Slovenački derbi: Olimpija – Maribor 1:3

E, pa ovako.

Krenuo peške u grad gde sam se našao s prijateljem koji mi je doneo ulaznicu. Inače su uspostavili u Ljubljani fantastični sistem gde pre i posle utakmice povećaju frekvenciju gradskih autobusa koji voze ka stadionu, a isto tako je prevoz besplatan na svim gradskim linijama ako poseduješ važeću kartu za utakmicu. Tri sata pre utakmice i mislim da dva sata posle utakmice (pošto sporije prazne navijačke tribine).

Uletimo u bus pun Green Dragonsa, zezaju se momci u zadnjem delu busa, skaču, urlaju, pevaju, rekoh ovo je falilo Ljubljani dugo dugo vremena. Autobus je bio u pratnji policijskih vozila i odmah na sledećoj stanici izlazi pandur i kaže šoferu da ne staje do stadiona. Matorci koji nisu išli na utakmicu nego na neku od usputnih stanica popizdeli načisto

Čim smo izašli, momci upalili baklje, urlaju, oko stadiona poprilična gužva sat i 15 pred utakmicu. Puno štandova sa klupskom robom, robom navijačke grupe (rade kvalitetan marketing, takođe mi roba deluje kvalitetno), pivom i ćevapima. Karte su bile personalizovane, tako da smo morali da pokažemo i lične karte pre nego što smo ušli.

Čekamo početak utakmice, Olimpija krenula agresivno, ali je to bilo kratkog daha, i posle 30ak minuta Maribor dolazi do prednosti od 1:0. Glavom ga dao juda Novaković, ljubljansko dete čija zgrada je inače 15ak minuta hoda od stadiona Olimpije. Pre toga je Tavares zatresao prečku.
Od tog trenutka se igra Olimpije raspala, i Maribor je rutinski poveo 2:0 na početku drugog poluvremena. Tu je onda krenulo parkiranje busa i ziheraška igra s obe strane (?), pa je bilo i dosadno za gledanje.

Neverovatno me iznenadilo odsustvo znanja elementarnih fudbalskih poteza, pa tako pojedinci trebaju po 3 kontakta da primire loptu, konstantno dodaju loptu saigraču iza leđa isl.

Navijači Maribora su prekinuli utakmicu dva puta po 5 minuta zbog ubacivanja baklji na teren. Bili su poprilično bučni, moram priznati. Još kad je Maribor poveo, nisu se momci gasili do kraja utakmice.

u 86. minutu Kronaveter smanjio na 2:1, i onda umesto da kidišu na gol, opet neko klaj-klaj jalovo dodavanje i dva pogrešna pasa posle kojih su ostali bez poseda i ja i ortak izađemo u 90om minutu da stignemo do busa pre nego dođe do prevelike gužve. Kad smo izašli, čuli smo kako se raduju Mariborčani, i znali smo da je pao i treći gol. Dao ga Zahovićev mali, pročitah posle kući.

Sve u svemu, interesantno, fudbal poprilično očajan, navijanje sasvim solidno, atmosfera super, niko nije sedeo na tribinama. Nadam se samo da će Olimpija uspeti da poveže konce i da ne prospe ovo prvo mesto.