Izvor: FKCZ, zvanični sajt
Na današnji dan pre 96 godina rođen je jedan od najvećih fudbalskih majstora koje je naš klub imao. Njegovo visočanstvo, igračka i ljudska gromada – Rajko Mitić.
Legendarni fudbaler rođen je u selu Dol, blizu Bele Palanke, 19. novembra 1922. godine, a preminuo je 29. marta 2008. Za crveno-bele je nastupao 14 sezona – od osnivanja 4. marta 1945. i sve do novembra 1958. Odiigrao je 572 utakmice i postigao 262 gola, bio je kapiten i doprineo je osvajanju šest titula.
Zahvaljujući svom radu, posvećenošću i ljudskošću kojom je zračio, bio je omiljen u svim krugovima, a svakako jedan od simbola Crvene zvezde i čovek po kojem su spontano određena pravila ponašanja svih koji u srcu nose crveno-bele boje.
Velika većina zaljubljenika u crveno-belo nikada nije imala priliku da vidi na terenu čarolije koje je izvodio legendarni fudbaler i prva zvezda najtrofejnijeg srpskog kluba. Čuli su samo da je jedan veliki gospodin svojom harizmom, fudbalskim znanjem i golovima obeležio početnu eru Crvene zvezde. Fudbal je počeo da igra na livadama beogradskog Košutnjaka, a nastavio je u klubu istog imena, koji se takmičio u trećem razredu Beograda. Leta 1938. postao je član omladinske ekipe BSK-a, a kasnije i prvotimac ovog nekada slavnog predratnog kluba.
Od 1944. godine, kao borac inžinjerske brigade NOVJ zajedno sa Đajićem i Jezerkićem nastavlja da igra, da bi 4. marta 1945. postao igrač Crvene zvezde, a kasnije njen kapiten i prva Zvezdina zvezda. U 14 prvenstvenih sezona nosio je crveno-beli dres kao jedan od najboljih igrača u istoriji kluba. Kao kapiten, Mitić je šest puta predvodio saigrače kad su osvajali titulu prvaka Jugoslavije: 1946, 1951, 1953, 1956, 1957. i 1959. godine. I u Kupu Jugoslavije je sa Crvenom zvezdom četiri puta osvajao trofej: 1948, 1949, 1950. i 1958. godine.
Od dresa Crvene zvezde oprostio se 29. novembra 1958. u finalu Kupa protiv mostarskog Veleža (4:0) u Beogradu. Tokom 11 godina igranja za reprezentaciju Jugoslavije, zabeležio je 59 nastupa i za najbolju selekciju dao 32 gola.
O životu i događajima koji su vezani za čika Rajka, ispričane su mnoge priče i anegdote.
Veliki sportsmen i prva zvezda našeg “sazvežđa” uradila je 7. aprila 1958. godine nešto o čemu se i dan danas priča. U prvenstvenom susretu protiv Splita dvadesetak minuta pre kraja kamenica koja je doletela iz gledališta, pogodila je u glavu Boru Kostića, nakon čega je čika Rajko povukao ekipu sa terena. Disciplinski sud FSJ kaznio je zbog toga sve igrače našeg tima izuzev Beare i Kostića jednomesečnom suspenzijom.
Koliko je Rajko Mitić bio voljen, cenjen i za sve protekle decenije gotovo antologijski prisutan u svetskoj fudbalskoj javnosti, potvrđuje i omaž koji su mu novinari Bi-Bi-Sija posvetili u svojoj udarnoj radijskoj emisiji.
Istakli su, na primer, da su odlazak Rajka Mitića u večnost doživeli kao gubitak svog sera Stenlija Metjusa i da se takvi fudbalski i ljudski kolosi rađaju jednom u sto godina. Rajko Mitić je, prema ocenama Engleza, svojim odnosom prema fudbalu i životu, i nadasve svojom harizmom, podstakao svojevremeno ljude u Zvezdi da zvanično, od generacije do generacije, od epohe do epohe, proizvode zvezde, jer su za takav posao imali „svetskog neprelaznog barjaktara“.
Čuvena je i priča da su svojevremeno Brazilci izrazili želju da razgovaraju sa Rajkom Mitićem. Rekli su da bi želeli da predlože desnoj polutki našeg državnog tima da ostane u Riju i da igra za njihov klub. Predstavnik Botafoga bio je ugledna ličnost, član brazilske vlade, inače profesor univerziteta i poznati lekar. Nije to bio uobičajeni način „vrbovanja“, na koji su naši fudbaleri ponekad nailazili na gostovanju u inostranstvu. Odmah je shvatio situaciju, znao je da su Brazilci veoma osetljivi kada su u pitanju ozbiljni i ugledni ljudi i zato je vodio razgovor s puno takta.
Predstavnik kluba Botafogo čestitao je našem fudbaleru na odličnoj igri i izrazio želju da on ostane u Riju i zaigra za njih. Nuđeno mu je sve što poželi, od novca dovoljnog za ceo život do toga da bi mu celu porodicu prebacili u Rio, naravno, o trošku kluba. Mitić je strpljivo tražio način da se zahvali na ponudi, Brazilci su bili uporni, a onda ih je razoružao rečima:
„A da li biste vi došli u Jugoslaviju?“, zapitao je predstavnika kluba Botafogo.
„Ja?“, začudi se Brazilac. „Šta bih ja radio tamo kod vas?“
„Vi ste izvanredan lekar, čuveni specijalista, a mi nemamo dovoljno lekara. Dođite, učinićemo sve što želite, daćemo vam odlične uslove.“
„Ali, to je nemoguće! Ja sam ovde potreban, ovde ima toliko posla. Ja, najzad, veoma volim svoju zemlju.“
„I sa mnom je isti slučaj. Ja sam potreban svom klubu i iznad svega volim svoju zemlju. Da li vam je sada jasno zašto ne mogu da ostanem kod vas, bez obzira na to šta ćete mi vi ponuditi.“
To je samo jedan primer ko je bio čika Rajko i zašto će se Crvena zvezda uvek truditi da ime Rajka Mitića bude istaknuto i vidljivo. Jer, čika Rajko je to zaslužio! Prošle godine, dan pre godišnjice rođenja, dobio je spomenik ispred zapadne tribine stadiona koji već nosi njegovo ime. Sada će uvek biti tu, posmatraće nas, sve nas koji prolazimo pored njegovog lika, i terati da budemo još vredniji, časniji i pošteniji.
Dodajte komentar