Prošle sezone smo uz pomoć trenera Marka Juloskog imali prilike da vam predstavimo neke igrače iz selekcije do 16 godina, a sa tom praksom nastavljamo i ovaj put. Pred vama je mini intervju sa Zvezdinim Kanađaninom Nil Bitnom koji uspešno čuva Zvezdinu mrežu.
Nil, rođen si u Kanadi, ali si vrlo mlad došao u Beograd i kako trener Marko Juloski kaže, ti si praktično Zvezdino dete. Kako se osećaš po tom pitanju?
Da, rođen sam u Vankuveru, na zapadnoj strani Kanade i došao sam u Beograd sa dva meseca. Počeo sam da igram hokej u Crvenoj zvezdi sa tri godine i ovo mi je trinaesta sezona. Što se osećaja tič, znate kako…dolazi do kombinacije kanadskih hokejaskih i srpskih gena.
Za tebe, kao kanađanina, verovatno je sasvim prirodno bilo da igraš hokej. Ipak, reci nam kako se to desilo.
U početku me je otac u upisao na klizanje, ali sam to mrzeo. Onda sam se prebacio na hokej, a to je sad jednostavno postala moja strast.
Zašto si se odlučio da budeš golman?
Postao sam golman kada mi je Milan Luković dao golmanske rukavice i štap, na turniru Šišić u Beogradu. Od malena moj omiljeni igrač je bio golman Roberto Luongo što je isto dalo doprinos.
Kada sam razgovarao sa nekim golmanima rekli su mi da su oni potpuno drugačiji od samih igrača. Kažu da imaju neki svoj svet. Da li je slično i sa tobom?
Da. Moraš da budeš mentalno jak zato što ti si poslednja odbrana pre nego što pak uđe u mrežu. Golmn je posebna pozicija, nije ni nalik bilo kojoj drugoj. Imamo individualne načine treninga, zagrevanja i rituale pred utakmicu.
Iako si kao dete došao u Srbiju, da li ti se bilo teško adaptirati zbog kanadskih gena?
Pošto sam, kao što smo rekli, došao kao veoma mlad, otprilike, srpska kultura je sve što znam, a lako se sprijateljim sa skoro svima pošto im je na neki način zanimljivo što sam iz Kanade.
Od trenera Marka sam čuo da si dobio novo ime kod nas – Nebojša.
Pa ne baš. U Kanadi se po običaju daju dva imena. Ja sam dobio ime mog dede i nosim ga sa ponosom. Smešno je kada se nastavnici u školi zagledaju u moje ime pa onda samo kažu, Nebojša.
Koji su ti najveći izazovi za vreme utakmica i treninga?
Uzećemo za primer naše dve utakmice protiv KAC-a iz Klagenfurta. Mi smo se zaista jako borili. Možda nam je malo falilo discipline, ali na kraju smo izgubili. protivnik je u obe utakmice imao više od 50 šuteva na moj gol, dok smo mi imali u prvoj 14 šuteva, a u drugoj još manje. Moramo poraditi na tome.
Tvoj san?
Moj san je da postanem profesionalni golman u NHL-u, u Severnoj Americi, i igram za reprezentaciju.
Šta radiš pored hokeja?
Pored hokeja volim da igram fudbal i stoni tennis, ili bilo šta vezano za sport.
Da li pratiš naš portal i da li ti se sviđa kako pratimo sve selekcije hokejaškog kluba Crvena zvezda?
Pratim portal i sviđa mi se kako ste u toku sa dešavanjima i utakmicama.
Hvala za tvoje izdvojeno vreme i nadamo se da ćeš biti sve bolji i bolji kako bi ti se snovi ostvarili.
Hvala i vama i veliki pozdrav za sve Zvezdine navijače.
Dodajte komentar