Autor: CZBG, Kapin D.
Nakon 27 godina Crvena zvezda je na svojoj Marakani ponovno odigrala meč Lige šamiona (ili ti Kupa evropskih šampiona, kako se to takmičenje onda zvalo). Sinoć je sve bilo u prazničkoj atmosferi. Puna Marakana, na terenu pre utakmice igrači iz generacije koja je osvojila KEŠ, predivna koreografija, odlično navijanje i na kraju odličan i rezultat – 0:0.
Amazing noise here, and a four sided choreography too… pic.twitter.com/AiiA3jGMGs
— James Montague (@JamesPiotr) September 18, 2018
Možda su neki navijači očekivali više – i igrački i rezultatski, možda su mislili da je Napoli prava ekipa sa kojom Zvezda može da se nosi i da očekuje pobedu, ali msilim da su se mnogi u tome malo preračunali. Istini za volju, videlo se da Zvezda u određenim trenucima može da odigra odlično, da poveže akcije, pa na kraju i zapreti Napolitancima. Ali isto tako je bilo vidljivo da smo sinoć naspram sebe imali jednu izuzetno opasnu ekipu i da bi bilo kakvo otvaranje prema napred moglo da uzrokuje porazom što, naravno, nikome ne bi prijalo. Zato je strateg Crvene zvezde, Vladan Milojević, pribegao jedinom mogućem rešenju, a to je da dodatno ojača vezni red kako bi, što je moguće više, neutralizovao protivničke namere. I uspeo je.
Napoli je imao mnogo veći posed lopte, imao je i bolje prilike za gol, napdao je. Ali Zvezda se junački i hrabro odbranila, a u određenim trenucima je i zapretila. Ipak, koncentracija je morala da bude na odbrani jer Napoli ima izuzetno brze igrače koji nisu, tek tako, prošle sezone bili drugi u italijanskom prvenstvu, a i ove su trenutno na istom mestu iza slavnog Juventusa. Videlo se da kada im pružite samo malu priliku, oni istu koriste da ozbiljno zaprete našem golu.
Dva su osnovna razloga zbog kojih je Zvezda donekle igrala podređenu ulogu u ovom susretu i zbog kojih je Napoli dominirao.
Prvi razlog je onaj koji uvek postojao kada se priča o ekipama iz zapadne i istočne Evrope, a to je novac. Uvek su ekipe iz zapadnih liga bile bogatije, a igrači bolje plaćeni. Tako je bilo i u vreme kada je Zvezda, ipak, ostvarivala mnogo bolje rezultate u Evropi i kada su pred njom padali velikani evropskog fudbala, što je na kraju bilo krunisano titulom evropskog šampiona 1991. godine. Tako da “tričavih” 460 i nešto miliona (koliko vredi Napoli), naspram Zvezdinih 48, i nije neka velika razlika (naravno da se šalim).
Ipak, ono što pravi drastičnu razliku između krema evropskog fudbala i naše Crvene zvezde je to što te ekipe ovakve utakmice igraju svake subote i nedelje, tokom cele sezone, a Zvezda od ozbiljnih utakmica odigra one sa Partizanom i ako iskoči koja ekipa u domaćem prvenstvu koja nam može malo zapretiti, pa da se igrači na toj utakmici pomuče da dođu do pobede. Eh, druga je priča bila kada se putovalo od Vardara pa do Triglava (mada se ovo nekima neće svideti što pominjem) i kada je u onoj ligi bilo sijaset ozbiljnih utakmica koje su bile savršena priprema za izlazak na evropsku scenu. Tada ti zapodnoevropski novci nisu pravili toliku razliku i tada je Zvezda i nizala uspehe.
Ali dok god naši domaći protivnici budu kanta za nabijanje (zaista ne želimo ni jednu ekipu da omalovažimo, ali ni jedna nije u rangu Crvene zvezde), ne možemo očekivati ne znam koliko velike uspehe na evropskoj sceni. I ovo što smo do sada uradili je ogroman uspeh, i kao što je to Robert Prosinečki nedavno i izjavio za naš portal, ne treba gajiti prevelike nade i imati nerealna očekivanja, nego treba uživati u ovim trenucima i, korak po korak, doći do toga da svake godine skupimo dovoljno bodova kako bi postali redovan učesnik evropskih takmičenja (po mogućnosti Lige šampiona). Što više takvih utakmica to je veća prilika da se vrati ono iskustvo i rutina koje smo imali pre onog prokletog i nesrećnog rata koje nas je bacilo u ambis i uništilo sav evropski kredibilitet koji je Zvezda imala.
Za kraj da ponovimo – kapa dole Vladanu Milojeviću i stručnom štabu, svim igračima i naravno upravi koja je omogućila da se oformi ovakva ekipa.
Uživajmo Cigani!!!
Додајте коментар