Autori: Stefan N. (CZBG), Aleksandar K. (MCZ)
Crvena zvezda je velikan, brend, institucija. Njeni navijači uspeh traže uvek i smatraju ga za normalnu stvar, a neuspeh retko kome praštaju. Nije navijačima bilo strano da, posebno na fudbalskim utakmicama, oteraju i najveće legende kluba zbog neuspeha. Skandiralo se i Draganu Džajiću, Zoranu Filipoviću, Mihajlu Pjanoviću…
Kada je reč o košarci, koliko god godina neuspeha da je bilo, svaki naredni bio je okarakterisan kao skandalozan, kao da je pre njega sve bilo idealno. Pokušavali su mnogi od daleke 1998. da osvoje titulu šampiona Srbije i regiona na klupi Crvene zvezde. Nisu uspevali. U komšiluku se slavilo, u našem dvorištu analizirali uzroci neuspeha i tugovalo. Čekao se onaj koji će doći i napraviti odlučujući korak…
Sredinom aprila 2013. godine, Dejan Radonjić je postao novi trener Crvene zvezde (dan potpisa ugovora na slici), nakon što je to mesto napustio Vlada Vukoičić posle poraza u Kruševcu, od tada Mega Vizure (83:76). Nekoliko puta, ime crnogorskog stručnjaka dovođeno je vezu sa crveno-belima, ali tek tada je došao do dirigentske palice. Oprečnih komentara bilo je mnogo. Desetine hiljada stručnjaka komentarisalo je, predviđalo, omalovažavalo, kasnije i vređalo ovaj izbor… U klubu su bili uporni i pozitivno tvrdoglavi, sigurni u ono što rade.
Sezona 2012/2013
Došavši pred sam kraj sezone (15.04.2013.), nije imao mnogo prostora za manevar. Ekipa je bila selektirana, a iz nje je bilo potrebno samo izvući maksimum.
Debi na klupi, usledio je u Valjevu protiv Metalca. Radonjić je na klupi Zvezde, debitovao porazom (82:77). Nakon debija, došla je i utakmica protiv Radničkog. Promašena trojka Danila Mijatovića, značila je i veliko slavlje crveno-belih navijača. Ta pobeda (79:78) značila je i verovatno igranje crveno belih u Evroligi sledeće sezone. Nakon pobede protiv Radničkog, usledilo je i finale protiv Partizana, gde se desio poraz (71:63).
Jedan deo puta, bio je završen. Ostala je još domaća liga. Nakon muke u polufinalu protiv Mega Vizure, došlo se do još jednog očekivanog finala. Crvena zvezda je i ovog puta bila poražena, ukupnim rezultatom 3:1. Poslednja utakmica serije, bila je zaista mučna za gledanje. Igrači Zvezde nisu mogli da kupe koš, ruka se stegla, a na kraju utakmice, mnogi navijači su po izlasku iz hale raznim imenima nazivali igrače, i Zvezdinog novog trenera.
Još jedna sezona bila je gotova za klub, sezona u kojoj je uzet samo Kup Radivoja Koraća.
Sastav koji je završio sezonu: Dejan Đokić, Bojan Subotić, Igor Rakočević (k), Luka Mitrović, Branko Lazić, Marko Simonović, Milan Milovanović, Boris Savović, Raško Katić, Vuk Radivojević, Demarkus Nelson, Majk Skot. Trener: Dejan Radonjić
Tokom sezone, članovi ekipe bili su i Moris Almond, Elton Braun, kao i Predrag Samardžiski.
Leto 2013.
Dejan Radonjić je posle kraja sezone, dobio priliku da sam selektira ekipu. Lepa vest je dočekala i klub tokom leta. Zbog nemogućnosti da Igokea ispuni uslove koje je postavila Evroliga, umesto kluba iz Laktaša, u najeminentnije evropsko košarkaško takmičenje upala je ekipa Crvene zvezde.
Nova pojačanja u vidu Blejka Šilba, Jake Blažiča, Čarlsa Dženkinsa, Bobana Marjanovića, Ivana Radenovića, probudili su nadu navijača. Ekipa je oformljena na vreme, Demarkus Nelson je prvi stranac koji je nastavio saradnju sa klubom i nakon kompletne prve sezone u klubu. Izgledalo je da je crnogorski strateg složio kockice, onako kako je želeo. Na pripremama po Bugarskoj, Francuskoj, ređane su pobede… Nova sezona je mogla da počne.
Sezona 2013/2014
Jadranska liga
Crvena zvezda je godinama unazad imala problem sa otvaranjima sezone, pogotovo sa Širokim. Žreb je odlučio da upravo tu crveno-beli počnu svoje krstarenje Jadranom. Sve je bilo spremno, za nov početak. Nažalost, desio se poraz (80:79). Jedan poraz, na početku sezone, i sumnje su mogle da počnu. Ranije nego što je bilo ko očekivao. Nakon tog poraza, Zvezda je došla do daha i vezala je četiri pobede (Igokea, Radnički, Olimpija, Solnok). Došlo se i do još jednog tradicionalno neugodnog gostovanja u Morači. Crvena zvezda je izgubila još jednu utakmicu (62:60). Nakon tog poraza, vezano je pet pobeda (Cedevita, Partizan, Mega Vizura, Krka, Zadar). Na sredini putovanja, došlo se do Skoplja i početak nečega što je možda bila i prelomnica sezone – Blejk Šilb. Šilb je sredinom januara napustio redove Crvene zvezde. To se ipak nije osetilo u ekipi kroz regularni deo lige. Crvena zvezda je na kraju bila prva, sa četiri poraza tokom sezone. Nijedan poraz se nije desio na domaćem terenu.
Došlo se do prekretnice sezone i borbe za Evroligašku kartu. Protivnik je bila Cibona, a bojište beogradska Kombank Arena. Navijači Zvezde i danas ne žele da se prisete tog susreta (70:75). Izgubljene lopte, promašene trojke, Blesingejm i Šarić, kao da su ustupili svoje mesto Stoktonu i Melounu iz najboljih dana. Crvena zvezda je ostala bez Evrolige, Cibona je kasnije u finalu savladala i Cedevitu.
Evroliga
Debitanska sezona u Evroligi za Zvezdu bila je nova za sve. Klub, trenera, navijače, igrače… Grupa je bila izuzetno izjednačena. Panatinaikos, Makabi, Lokomotiva Kubanj, Laboral Kuća, Lijetuvos Ritas i Crvena zvezda. Na kraju Zvezda je imala skor 4-6 (duple pobede nad Lietuvos Ritasom i Laboral Kućom), i jedina takva ekipa koja nije sa tim skorom te sezone prošla u TOP16 fazu.
Klizanje Nelsona na polaganju protiv Makabija u Pioniru, posle velikog povratka i šuterskog ludila. Produžetak protiv Panatinaikosa na domaćem terenu. Trojka Blejka Šilba nije na kraju okrenula momentum utakmice na Zvezdinu vodenicu. Skor je lako mogao možda biti čak i izjednačen ili pozitivan. Na kraju, možda i ne tako loša debitantska sezona.
Evrokup
Nakon ispadanja iz Evrolige, Zvezda je nastavila svoj evropski put u Evrokupu. U TOP32 fazi, našla se u grupi sa Bilbao Basketom, Panioniosom i Nižnjem iz Novogoroda. Skorom 4-2, izabranici Dejana Radonjića, našli su se u LAST16 fazi, a protivnik je bio Lietuvos Ritas. Protivnik je savladan ukupnim rezultatom 188:184. Nakon toga, došlo se do nečega sjajnog za klub – 1/4 finale Evrokupa, a protivnik je bio Budiveljnik. Prva utakmica, igrala se u Litvaniji, iako je protivnik iz Ukrajine. Budiveljnik je prvu utakmicu dobio rezltatom 82:79. Na red je došao revanš. Rekord Arene (24,232 osobe) je oboren, a protivnik savladan (79:70) zahvaljujući Čarlsu Dženkinsu. Zvezda je došla do polufinala, gde je možda i niko nije očekivao. Novi protivnik je bio Uniks. Prvi meč se igrao u Beogradu. Nakon pobede u toj utakmici (63:52), izgledalo je kao da je finale blizu. Nažalost u hladnoj Rusiji, grčki reprezentativac Nikos Zizis, raspršio je snove Zvezdinoj armiji navijača (84:67).
Kup Radivoja Koraća
Borba za Žućkovu levicu, te sezone se odvijala u Beogradu u Palati Pionir. Crvena zvezda je do trofeja došla preko Borca iz Čačka, Radničkog i Mega Vizure. Mega Vizura je u finalu imala napad za pobedu, ali je Nikola Jokić ostao kratak na polaganju (81:80). Sedmi put u istoriji, Zvezda je osvojila domaći kući. Pionir ispunjen Zvezdinim navijačima, u ritmu popularnog Užičkog kola, počeo je da slavi.
Superliga
Nakon neuspeha u Jadranskoj ligi, Zvezda se okrenula domaćem prvenstvu. Derbi je došao odmah nakon Cibone. Zvezda je u tom derbiju slavila, ali obe ekipe su bile emotivno ispražnjene, nakon ispadanja u polufinalu. Do kraja prventsva, Zvezda je počela da pada u formi, vezala je 3 poraza. Partizan je do kraja regularnog dela, osigurao prvo mesto i prednost domaćeg terena u finalu.
Tokom polufinala, Zvezda je ovog puta za razliku od prethodne sezone, mnogo lakše došla do finala, rezultatom 2-0. Na red je došlo novo finale, i trofej koji bi možda zalečio mnoge rane navijača. Zvezda je povela sa 1-0 u seriji, ali je sve ostalo na tome. Nakon toga, Bogdan Bogdanović i Žofri Lovernj, doneli su još jednu titulu crno-belima. U četvrtoj utakmici, Zvezda je došla i do produžetka, ali više od toga nije mogla.
Rezime
Čitavim tokom sezone, dešavali su se usponi i padovi. Otkaz Blejka Šilba početkom 2014. godine, nije izgleda toliko poremetio ekipu. U ovoj sezoni, Zvezda je dobila jednog mladog igrača, Luku Mitrovića, kojem je povreda verovatno upropastila tu sezonu. Kao njegova zamena došao je Tadija Dragićević.
Posle nekih neizvesnih poraza, posle gubitka trofeja, nezadovoljstvo navijača je bilo primetno. Mnogi su želeli upravo glavu trenera. Govoreno je da ne može da psihološki spremi ekipu, da nije sposoban da vodi Zvezdu. Sve to iz usta Zvezdinih navijača. Kroz praktično čitavu sezonu. Utakmica protiv Panioniosa je verovatno i jedina lepa stvar koja se desila Dejanu Radonjiću te sezone. Ovacije Delija koje je dobio. Mnogi su smetnuli sa uma da je tu bilo dosta dobrih utakmica, da je Luka Mitrović dobio svoju šansu, da je Čarls Dženkins produžio ugovor, da je nekoliko juniora iz generacije 1995. dobilo svoju šansu – Nikola Rebić, Marko Tejić, Dušan Ristić.
Na kraju se sve svelo na Cibonu i finalnu seriju sa Partizanom. Tokom sezone, na nekim utakmicama sa tribina jasno se čulo i nezadovoljstvo navijača.
Zvezdin dres u toj sezoni nosili su Nikola Rebić, Luka Mitrović, Branko Lazić, Jaka Blažič, Marko Simonović (k), Boban Marjanović, Ivan Radenović, Raško Katić, Demarkus Nelson, Čarls Dženkins, Oleksandr Lipovij, Tadija Dragićević, te Dušan Ristić, Marko Tejić, Vojislav Stojanović, Stefan Lazarević.
Leto 2014.
Bes navijača je jačao tokom leta. Imena „novih“ trenera Crvene zvezda vrtela su se kao u luna parku: Luka Pavićević, Saša Obradović, Duško Ivanović… Navijači su čitavim tokom leta ponavljali istu priču – Dejan Radonjić nije sposoban da vodi Crvenu zvezdu. Na kraju, on je ipak dobio, može se reći drugu šansu. Mnogi su već videli da ga je uprava, klub otpisala, kao i sami navijači. To nije bilo tako.
Kao i prošlog leta, Crvena zvezda je na mala vrata ušla u Evroligu, zbog nemogućnosti Cibone da ispuni finansijske uslove.
Još jedno leto selektovanja, bilo je pred njim. Kao pojačanja došli su Markus Vilijams, Majk Cirbes, Nemanja Dangubić, Nikola Kalinić, Stefan Jović.
Zbog učešća u reprezentativnim akcijama, ekipa se skupila kasno. Tokom priprema, igrani su jaki turniri, pogotovo treba izdvojiti turnir u Turskoj. Crvena zvezda je gubila pripremne utakmice. To kao da je još više provociralo navijače. Radonjić je nastavio da radi svoj posao, i sprema ekipu za novu sezonu, koja je polako kucala na vrata.
Sezona 2014/2015
Jadranska Liga
Sezona za pamćenje je iza crveno-belih. Mnogi rekordi lige su oboreni. Prsten je po prvi put u istoriji kluba, na rukama Zvezdinih igrača. U polufinalu i finalu, sa po 3:1 savladani su Partizan i Cedevita.
Čitavim tokom prvenstva, Zvezda je izgledala dominantno. Desila su se samo dva pada protiv Krke i protiv Partizana. Još jednom, Zvezda nema poraz na domaćem terenu. Crvena zvezda je inače poslednji put kao domaćin u regularnom delu sezone, kao domaćin izgubila od Igokee, od tada Zvezda je vezala 37 pobeda.
Tokom sezone mnogi igrači su varirali sa formom, ali je konstanta bila samo jedna – pobeda. Morača je pala posle dugo vremena. Partizan je savladan u jednoj seriji. Rekord od 20 vezanih pobeda je bio izjednačen.
Kao što je i na početku rečeno, sezona za pamćenje u Jadranskoj ligi je iza Crvene zvezde. Dejan Radonjić je tako osvojio svoj treći trofej kao trener Crvene zvezde. Možda i najbitniji. Posle toliko osporavanja, i kritika da nije sposoban da psihološki spremi ekipu, pokazao je da nije tako. Nakon 1:1 u polufinalnoj seriji, mnogi navijači su digli ruke, ali ne on i ne igrači.
Evroliga
Drugi pokušaj, bio je daleko uspešniji. Došlo se do TOP16 faze. Tokom prvog dela Evrolige, gde je zvezda bila u grupi sa: Olimpijakosom, Galatasarajom, Valensijom, Neptunasom i Laboral Kućom viđene su sjajne utakmice. Kao na domaćem terenu (Galatasaraj, Laboral Kuća), tako i na gostovanjima (Valensija, Laboral Kuča). Markus Vilijams i Boban Marjanović davali su tempo Zvezdinoj igri u prvoj fazi, koja je završena skorom 6-4. Marjanović se kroz Evroligašku sezonu nametnuo ne samo kao MVP ekipe, nego kao i MVP čitavog takmičenja.
Zvezda je došla do TOP16 faze. Real Madrid, Barselona, Panatinaikos, Makabi, Alba, Galatasaraj, Žalgiris. Zvezda je bila među košarkaškim kremom. Nažalost u ovoj fazi, ekipi kao da je falilo iskustva u pojedinim momentima. Zvezda je ovaj deo takmičenja završila sa skorom 4:10, ali i sa nekoliko skalpova, protiv Makabija i Panatinaikosa. Tim utakmicama treba pridodati i jednu veoma neizvesnu završnicu protiv Barselone u Beogradu.
Kup Radivoja Koraća
Treći put zaredom, Žućkova levica je završila u rukama Zvezdinih igrača. Ovo je prvi pehar koji je podigao novi kapiten Crvene zvezde, Luka Mitrović. Ekipa je do trofeja došla pobedama, nad Konstantinom, Partizanom i ponovo Mega Vizurom u finalu, ovog puta malo lakše (80:74), nego u sezoni 2013/2014.
Superliga
U domaćem prvenstvu, Zvezda je startovala deklasiranje Mege u Pioniru. U narednih 12 utakmica, sem možda meča protiv istog rivala, u Sremskoj Mitrovici, naš tim je igrao sa pola snage i vezao 13 pobeda. U poslednjem kolu, za domaći teren u plej-ofu, izgubljen je derbi, čini se, bez posledica po ekipu, ali i skor na tabeli. Polufinale je donelo još jedan dvomeč protiv Mege, uz novu neizvesnu završnicu i sedmu pobedu protiv ovog rivala u sezoni. U finalu – repriza finala iz prethodnih sezona i polufinala ABA lige. Zvezda je počistila rivala, uz prilično neizvestan drugi i treći meč, za prvu titulu nakon 17 godina!
Rezime
Tokom sezone, pritisak na Dejana Radonjića je rastao sve više. Poraza u Jadranskoj ligi nije bilo, pa je izgleda tražena i dlaka u jajetu, odnosno porazi u TOP16 fazi, koji po mišljenju crveno-belih navijača nisu smeli da se dese – Galatasaraj i Žalgiris u Beogradu.
Nakon svakog poraza, dočekivan je na nož od strane mnogih. Ipak, pobedama, on je malo po malo kupovao poverenje navijača. Slika o njemu je napokon počela da se menja. Nebrojano puta je stao ispred svoje ekipe u zaštitu. Izjave koje je davao, bile su dosta emotivne. Pogotovo nakon pobede protiv Makabija u polupraznoj Areni. Aktuelnog prvaka Evrope u košarci, u Beogradu je dočekalo 9 000-10 000 ljudi. To kao da je zasmetalo treneru pa i samim igračima. Ta utakmica je možda bila i inicijalna kapisla za njih same. Na najgori mogući način su osetili koliko Zvezdaši ponekad mogu da budu „zahvalni“.
Tokom ove sezone, napredak su ostvarili Luka Mitrović, Boban Marjanović, Nikola Kalinić, Čarls Dženkins. Niko na to nije obraćao pažnju. Tražila se isključivo dlaka u jajetu treneru koji je svakog trenutka razmišljao samo o jednom pobedi i trofejima.
Luka Mitrović je tokom prvog dela sezone pokazao da je reprezentativni kalibar. O Bobanu Marjanoviću, suvišne su reči. Atletski napredak u njegovoj igri je zaista očigledan. Neretke su bile situacije gde igrač od 222 cm prvi istrčava kontru. Nikola Kalinić je neko ko je čitavu sezonu bio konstantan, i zračio je velikim samopouzdanjem na terenu. Pogađao je velike šuteve kada je to bilo potrebno ekipi. Čarls Dženkins je bio u padu forme, ali samo na napadačkom kraju terena. Mnogi nisu videli njegov defanzivni napredak čitavim tokom sezone. Odbrana na lopti, bolje lateralne kretnje, probijanje blokova, trčanje oko istih… Napad je trebalo da dođe kad tad, došao je u zavšnici sezone, onda kada je bio najpotrebniji. Tokom čitave sezone, nebrojano puta je dobijao podršku kako navijača, tako i svojih saigrača i trenera.
Putovanje Dejana Radonjića u Crvenoj zvezdi još uvek traje. Dve i po sezone su iza njega. Vreme iza kojeg je preživeo dosta toga. Smene, teranja, osporavanja, ne baš lepe sporadične ovacije sa tribina… Na kraju, može se reći da je zasluženo mnogima svojim radom pokazao sve. Mnogi koji su ga osporavali, i bili dosta glasni, danas kada prolaze pored njega, poklanjaju mu osmeh. Mnogi koji su ga osporavali, danas ga veličaju.
Možda je povlačio pogrešne poteze, verovatno je i grešio. Uostalom ko radi, taj i greši. Na kraju on je svoj trud naplatio, a navijači Crvene zvezde su mogli nekoliko puta ove sezone da vide njegov karakterističan osmeh na licu. Trebalo je možda malo duže nego što se očekivalo, ali Zvezda je pod vođstvom Dejana Radonjića na mestu gde njeni navijači žele da je vide – NA VRHU.
Koliko ljudi je želelo prošle godine u ovo vreme smenu Radonjića, a koliko danas? Biti trener Crvene zvezde, nije laka stvar, to je i on dokazao.
Dejan Radonjić je uspeo u mnogo čemu.
Prvi je trener u istoriji kluba koji je osvojio tri trofeja u jednoj sezoni.
Klubu je doneo titulu šampiona Srbije nakon 17 godina.
Osvojio je za dve i po sezone četiri trofeja sa Crvenom zvezdom.
Prvi je odveo neki srpski klub u TOP16 fazu Evrolige sa pozitivnim skorom.
Prvi put je odveo Crvenu zvezdu u najboljih 16 timova Evrope.
Uzeo je skalp tada aktuelnom šampionu Evrope Makabiju, a potom i velikom Panatinaikosu.
Došao je do četvrtog mesta u istoriji kluba po broju pobeda (122).
Vodio je klub na 169 utakmica.
Oborio je rekord ABA lige po broju vezanih pobeda.
Ostvario je start od 13 vezanih pobeda u domaćem šampionatu.
Vodio je tim do 61 pobede u čak 80 utakmica u četiri takmičenja.
Stigao je sa Zvezdom do polufinala Evrokupa.
Prvi je savladao Partizan Duška Vujoševića u seriji do tri pobede.
Savladao je Partizan u dva polufinala i jednom finalu u istoj sezoni, rezultatom 7:1 u pobedama.
Postao je ljubimac dela navijača Crvene zvezde, koji su ga, malo i iz inata, neprestano branili od kritičara (i kritizera) i istrajali u tome.
Vodio je, možda i prvi put, ekipu koja je bila u apsolutno istom sastavu u prvom i poslednjem meču sezone.
Ono što se ne može izraziti „stavkama“ i brojkama još je značajnije i teže. Pritisak koji je ovaj čovek nosio na svojim leđima verovatno nije niko pre njega. Imperativi, čekanja greške, traženja sitnica kojim bi se devalviralo ono što radi bili su aktuelni praktično od njegovog dolaska. I kada se pobeđivalo, mnogo toga „nije valjalo“. Sve što je imao da kaže jeste da se sačeka kraj sezone.
Gospodskim ponašanjem pokazao je mnogima kako treba da se ponaša trener jednog velikog kluba i sportski trener uopšte. Bez ružne reči, preterane reakcije, uz mnogo emocija, pokazao je lojalnost prema klubu i zahvalnost navijačima i onima koji su verovali u njega. Dokazao je i da se rad, posvećenost i upornost isplate, kao i da mržnja i negativnost možda treba da sačekaju „svođenje računa“. Na kraju, na Malom Kalemegdanu doživeo je vrhunac, kojim je možda mogao da završi svoju priču u Zvezdi. „Radonjić Dejan“, „Dejo, majstore, pa ti si Bog“, skandiranje, pesme, ovacije, uz zapaljenu baklju na balkonu, bili su vrhunac njegovog teškog puta. Odlučio je izgleda da ne stane tu. Biće on još sa nama.
Za još neko vreme zajedničkih radosti, za #Radonjizam, koji je raširio kao pravi fenomen u svojoj sferi.
Gospodine Dejane Radonjiću, u ime svih navijača Zvezde – hvala na svemu. U ime onih koji su na ružan i neprimeren način kritikovali, gunđali, vređali – izvinite.
Pa da se vidimo na otvaranju još jedne sezone za nekoliko meseci. I da idemo zajedno u još jednu uspešnu avanturu.
Zvezda, njeni navijači i gospodin Dejan Radonjić.
Додајте коментар