Autor: CZBG, Popović N.
Na beogradskoj kaldrmi (ispred zgrade Politike) tamo negdje ’60-ih godina prošlog veka, u igri na male golove jedan golobradi i nežni dečačić znao bi da predribla sve protivničke igrače, dođe do gola i opet se vrati da to ponovi, i tek tada da go. Zbog toga bi često od strajih drugara dobijao batine i nadimak zbog plača Piždra.
Kada je ’69 došao na probu u Zvezdu, i kada je tadašnji trener Žarko Nedeljković video kako mali igra, rekao je: “Nije ovo Piždra, to je ružan nadimak. Od danas ćeš biti Pižon. Na francuskom to znači golub.“ Ni slutio nije taj dan da će mali Pižon postati najlepši golub Zvezde i jugo fudbala, i četvrta Zvezdina zvezda.
Posle tri godine treniranja u podmlatku, svi su primetili vanserijski talenat malog Pižona. Miljan ga ’72 stavlja u tim protiv Hajduka na turniru u Beogradu, i Pižon odmah daje go za pobedu od 3:1. To leto, malo kasnije, na prijateljski meč na Marakanu stiže Real i sve njegove zvezde. Pižon na meč dolazi u kratkim pantalonama i papučama, tranvajem. Ali to mu ne smeta da u toj nezaboravnoj noći da dva gola i svojom igrom zaseni sve – i Realove i Zvezdine zvezde. Sva fudbalska Evropa te noći priča o Pižonu. ZVEZDA JE ROĐENA.
U jesen te godine, u nezaboravnom meču na Enfildu, u pobedi protiv Liverpula zapanjeni engleski novinari i menadžer englskog tima će u čudu govoriti: “Ovaj mali sedamnestogodišnjak može driblati i po liverpulskim krovovima“. Narednih 10 godina u crveno-belom i plavom dresu, Pižon će postati jedan od najboljih igrača svih vremena koje je bivša država i naš klub ikada imao. Van terena miran, poštenjačina, ljudina kome je to poštenje samo štetilo. Na terenu velemajstor – šmek, vic u igri, dribling, pregled igre. NEPONOVLJIVO.
I danas mi se čini da je mogao, bez gledanja iz sredine, da izbaci po krilu naše bekove – Jovanovića, Jovina, Jelikića, Krmpotića, Novkovića. Bože, koliko smo tako golova dali. Ono što je u detinjstvu radio ponavljao je i na velikom terenu i na velikim mečevima. U finalu turnira u Beogradu ’78, predriblao je komplet odbranu Partizana i golmana Borotu, opet se sa gol linije vratio da predribla Borotu i Golca, pa tek tada da go. Jedan od najljepših golova koji sam u životu vidio. Te godine su godine velikih uspjeha Zvezde i velikog slavlja naših navijača. Zvezda je dominantna na našim prostorima, a klub u samom vrhu Evropskog fudbala.
Polufinale KPK, finale kupa UEFE (pokrali su nas lopovi), četiri titule, sijaset velikih mečeva i nezboravnih pobeda našeg kluba. Pižon uvek u glavnoj ili jednoj od glavnih uloga. Mečevi protiv Liverpula, Reala, Bajerna, Arsenala, Banjika, Intera, Anderlehta ostaće zauvek u sećanju svih kojima je u srcu crveno-bela boja. Za sve radosti koje smo tih godina doživeli – HVALA, VELIKI PIŽONE.
Posljednjih godina mnogi pokušavaju da nas unište, a neki kompleksaši preko brda i da omalovaže našu slavnu prošlost i istoriju. Naši mladi navijači moraju uvek da znaju: Hajduk je u svojoj istoriji imao jednu i po zvezdu (Vukas, Jerković), i jedan i po veliki meč (Hamburger, Sentetjen). Partizan jednu zvezdu (Bobek) i jedan veliki meč (Real). Dinamo ni jednu zvezdu i ni jedan veliki meč. Mi smo za to vreme imali šest zvezda (Rajko, Šeki, Džaja, Pižon, Piksi, Dejo) i bar još pet velikih igrača (Bora, Kule, Dule, Robi, Mile). Velikih mečeva bar 20.
Eto zašto smo veliki bili i zašto ćemo zauvek ostati NAJVEĆI.
[youtube id=”YIBNb8rrs80#t=35″]
Gledao sam taj meč leta 1978.povodom godišnjice lista Novosti,gol NAMERNO nije snimljen/navodno se pokvario snimak/jer je bila velika sramota i totalna blamaža pustiti celu akciju kako je predriblovao celu odbranu Partizana 2x.Zna to Blagoje Topličić, nekadašnji snimatelja RTS.Jedino je tadašnji list Zvezdina revija snimila celu akciju i pustila niz fotografija kako je sve izgledalo.To danas može samo Mesi. PIŽONU sve počasti!