Autor: CZBG, Ivan J.
Dođe i taj treći avgust, dan posle okršaja sa Ludogorecom. Kažu da izveštaj treba pisati hladne glave, mada je i juče i danas meni potpuno isto, platili smo danak neiskustvu.
Došao sam kući posle utakmice i na fejsu sam izbombardovan sa pompeznim naslovima, izbombardovan sam sa procenama ko je trebao a ko ne da igra, izbombardovan sam sa kritikama na račun trenera i igrača, te sam odlučio takvima da posvetim ovaj tekst. Dragi moji Zvezdaši, nemojte tako da branite Zvezdu. Nemojte da vam je sujeta da ste u pravu veća i da se sada utrkujete kako ste vi bili pametni za ovog ili onog igrača. I na kraju krajeva, da li je u redu da se zapitate koliko je to vremena potrebno da se napravi uspeh u Evropi? Da li to dolazi preko noći ili je to ipak jedan proces? Takođe, moje drage kolege, zapitajte se, da li ste napravili pozitivnu atmosferu posle 2:2 u Razgradu?
Mnogo pitanja sam vam postavio, ali sa pravom jer je danas u Srbiji sve moguće. Moguće je da novinari znaju bolje sastav od Grofa, moguće je da znamo bolje tektiku od čoveka koji je sa igračima i dan i noć, koji ih prati i gleda. Do juče je Zvezda bila moćna i jaka, a sada odjednom je to skup stranaca koji ne vrede toliko, do juče pukovnik a sada pokojnik. Za razliku od takvih, ja i danas volim Gelora Kangu i neću ga ovde postaviti na stub srama, iako je juče napravio glupost (njemu, ako je čovek, danas nije ni do čega). Imam samo da mu poručim, bori se za Zvezdin grb. Volim i sve ostale strane igrače koji igraju za Zvezdu kao što volim i naše koji su juče izorali teren i ostavili dušu na istom. Svaki pravi Cigan ovo oseća i zna da su dali poslednji atom snage da uspeju, zato se nadam da svaki pravi Cigan će i danas voleti Zvezdu isto kao pre i da je ponosan i posle ispadanja. Svaki pravi Cigan zna da se uloženi trud u Zvezdi uvek vrati, ako ne ove godine, vratiće se sledeće, ali je jako bitno da svi zajedno podržimo ovaj put kojim je Zvezda krenula.
Pred kraj, moram malo i o uspehu i kako se dolazi do njega. Svako ko misli da to dolazi preko noći se grdno vara. To se gradi godinama uz čuveno obrazloženje: Kako se stiže do Karnegi hola? Vežbanjem. Kako je KK postao elita srpske i evropske košarke? Prve godine po uvođenju stečaja, ništa, druge godine izgubljena oba finala ABA lige i srpskog prvenstva uz podtranje u drugom kolu Evrokupa, ali sa izborenom Evroligom. Treće godine, opet ništa, četvrte godine tri trofeja i top 16, ove godine dva trofeja i top 8. Kao što vidite, uspeh je put i proces. Da li je Čović mogao da menja Radonjića? Mogao je, ali nije i to se isplatilo jer je video malo dalje od onih koji od trenutne negativne emocije ne vide šumu od drveta. Zašto sve ovo pišem? Vrlo prosto. Ostavite Grofa i stručni štab da rade svoj posao. Umalo smo prošli i sa gomilom grešaka, ali ne bi bilo pošteno prema karmi. Zato sledeće godine znamo šta treba a do sledeće godine vežbamo.
Te zato, pevaj Zvezdo i kad’ ti se plače. Ponosni smo na vas i idemo dalje u nove pobede sa još većom željom da sledeće godine dosanjamo taj dugo čekani san koji se zove Liga šampiona.
Додајте коментар