Šeki, srećan rođendan!

Dragoslav Šekularac je rođen u Štipu. Svojim golovima i igrama u Zvezdinom dresu, zaslužio je da se nađe u najužem izboru najboljeg igrača našeg kluba svih vremena.

„Kralj driblinga“, druga Zvezdina zvezda iza Rajka Mitića, reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, četvrta u svetu i druga u Evropi. Sa Zvezdom, čiji je dres obukao 470 puta, osvojio je sedam titula državnog prvaka i pet kupova.

Šeki ima, što je posebno apostrofirao, pozitivan bilans u derbijima s Partizanom, u utakmicama koje je smatrao najvažnijim u karijeri. Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i dao šest golova.

Kroz Crvenu zvezdu je prošlo više hiljada vrhunskih sportista, i svaki od njih je svojim primerom na terenu i van njega doprineo da sa ponosom, milionska armija navijača izgovara ime svakoga od njih. Ipak, postoje ljudi, kojima je uspeh predodređen, osobe kojima je u zvezdama zapisano da budu uspešne i popularne, bez obzira kojim se poslom bavile. Za to je neophodno da posedujete veliki šarm, da budete džentlmen i gospodin, da vas obožavaju u društvu, da ste okruženi lepim ženama i obavezno nešto što vas izdvaja od svih ostalih, da budete jedinstveni.

O Šekijevom temperamentu se dosta zna, uvek se borio za istinu i pravdu, o posledicama nije razmišljao, reagovao je srcem, a ne razumom.

Preuzeo je prvi tim Crvene zvezde kao trener u drugoj polovini sezone 1988/89. Već u sledećoj sezoni (1989/90), osvojio je duplu krunu sa velikih devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Dinamo iz Zagreba (tada su se za pobedu dobijala dva boda). Zbog fizičkog obračuna sa službenim licem, na terenu, posle meča u Kelnu u Kupu Uefa, kažnjen je sa sedam mečeva zabrane vođenja tima u evropskim kupovima. Uprava kluba je zbog nemogućnosti da Šekularac vodi tim u Kupu Šampiona 1990/91, odlučila da ekipu preuzme Ljupko Petrović, a ostalo je istorija.

Šeki, srećan rođendan!