Autor: CZBG, Vladimir J.
„Rekao sam već da je prva utakmica posle priprema – najteža. Uz to, ovaj teren… ovo nije teren, nije mogao pas da se napravi. Da je bio bolji teren, verujem da bismo stvorili više šansi. Moji igrači nisu uspeli da se prilagode ovom terenu i jako je teško uspostaviti pas igru po ovoj podlozi. To smo i radili u pripremnom periodu, ali na savršenom terenu. Ovde nema fudbala…“
Posle sudija, protivničkog trenera, pojedinih igrača, ponovo je loš teren došao na red. Već može da se nasluti šta će biti sledeći izgovor, možda već u Jagodini. Pitanje sopstvene odgovornosti se svakako neće postaviti.
Kada je rađen intervju sa Nenadom Lalatovićem, na pitanje da li je samostalan u svom radu, odgovorio je:
“Izvinite ali malo je smešno pitanje. Potpuno sam samostalan i isključivo ja biram tim. Ako bi bilo drugačije na jedan minut ne bih bio u Zvezdi ni taj minut.“
U iskrenost i poštenje Nenada Lalatovića zaista nemamo povoda da sumnjamo, ali zato u njegova presonalna rešenja i taktiku itekako imamo. Krenimo redom.
Selekcija igrača
Na desnom beku nastupao je novajlija Cvetković, pojačanje iz redova Napretka, a došao je upravo na insistiranje šefa stručnog štaba. Svako ko je gledao tog momka u redovima superligaša iz Kruševca nedvosmisleno je tvrdio da nema kvalitet za Crvenu zvezdu, što je svojom partijom i dokazao. Za devedeset minuta imao je samo jedan fudbalski potez, kada je pasom izbacio Lazovića. Ostalo veoma slabo, nijedan prodor, nijedan upotrebljiv centaršut, uz veliki broj dugih loptu kojima je preskakao sredinu. Premalo za Zvezdine kriterijume. Tu poziciju bi sasvim sigurno ništa lošije pokrio i Savo Pavićević, kao što je to bio slučaj u završnici jesenje polusezone, dok bi na njegovo mesto mogao supertalentovani Vukašin Jovanović ili Mamadu Mbođ.
Poziciju zadnjeg veznog pokrivao je Aleksandar Kovačević. Popularni “Tenk” već duže vreme igra u slaboj formi, a to potvrđuje i odustajanje Frankfurta i Steaue od njegovog angažovanja u zimskom prelaznom roku. Da u Crvenoj zvezdi postoji neko ko se bavi mlađim kategorijama, taj bi trebao da se zapita kako je moguće da iz omladinske škole izađe igrač bez savladanih osnovnih elemenata fudbalske tehnike kao što je predaja lopte. Besprekorna fizička sprema nažalost nije dovoljan uslov da bi se neko bavio fudbalom, bar ne u Crvenoj zvezdi. Sa druge strane, na toj poziciji Zvezda ima Marka Grujića, jednog od najtelentovanijih igrača na ovim prostorima, za koga je zainteresovan i italijanski Udineze. Paradoksalo, za njega na ovoj utakmici nije bilo mesta ni na klupi.
Vukan Savićević je ponovo potpuno nezasluženo dobio još jednu priliku i naravno, ponovo je nije iskoristio. Momak koji je već tri godine u prvom timu apsolutno nikog osim trenera Lalatovića nije ubedio da je neko na koga Crvena zvezda može da računa. Opet, ako se pružanje prilike Vukanu Savićeviću kao zvezdinom detetu može opravdati, onda tridesetdvogodišnjem Saši Stojanoviću nikako ne može. Angažman ovog iskusnog veznjaka koji se crveno-belima preporučio partijama u dresu Radničkog u JSL je pod velom misterije, kao i njegovo bitisanje u startnoj postavi na jučerašnjoj utakmici. Uglavnom, učinak ovog dvojca na Čairu gotovo da se može zanemariti. Par slabo izvedenih prekida iskusnog Stojanovića i jedan lucidan ali neprecizan pas za Parkera mladog Savićevića, svakako nisu dovoljni za prelaznu ocenu.. Sa druge strane, pomalo neverovatno je da Crvena zvezda upravo na tim pozicijama ima mlade i perspektivne Mihaila Ristića i Daniela Avramovskog, kao i najveće letnje pojačanje, iskusnog Bosančića. Ulaskom Ristića u poslednjem kvartalu utakmice malo je razdrmao crveno – bele, ali prekasno da se spasu dve zlata vredna boda.
Rak rana Crvene zvezde je pozicija levog krila. U najvećem delu sezone, kao i na jučerašnjoj utakmici, nju je pokrivao Nenad Gavrić, još jedan igrač na čijem dolasku je insistirao Nenad Lalatović. Imajći u vidu da se radi o igraču koji se uglavnom služi desnom nogom, kao i da je u Napretku igrao na desnoj strani, trebalo bi da pokriva poziciju desnog krila. Međutim, pored toga što igra na strani koja mu nije prirodna, utisak je da mu ni pozicija nije baš optimalna, imajući u vidu da nema nijednu osobinu koja bi morala da krasi jednog krilnog igrača – brzinu i dribling. Na osnovu onog što smo imali prilike da vidimo od kada je na Marakani, osećaj za gol, sposobnost da bude u pravo vreme na pravom mestu je i najveći adut ovog fudbalera. Ostaje nejasno čime je zaslužio ovoliko povrenje trenera Lalatovića. Alternativa Gavriću je Aleksandar Katai, nekada velika nada Vojvodine, fudbaler Olimpijakosa na pozajmici. Ono što je bilo opšte poznato i pre nego što je stigao u Zvezdu je da se radi o velikom potencijalu, ali i velikom neradniku. Priliku koje je do sad dobijao uglavnom nije iskoristio, pa se postavlja pitanje koja je svrha njegovog dovođenja, kada Crvena zvezda nema ni igračku, ni materijalu korist. Ipak to nije pitanje za trenera Lalatovića, ali ono što jeste pitanje za njega je, što umesto pomenutog dvojca šansu nije dobio Nikola Karaklajić, zvezdino dete sa kojim je sarađivao u Voždovcu? Na subtonjem meču protiv Partizana, Karaklajić je kao igrač Voždovca bio među boljima u redovima “Zmajeva“. Trener Lalatović je o Karaklajiću rekao sledeće za naš sajt:
“Znam kvalitete Karaklajića, ali on ih jednostavno nije pokazao u Zvezdi. Nije bio onakav kakav ume i zna da bude, u medjuvremenu je i zatražio raskid ugovora te je razlza bio neminovan.“
Generalno, od kad je stigao u Crvenu zvezdu, Lalatović se nije proslavio sa selekcijom igrača, a po sopstvenom priznanju, konsultovan je prilikom dolaska svakog igrača, što znači da snosi punu odgovornost. Ono što posebno bode oči je nepoverenje u omladinsku školu, pa se tako čak i kada su alternative u pitanju, pre oslanja na iskusne i ne preterano kvalitetne JSL igrače, nego na mlade. Tako su letos pravo na Marakanu stigli dva Đorđevića, Stefan i Predrag, dve beka, kao alternative standardnima Petkoviću i Mijailoviću, dok recimo za omladinca Brajovića nije bilo mesta. Slična situacija se ponovila sa Cvetkovićem ove zime. Na tu temu, Lalatović je rekao:
“Već sam mnogo puta objašnjavo da je malo igrača iz Omladinske škole koji pravo sa terena iznad južne tribune Marakane dodju u “rupu” i zaigraju standardno odnosno počnu da nose igru. Kaljenje u manjim sredinama je uvek bilo i treba da bude deo odrastanja Zvezdinih klinaca. Shodno tome, pre je moguće iskoristiti Djorjdevića na odredjenim mečevima nego potrošiti pre vremena Brajovića i ostale klince.”
Izbor formacije
Pored kadrovskih rešenja, Lalatoviću se sa pravom zamera i tvrdoglavo forsiranje iste formacije(4-1-4-1) koja već više od polusezone ne daje rezultat. Iskustvo kaže da je najbolje sredstvo za probijanje “JSL bunkera“ igra sa dva napadača, a da su se eksperimenti sa jednim uglavnom neslavno završili. Ovo mišljenje se može proveriti u bliskoj prošlosti na primeru Zvezde i Partizana. U sezonu 2013/14 trener Stojanović je ušao sa samo jednim napadačem. Posle brodoloma u prvih nekoliko kola okrenuo se formaciji sa dva špica, a Dauda i Mrđa su do kraja prvenstva bili najzaslužniji za povratak titule na Marakanu posle 6 godina. Tandem Lazović – Škuletić je ove jedeni suvereno predvodio Partizan do jesenje titule i zalihe od 6 bodova u odnosu na Crvenu zvezdu. Evo šta je na tu temu rekao Nenad Lalatović:
“Efikasnost ne odredjuje broj klasičnih špiceva u timu nego kvalitet i način igre. Zvezda igra ofanzivan fudbal ali promašivala je previše šansi jesenas. Mi u svakoj završnici akcije imao pet igrača u šesnaestercu protivnika i na taj način pokazujemo šta želimo i kako doživljavamo ofanzivne akcije. E sad, kad po meču promašimo pet zicera, to je jednostavno loša realizacija, a ne loš sistem igre.“
Utakmica na Čairu je demantovala Zvezdinog stratega. Crvena zvezda je neefikasna, ali slaba realizacija nije njen problem, nego igra koja ne produkuje šanse za gol. Čak i ono malo šansi koje stvore poput one Savićevićeve na Čairu, nisu produkt tečne igre, razmene pasova, izigravanja protivničke odbrane, već guranja u šesnaesterac na o-ruk i čekanja na grešku protivnika.
Igranje sa samo jednim napadačem nije osnovni problem Zvezdine igre. Formacija 4-3-3 (kao i njena varijacija koju Lalatović forsira) zahteva karakteristične tipove igrača, a to su pre svih, zadnji vezni, dva krila i špic igrač. Ukoliko oni ne poseduju određene osobine kao što je slučaj sa Kovačevićem, Gavrićem i Lazovićem(Parker ima karakteristike potrebne najisturenijem), nije ni moguće uspešno funkcionisanje tima u ovoj formaciji. U bliskoj prošlosti, imali smo tu čast da na klupi Crvene zvezde sedi Zdenjek Zeman, trener koji je jedan od pionira 4-3-3 formacije u svetskom fudbalu i koji ju je doveo sa svojim ekipama do savrsenstva, ali nije uspeo da je uspesno implementira u toku svog kratkog boravka na Marakani, upravo zato što nije imao adekvatne fudbalere. Generalno, trener formaciju ne treba da bira na osnovu ličnih afiniteta, već na osnovu onoga sa čime raspolaže.
Crvena zvezda bi morala konačno da iskoristi svoje prednosti, a jedna od njih je brzina Lazovića i pojačanja Anđelkovića kojima retko ko može da parira u Jelen superligi. Rešenje bi moglo da bude u prelasku u 3-5-2 formaciju, gde bi Lazović i Anđelković pokrivali spoljne pozicije. Opet nominalno manji broj igrača u poslednjoj liniji ne bi trebao da ugrozi crveno-bele imajuću u vidu da je orjentacija protivnika uglavnom defanzivna, a takođe, ako je negde Crvena zvezda dobro pokrivena, to su štoperske pozicije. Pavićević, Lazić i Javonović, po potrebi Mbođ i Cvetković, dovoljna su garancija da je Rajkovićeva mreža sigurna. Ostaje otvoreno pitanje kako bi se Darko Lazović snašao na poziciji koja zahteva nešto veće obaveze u defanzivi nego što je navikao, ali ako to može da iznese Lazar Marković u Premijer ligi, ne vidimo razlog da zašto ne bi mogao i on. Sa druge strane terena, Zvezda bi dobila igrača više u špicu, Lazović i Anđelković bi dobili mnogo više prostora, a ovakva raznovrsnost u fazi napada, trebala bi da razmrda i vezne igrače.
Naravno, može se pokušati i sa klasičnom 4-4-2 formacijom, ali u tom slučaju se ponovo postavlja pitanje kako rešiti problem levog krila, dok bi Lazović nastavio da igra na poziciji na kojoj već duže vremena ne pruža očekivane partije. U svakom slučaju, bilo kakava promena je neophodna jer teško da može lošije od ovoga što trenutno pružaju momci u crveno-belim dresovima.
Sorry, there are no polls available at the moment.
Odličan osvrt na utakmicu! Da ima i malo obraza, Lalatović bi koliko je danas podnio ostavku. Od kada je došao u Zvezdu, ništa nije uradio. Svojom vođenjem uništava i ono malo što je ostalo od Zvezde. Na njegovo insistiranje su dovedeni Cvetković, Gavrić…a valjda je svima jasno da ta dvojica i još neki koji su dovedeni nemaju kvalitet za Zvezdu. Za to vrijeme, oni koji bi mogli biti Zvezdina budućnost i neko na kome bi Zvezda bar donekle napunila kasu, sjede na klupi ili što je još gore na tribinama. Juče je bio kriv teren, interesuje me šta će biti izgovor u Jagodini ili poslije utakmice sa Vojvodinom? I više nije pitanje tih -6 i titula. Zvezda jednostavno nema kvalitet da i u ovakvoj jadnoj i kukavnoj JSL ligi bilo koga ugrozi. Dno dna !!!
Vrijeme je da se razduzis Lalatovicu