Sećanje – Vladan Milojević

I pored dosta seniorskih ekipa koje je sa uspehom vodio, Milojević kao najsrećniji momenat u trenerskoj karijeri ističe osvajanje trofeja sa Zvezdinim omladincima.

— Preuzeo sam tu generaciju kada su još uvek bili mlađi kadeti, tri godine napornog rada sa tim dečacima bili su iza mene do trenutka kada smo osvojili titulu. Celog sebe sam uložio u taj posao, odlično sam poznavao igrače, osećao njihove potrebe i zato nam nije bilo teško da se iz te dobre saradnje dođemo do krune njihovog omladinskog perioda. U ekipi su bila veliki talenti i danas odlični igrači kao što su braća Srnić, Čaušić, Spajić, Mijailović, Stojković, Dmitrović. Oni su Omladinsku ligu odigrali zaista dominantno i tada su se navikli na pobede i osetili koliko radosti one donose. Zato su danas, gde god da igraju, gladni pobeda i trofeja — rekao je Milojević.

Generacija dečaka rođenih 1992. i 1993. godine na Marakanu je vratila titula šampiona Omladinske lige.

— U toj sezoni smo osvojili i mnogo turnira, gotovo sa svih na kojima smo učestvovali donosili smo pehar. Ono što se i danas pamti iz te sezone sa omladincima jeste da nismo nijedan poraz u večitom derbiju, posle dugo godina smo prekinuli dominaciju Partizana. U prvom susretu te sezone smo ih pobedili 4:1, a u drugom meču bilo je 3:0. Čak smo i titulu slavili nakon pobede nad Partizanom na našem terenu. Danas sam siguran da je ključ tadašnjeg uspeha bilo to što sam imao izuzetnu komunikaciju sa svojim igračima, za sve vreme koliko smo sarađivali nisam imao nijedan problem sa decom ili roditeljima.

Proslava i radost zbog osvojene titule, barem kod onih mlađih, nisu izostale.

— Deca su to naravno proslavila na svoj način, ali ja nisam neko ko ume da se raduje. Uvek razmišljam samo o sledećem danu. Smatram da je život mnogo brz i zato sam tog dana kada smo osvojili trofej razmišljao samo o tome šta će sa tom decom biti sutra i gde će ih put odvesti. Raduje me činjenica da sam sa svim tim momcima i danas u kontaktu, da su oni uspeli u životu i u fudbalu. Postali su pravi ljudi. Kada god mogu da im pomognem i dalje sam uvek tu za njih. Nakon te titule sam otišao iz Zvezde, kako bih uspeo da se dokažem i u seniorskom fudbalu. Nikada neću zaboraviti poslednji dan, kada sam se rastajao od svoje ekipe. Znali smo da moramo da krenemo svako svojim putem, ali posle tri godine to nije bila nimalo lako. To je život, fudbal ume da bude surov, koliko ti daje lepih stvari, toliko ti i uzima.

Zvezdin strateg prisetio se i svojih dana provedenih u Omladinskoj školi Crvene zvezde.

— Prvo je moj brat iz Aranđelovca došao u Zvezdu, pa sam nešto kasnije i ja krenuo njegovim stopama. Igrao sam u Omladinskoj školi sa igračima koji su postali izuzetno velika imena srpskog fudbala. U klub me je doveo Toma Milićević, treneri su mi bili Vojkan Melić, Kule Aćimović, legende ovog kluba. Sa svojom generacijom i ja sam osvojio titulu u omladincima. Igrao sam 1995. godine i za prvi tim, kasnije postao trener mlađih kategorija, a evo sada sam u prvom timu. Mislim da je ovo nešto najlepše što je moj trenerski put mogao da mi donese. Postepeno sam se uvek peo za lestvicu više u Crvenoj zvezdi. Znam koliko je veliki ovaj klub, kakve zahteve postavlja pred svoje igrače i koliko radosti u životu donosi činjenica da ste deo Zvezde. Videćemo da li ću uspeh iz omladinaca ponoviti i sada kada sam trener prvog tima. Volim da radim, ne plašim se svih napora koji su pred nama i nadam se da je to recept za uspeh — poručio je Milojević.

Da se kvalitetan i dobar rad u omladinskoj školi isplati pokazuju i imena klubova u kojima danas igraju fudbaleri koje je u mlađim kategorijama trenirao Vladan Milojević.

Slavoljub Srnić, Filip Stojković (Crvena zvezda, Beograd), Uroš Spajić (Anderleht, Belgija), Uroš Ćosić (AEK, Grčka), Goran Čaušić (Arsenal Tula, Rusija), Dragoljub Srnić (Slask, Poljska), Marko Dmitrović (Eibar, Španija), Srđan Mijailović (Krila Sovjetov, Rusija).