Mišon postao je Zvezdin kapiten kao igrač koji nije ponikao u klubu.
Popović se od Zvezdinog dresa oprostio 1982.godine, a Mišon u sezoni 1983/84. Taba se sredinom prve decenije trećeg milenijuma aktivirao u veteranskom klubu KKHK Beograd, popularnim „kraljevima“. Dva puta su bili prvaci Srbije, jednom pod imenom Crvena zvezda Kraljevi. Mišon je otišao u SAD, ali se vratio posle deceniju i po. Danas, kad prebiru po sećanjima, na pitanje šta je bilo najlepše u hokeju na ledu, istovetno odgovaraju:
“Noć posle pobede!”
Додајте коментар