Intervjui Hokej CZBG

Pavel Popravka: Postoji želja da se još jednom vratim u Crvenu zvezdu

Kraj ove 2018. godine zaključićemo sa još jednim hokejaškim intervjuom. Verujemo da ste pročitali sve prethodne i da ste mogli da uživate u čitanju o bližoj i daljoj istoriji hokejaškog kluba Crvena zvezda. Za kraj ove godine odradili smo intervju sa još uvek aktivnim igračem, koji je igrao za našu Zvezdu, ali koji trenutno nije deo naše ekipe. Ipak, njegova velika želja je da se vrati u naš klub koji je zavoleo svim srcem i da tu na neki način završi svoju karijeru. Da li će se to i desiti, ostaje nam da vidimo, a vama dragi zvezdaši ostavljamo u amanet još jedan, po nama, sjajan intervju sa Pavelom Popravkom.

Foto: Pavel Popravka

Pavel, rođen si u Rusiji gde je hokej doslovno nacionalni sport. Da li ti je bilo teško da se u svojim dečačkim danima odlučiš baš za hokej i kako su izgledali ti dečački dani i tvoji hokejaški počeci?

Rođen sam u Rusiji u Novosibirsku (Sibir). Za mene, kao dete, hokej je bio hobi kao i za svu drugu decu. To da ću u budućnosti postati hokejaš, niko nije mogao da predvidi. U to vreme, pa čak i sada, hokej u Rusiji je od svih sportova zauzimao prvo mesto. Mislim da je drugi sport po poluranosti bio fudbal. Sve u svemu, uvek sam voleo sportove. Voleo sam da igram. Čitavo detinjstvo sam proveo na ulici. Imali smo hokejašku igralište u dvorištu u kojem su svi momci iz komšiluka igrali fudbal leti, a hokej zimi. To su bili i moji prvi koraci. Voleo sam da gledam hokej na tv-u – naš nacionalni tim SSSR-a, a kasnije i reprezentaciju Rusije.

Sa sedam godina sam doveo baku za ruku u školu sibirskog hokeja, gdje sam odrastao do 21 godine. Tu sam doživljavao i pobede i poraze.

Kako si odrastao u tom periodu od pionira do juniora sigurno si imao nekoga ko ti je bio idol, koga si voleo i ko ti je bio hokejaški uzor.

U to vreme, reprezentacija SSSR-a je igrala odličan hokej. Sećam se trija KLM (Krutov-Larionov-Makarov). Ovi hokejaši su se bukvalno rugali svojim rivalima. Sviđalo mi se kako igra i Valerije Kamenski. I naravno, tu je i Vjačeslav Fetisov.

Znam da je Vitali Stain, kao trener, ostavio veliki trag u tvom hokejaškom životu. Opiši nam malo saradnju sa njim. Kada je ona krenula, šta si od njega najviše naučio?

U mom komšiluku, gde sam odrastao, bio je i jedan izvanredan trener koji je u pre toga bio sovjetski hokejaš – Vitalij Stain. Sa njim sam se malo bolje upoznao kada mi je bilo 17 godina. Z to vreme bio je moj glavni trener u hokejaškoj ekipi Sibir-2. Pod njegovim vodstvom u Sibiru-2, proveo sam dve sezone. Godine 2006. pozvao me je u Srbiju u jedan novosadski tim. Tako sam se prvi put upoznao sa srpskim hokejom. Vitalij Ivanovič me je mnogo naučio, kako u hokeju, tako i u svakodnevnom životu, zbog čega sam mu veoma zahvalan.

Foto: Pavel Popravka

Koliko je teško u Rusiji opstati u seniorskoj konkurenciji? 

U Rusiji je mnogo veća konkurencija u hokeju i nije lako preživeti u njemu. Imao sam sreće što sam sa 16 godina ušao u hokej gde nisu bili samo mladi ljudi, već i odrasli hokejaši od kojih sam mnogo naučio.

Tada nije bilo MHL, ali postojala je liga u kojoj su igrali seniorske i seoske ekipe.

Nastupao si za Novosibirsk pre dolaska u Srbiju. Kolika je razlika bile od Ruske treće lige i našeg tadašnjeg takmičenja u Srbiji?

Između srpskog hokeja i ruske Prve lige (treća liga po rangu) je veoma značajna razlika. U to vreme, ova liga je bila podeljena na regione. Bilo je mnogo timova koji su predstavljali ovu ligu. Sada se, naravno, broj timova smanjio i ostala je jedna zona, a timovi su raspoređeni po regionima. Trenutno je u ligi devet timova za celu Rusiju.

U Srbiji ostaješ tri sezone (Vojvodina i NS Stars). Kako si se snašao? Po statistici druga sezona u Vojvodini ti je bila izvrsna.

Proveo sam tri sezone u Novom Sadu. Uslovi su bili veoma dobri. Sa moje strane, bilo je potrebno samo da pokažem svoje hokejaško umeće. Na mnoge načine, pomogli su mi svi oni ljudi koji su bili pored mene. Sećam se svih njih i cenim ih.

Odlaziš opet u Rusku treću ligu, pa se vraćaš u Srbiju u redove našeg večitog rivala. Iskreno, kada vidim tvoju statistiku u Kristal Berdsku, šta ti bi da dođeš u Srbiju posle toga?

Nakon tri sezone vratio sam se kući u svoj rodni grad Novosibirsk. Igrao sam za HK Kristal tim (Berdsk). Bio je to jak tim za tu ligu i naš region. U istoj sezoni primio sam obaveštenje da ću da dobijem srpski pasoš. Pošto sam dobio pasoš, složio sam se da igram za HK Partizan  i, ubuduće, za reprezentaciju Srbije. Kada sam igrao za Partizan, nisam igrao derbije sa Crvenom zvezdom. Te godine Zvezdini seniori nisu igrali u domaćem prvenstvu.

Pre nego si došao u našu Zvezdu opet si se oprobao u Ukraini, Kazahstanu i Rusiji.

Nakon sezone provedene u Partizanu, primio sam ponudu za odlazak na prvenstvo Ukrajine. Ponudili su mi svog agenta i bivšeg Partizanovog igrača Dimu Gnitka (trenutno trener dece u Partizanu). Nakon nepune sezone, preselio sam se u Kazahstansko prvenstvo u klubu HK Arlan (Kokšetau), gde sam imao sreću da radim sa istaknutim trenerom Leonidom Beresnovim (latvijski stručnjak).

Image may contain: 2 people, people smiling, people standing and indoor
Foto: Dmitrij Marklov i Pavel Popravka

Otkud u Zvezdi? Ko te doveo i kako to da si se odlučio za naš klub a da si prethodno bio u redovima večitog rivala?

U Crvenu zvezdu sam došao sasvim slučajno jer te sezone nisam imao nikakvih planova.  Razgovarao sam se sa Robertom Sabadošem, koji je nastupao u mađarskom prvenstvu i želeo je da sazna više o ovoj ligi. Alekandar Jakovljević je došao kod mene kroz nekoliko dana. Sa njim sam se dogovorio da dođem u Crvenu zvezdu sa mojim prijateljem Dmitrijom Markelovom. Na kraju sezone u Zvezdi, Dmitrij i ja smo bili spremni da ostanemo, ali nismo dobili konkretne ponude.

Reci nam malo o svojim reprezentativnim nastupima za Srbiju. Koji ti je najdraži? Čega se najviše sećaš iz tih nastupa?

Za reprezentaciju Srbije debitovao sam 2012. godine. Svetsko prvenstvo održano je na Islandu. Na ovom prvenstvu smo zauzeli 5. mesto. Uvek sam zadovoljan i srećan kada sam u reprezentaciji. Rezultat, kao što sam rekao, nije ostavio baš prijatne utiske, ali, generalno, ovaj turnir mi se svidio i u budućnosti sam uviek pokušavao doći na ova takmičenja.

Ko ti je u Srbiji, za vreme tvojih klupskih i reprezentativnih nastupa,bio najdraži saigrač na ledu, koga si od igrača najviše cenio i koji trener je na tebe ostavio najveći utisak?

Tokom vremena provedenog u prvenstvu Srbije i u reprezentaciji, igrači kao što su Igor Trifunović, Branko Mamić, Marko Sretović, Milan Luković, Marko Kovačević i Marko Milovanović ostavili su dobar utisak na mene.

Koji je trener na tebe ostavio najveći utisak dok si bio u Srbiji?

Trener koji bio i selektor reprezentacije, Mark Pedersen, ostavio je najveći utisak na mena. Pod njim sam proveo pripreme u Beogradu, nekih 10-12 dana i odigrao sam jednu-dve prijateljske utakmice. Tada mi nisu uspeli srediti srpski pasoš i nisam mogao da odputujem sa reprezentacijom.
Svaki put kada dođem u reprezentaciju uvek sam zadovoljan i drago mi je da vidim domaće igrače koji su uvek pozizivni. Atmosfera je pozitivna i svi uvek daju svoj maksimum.

Da li bi voleo da se ponovno vratiš u Zvezdu?

Da, postoji želja da se još jednom vratim u Crvenu zvezdu.

Pratiš li rad našeg portala i kako ti se čini sav ovaj naš rad o istoriji hokejaškog kluba Crvena zvezda?

Da, pratim vaš portal. Sviđa mi se kako pišete. Tako i treba da bude kada se tiče istorije kluba i svega ostalog.

Imaš li neku poruku za sportske radnike u hokeju i neku poruku za navijače Zvezde?

Treba da bude mnogo više ljudi koji su uključeni u hokej i više navijača u halama. Jako malo je toga u ovom sportu. Kada imate publiku na tribinama tada uvek imate 6 igrača na ledu. Taj šesti igrač te uvek gura napred i to ti daje snagu, i fizičku i psihološku.

Hvala ti na odvojenom vremenu za ovaj intervju i nadamo se da se vidimo opet u Zvezdi.

Hvala vama na ovom intervjuu. Sportski pozdrav!

Dodajte komentar

Kliknite da biste objavili komentar