Нема смисла жалити се. Нема смисла рећи да је било несреће. Нема смисла чак ни рећи да се пораз догодио док је тим играо фудбал достојан европске елите. Црвена звезда је пала у Сомбатхељу, а покушај стручног штаба да арогантном самопоузданошћу изазива неугодног противника доживео је тактички фијаско пред реванш у Београду.
Од самог почетка, српски шампион се определио за опасну замку инсистирањем на изношењу лопте пасевима из последње линије, без прескакања игре, упркос жестоком и бескомпромисном високом пресингу Хапоел Бершеве. То је врло кратко функционисало, ако је и толико. Новајлија Лукасен, који је тек стигао и одрадио пар тренинга са екипом, након ризичне лопте коју му је упутио Матеус нашао се у незгодној позицији, што је израелски тим одмах казнио. Тим Рана Кожука стигао је до гола једино како је могао — из пресинга. Стварност показује да су се црвено-бели у великој мери ослањали на стил који је омогућио номиналним домаћинима да потпуно одсеку игралиште, док је Звезда све више личила на раштимовани оркестар.
Прво полувреме
Како је Дејан Станковић је пред утакмицу најавио да ће покушати да “откину” по коју лопту пословично офанзивном Хапоелу, Звезда је утакмицу отпочела препуштањем иницијативе противнику. Већи део првог полувремена одвијало се на Звездиној половини терена. Домаћини су стајали високо, а Звездина игра се сводила на хексагон додавања између централних везиста и одбрамбене четворке. Станковићева екипа упустила у ризичну изградњу игре од задње линије, док је Хапоел од првог минута демонстрирао упорност и агресивност. Лишени услуга свог главног креативца Кингса Кангве, који је непосредно пред двомеч прешао у Панатинаикос, Израелци су читав концепт игре темељили на сировом, али синхронизованом притиску. Такав интензитет у потпуности је разоткрио све агоналне тачке Звездиног тима. Кретње без лопте биле су анемичне и предвидљиве, па се у тренуцима када би београдски састав успео да пресече пас, једноставно није назирао слободан саиграч који би повукао акцију.
Костова практично није било на терену, док Мирко Иванић својим кретањем није успевао да обезбеди преко потребну ширину по левом крилу,.Парадоксално, Звездин капитен, познат као слаб реализатор, имао је највише покушаја у првом полувремену. Сваки далеко од опасног.
У овом периоду није се назирала опасност по Бершевин гол. Дуарте је својим ролама опасно успоравао Звездин ритам, а Страхиња Ераковић је у три наврата дефанзивно реаговао несигурно, да би епилог свог безидејног излета са лоптом ка центру пронашао у жутом картону, још једном потврђујући да штопер са најскромнијом техничкo-тактичком потпором у ногама не сме бити тај који диктира почетак напада, чак ни онда када противник својим пресингом затвори многе друге опције.
Израелски првак је у 38. минуту наплатио сваки сегмент деконцентрације, материјализовавши предност из препознатљивог пресинга. Домаћи су убрзо потом могли и до дуплог вођства, али им оквир гола није био савезник. Све у свему, виђено је Звездино право тактичко мучење у офанзиви, па су на полувремену Костов и Иванић морали да остану у свлачионици.
Друго полувреме
Сценарио се није променио ни у наставку: Црвена звезда једноставно није могла да пронађе лек ни против високог пресинга ни против каснијег дефанзивног бункера.
Након што је дефанзивац Хапоела Балтакса зарадио бизаран црвени картон, везавши две јавне опомене у истом нападу због прекршаја над Букаријем, а потом и над Сеолом након што је судија пустио предност, израелски тим се инстинктивно повукао у чврст бункер. Црвена звезда је имала краткотрајан период од десетак минута опасног притиска, али је оштрица брзо тупела.
Измене које је направио Дејан Станковић нису донеле жељени импулс. Катаи је деловао инфериорно и физички исцрпљено, Луизу је још једном био потпуно маргинализован, а Арнаутовић одсечен од било каквих употребљивих лопти, чак директно учествујући у грешци која је могла да донесе и други гол Хапоела, јер је био недовољно чврст у дуелу пре него што је акција поништена због претходног офсајда у којем се нашао исурени Елијел Перец.
Транзиција кроз посед изгледала је потпуно бескорисно на обе стране терена. Форсирање левог бока свело се на безидејне центаршутеве Тикнизјана, бека познатог по неупотребљивом центаршуту. Ситуацију је додатно погоршала чињеница да је у једном периоду по тој левој страни егзистирао само Јермен, с обзиром на то да је Катаи стајао у шпицу, док се мобилни Чам без конкретног учинка селио по терену са стране на страну. Звезда је тако остала без класичног левог крила, док су напади и даље нелогично ишли тим правцем, остављајући Тикнизјана на углу од 45 степени, са руба шеснаестерца, да покушава оно што није научио током читаве каријере – да пронађе неког од својих близу петерца.
Катаи није успео у два-три наврата да искористи чак ни већи простор за препознатљив продор један на један, чиме је само потврдио да фасадне импресије остављаене против домаће суперлигашке нејачи, имају своју цену на европској сцени фактурисану у недостатку играча који је у стању да направи вишак уместо несвежег ветеран, често форсираног да носи терет алфа и омеге екипе у походу на клупске рекорде.
Црвена звезда је превише ризиковала у уводној фази меча желећи да изгледа као зрела екипа која има одговор на сувише дрчног противника. Покушајем да игра све време по земљи, у маниру шпанских великана, Хапоелу је дала прилу да ради оно што највоље зна: да врши загушљив притисак на лопту и играча, што су Израелци радо искористили. Када је у другом полувремену дошло до стани-пани ситуације, потпуно је остала без енергије, идеје и решења. Хапоел носи минималну предност пред београдски реванш, а црвено-беле чека утакмица са потребним заокретима у приступу уколико желе да оставе било какав траг у европским квалификацијама за Лигу шампиона.
Додајте коментар