Izvor: www.srbijadanas.com
Dočekan je u Crvenoj zvezdi kao mesija, spasilac, neko ko će da vrati posrnulog giganta na nekadašnji slavni put! Miodrag Božović, kojem nadimak Grof i te kako lepo stoji, posle više pokušaja stigao je letos na Marakanu po drugi put. Drugi dolazak bio je i u drugoj ulozi. Nekadašnji štoper seo je na užarenu klupu najtrofejnijeg srpskog kluba u trenucima kad je Zvezda na startu sezone imala planove da osvoji titulu i u Evropi prođe koliko je to moguće dalje. Na žalost, tu je ispala u 1. kolu, ali i prvenstvo je krenulo traljavo.
Prekratke pripreme, tim koji nije formiran, sa dvojicom novajlija, nespremnih i zapuštenih i prvi rival u Evropi Kairat. Zvezda je glatko pobeđena u dve utakmice, a odmah potom počele su sumnje i u Grofa i tim koji vodi.
– Nismo tad imali tim kadar da se suprotstavi Kairatu – kaže Božović u ekskluzivnom razgovoru za SrbijaDanas.com i nastavlja:
– Oni su pokazali da su jaka ekipa, koje ja za malo ušla u grupnu fazu Lige Evrope. Izgubili su od Bordoa 1:0 u gostima i pobedili ga 2:1 kod kuće. Sad bi bila druga pesma, sa ovim timom i spremnošću igrača.
Ko je imao presudan utacaj na vašu odluku da ovog leta dođete u Zvezdu?
– Bio sam slobodan, nisam imao posao, kad me je Zvezda zvala. To je ujedno bila prilika da ispunim davnašnju želju da vodim moj voljeni klub. Eto, želja mi se ispunila pre nego što sam očekivao. Trenirao sam velike ruske klubove, Lokomotivu I Dinamo, čiji je budžet oko 120-130 milioan evra, ali Zvezda je najveći klub u kojem sam igrao i trenirao ga. Tu nema dileme.
Da li se posle svega kajete što ste došli ovog leta, jer bilo je problema na početku. Pobeda pa dva remija i potresi u klubu. Traženje ostavke uprave od strane navijača i sumnje u tim.
– Ne kajem se, zašto bih se kajao. Lepo je biti prvi na tabeli ispred Partizana, ali ne sviđa mi se euforija koja je zahvatila zvezdaše. Ne znam da li ljudi razumeju ovaj sistem takmičenja. Devet bodova nije devet, nego pet kad se oduzme polovina na polusezoni. Ima još mnogo utakmica i ništa nije rešeno. Ne sviđa mi se što su nas već proglasili prvacima, a do toga ima još mnogo mečeva i mnog muke da se stigne. Ipak sadašnja situacija je dobra, jer lepše je da te jure, nego da ti juriš rivale.
Učestvovali ste u formiranju tima, dovođenju igrača, na kome ste najviše insistirali da dođe u Zvezdu?
– Najviše sam tražio Uga Vijeiru i Mičela Donalda. Njih sam poznavao iz Rusije i znao da je reč o dobrim igračima.
Kažu da ste lično garantovali Vijeiri da će redovno dobijati platu od vas, ako ga klub prevari.
– Tačno je, ali nadam se da neće doći do moje intervencije, jer klub će redovno da ispunjava svoje obaveze prema igračima.
Nije tajna da su vaše zasluge velike i za dolazak Srnića?
– Za Srnića smo svi iz sportskog sektra bili zaslužni. Mislim tu na sportskog direktora Blaža Raosavljevića i, naravno generalnog direktora Zvezdana Terzića. Srnić je Zvezdino dete, veoma je taktički obučen, igrač je kakav nam je trebao, da da neku novu, svežu krv. U derbiju je odradio veliki zadatak u defanzivi, nije dao gol, ali je za ekipu odradio lavovski posao. Zahvalan sam predsedniku Čukaričkog, koji nam je izašao u susret i pustio Srnića kod nas.
Da li neko od novajlija nije opravdao poverenje vaše i sportskog sektora?
– Bruno Matos zbog povrede nije imao priliku da se dokaže, a verujem da je dobar igrač i da će to dokazati. Idan Vered je došao i odigrao mečeve protiv Kairata solidno, ali je bio nespreman, bez treninga, pa se kasnije povredio. Ubeđen sam da će i on da pokaže da može da konkureše za Zvezdin dres.
Srđan Plavšić je najprijatnije iznenađenje od Zvezdinih pojačanja?
– Plavšića mi je preporučio Terzić. Pratili smo njegove igre i shvatili da trebamo da ga angažujemo i da ima perspektivu., Međutim, on je već posle prve utakmice pokazao de je pojačanje.
Da li vam je ostala neka neostvarena želja. Jeste li nekog igrača hteli da dovedete, a niste uspeli.
– Uglavnom smo doveli sve što smo hteli.
A, Ivanić. i on je bio želja, ali neostvarena?
– Nismo ga hteli.
Zašto, dobar je igrač?
– Imamo mi i bolje igrače od njega. A i on je izjavljivao kako neće u Zvezdu ni u Partizan. Igrač koji ne želi da dođe u Zvezdu, ne treba ni da dolazi.
Sa kim najbolje sarađujete od ljudi iz kluba?
– Sa Blažom Raosavljevićeem, sportskim direktorom, Zvezdanom Terzićem i predsednikom Mijailovićem. Ti ljudi su ostali uz klub i posle ostavki.
Svaki trener ima neki svoj uzor ili školu koju forsira?
– Ja sam pristalica ofanzivnog fudbala. Od mnogo trenera i zemalja u kojima sam igrao i trenirao, naučio sam po nešto. Ipak, najviše sam pristalica holandske škole. Tako radim treninge, ali ne pridržavam se toga 100 odsto, kao pijan plota. Ima tu i malo kombinacija od drugih škola i nečeg prilagođenog našim igračima i prilikama.
Da li se vama sviđa što su izbori za predsednika kluba pali u jeku sezone?
– Koliko ja želim o tome da pričam i treba da se izjašnjavam, nije mi jasna samo brzina. Zašto se nije sačekalo do decembra kad se završi polusezona, pa da mi na miru odemo na odmor, a tad da se izabere nova uprava. Ovako, sve može negativno da se odrazi na rezultate kluba i atmosferu.
Koliko ste zadovoljni ekipom i koliko ovaj sastav može još da napreduje?
– Neki igrači poput Srnića i Plavšića nisu odigrali dve-tri utakmice sa timom. Mislim da će ova ekipa još mnogo da napreduje. Ima prostora za to.
Mnogi su se čudili kad ste posle pobede u Lučanima dali četiri dana odmora igračima, a onda peti dan krenuli za Sloveniju na mini pripreme?
– Za četiri dana igrač ne može ništa da izgubi. Može samo da se osveži, napuni baterije i dođe oran na nastavak priprema i utakmica. Tako sam radio i u Rusiji. Sećam se da je Murinjo, jednom kad je vodio Inter video da mu Dejan Stanković deluje iscrpljeno, deprimirano. Pozvao ga je i rekao mu da uzme porodicu i otputuje negde pet dana. Po povratku ga je posle jednog treninga uvrstio u tim, a ovaj mu bio najbolji na terenu.
Čiji su vam saveti u Zvezdi dragoceni?
– Bez dileme Dragana Džajića. Mnogo me je smirio pred derbi, kad je došao i rekao mi: “Bilo bi dobro da dobijemo zbog tebe, navijača, kluba. Ali, ni remi ne bi bio loš. A, na dan utakmice me je ohrabrio rečima”. Nemoj da se sekiraš, imam dobar osećaj, dobićemo derbi”. Tad mi ja pao kamen sa srca i mirno sam sačekao utakmicu.
Miodrag Božović je igrao fudbal i živeo u Holandiji. Za to vreme upoznao je jednu Holanđanku sa kojom se oženio i iz tog braka ima dva sina.
Porodica vam živi u Holadnidji, jer vam je bivša supruga Holanđanka?
– Jeste, imamo dva sina Dejana 16 i Milana 12 godina.
Bave li se fudbalom?
– Dejan je u SAD na koledžu i tamo igra fudbal. A Milan, slabo. On je golman.
Otkud oba sina imaju srpska imena?
– Nebi bilo prirodno da se zovu Van der Božović ili Jan Božović. Nekako se ne slaže. Videlo bi se da tu nešto ne štima.
Znači, supruga nije učestvovala u davanju imema sinovima?
– Jeste.
Kako?
– Pa, pristala je na ona imena koja sam ja predložio!
Додајте коментар