Јуче је у Београду заокружена једна невероватна, емотивна спортска прича која повезује златно доба југословенског хокеја и саму елиту НХЛ лиге – култне Детроит Ред Вингсе.
Након што је на УНА ТВ емитована епизода документарног серијала “То је живот” о Војину Кољеншићу Шиљи (83), легенди нашег хокеја, прича је преко личних канала стигла до Детроита. Потпредседник креативе у компанији која води Ред Вингсе, Марио Милошевић, послао је оригинални дрес Детроита са бројем 11 – бројем који је Шиља поносно носио током играчке кариере.
Дрес му је уручен јуче, 23. маја, у кругу његових бивших играча из Црвене звезде из 1980-их година: Александра Шуменковића, др Ристе Иванковића, Душана Зечевића, Славка Бубнића и Зорана Митровића.
Ланац поштовања преко Атлантика
Ова спортска прича оживела је кроз мрежу личних и професионалних веза. Након што је УНА ТВ емитовала документарни филм – који је убрзо привукао велику пажњу и на ЈуТјуб платформи – Бојан Шуменковић, син бившег играча Александра, препознао је тежину и лепоту те приче. Линк емисије је одмах проследио свом блиском пријатељу из детињства у Детроит, Марију Милошевићу.
Дубоко погођен Шиљом животном причом и његовим статусом хероја из сенке светског хокеја, Милошевић је искористио своју позицију у менаџменту Ред Вингса да организује званични гест поштовања испред једне од шест оригиналних франшиза НХЛ лиге (Ориџинал Сикс – Оригиналних шест). Уместо стандардне курирске службе, дрес је послат преко породице Шуменковић, како би се осигурало да уручење буде лични сусрет тренера и његових ученика.
Емотивни сусрет генерације из 1980-их
Свечано уручење 23. маја претворило се у носталгично подсећање на богато наслеђе домаћег хокеја. Поновно виђање броја 11, овог пута на дресу Детроита, пробудило је успомене на Кољеншићеве играчке дане и доминацију на леду. Присуство Звездиних асова из осамдесетих година прошлог века – Шуменковића, Иванковића, Зечевића, Бубнића и Митровића – повезало је генерације. За ове ветеранске спортисте, поновно стајање уз Шиљу подвукло је неизбрисив траг који је овај тренер оставио на њихове каријере и животе.
Живот исписан на леду
Војин Кољеншић Шиља почео је свој историјски пут далеке 1957. године на смрзнутим плочама Ташмајдана. Носећи број 11, постао је стуб ХК Црвена звезда 1968. године, да би већ 1970. прешао у визионарске тренерске воде.
Након што је дипломирао на смеру за хокеј на леду на Факултету за спорт у Љубљани, Кољеншић је више од 50 година градио основе овог спорта кроз:
-Бившу Југославију, играјући за репрезентацију и освајајући бројне домаће титуле.
-Србију, одржавајући спорт у животу за генерације које долазе кроз рад са млађим категоријама.
Италију, где је делио своје тактичко и техничко знање подижући ниво тамошњих клубова.
Чак и данас, у 83. години живота, када су се многи одавно повукли, Шиља и даље поседује непресушну жељу за радом и учењем нових клинаца у леденој дворани Пионир.
Хокејашка заједница нема граница
“Овај догађај је прелеп подсетник да је хокејашка заједница једна велика глобална породица коју повезује поштовање, а не границе”, речено је током уручења. “Огромну захвалност дугујемо Марију Милошевићу на његовој креативној визији, емпатији и брзој иницијативи да ода признање легенди из своје домовине. Подједнаку захвалност дугујемо и целој организацији Детроит Ред Вингс. Препознавањем 83-годишњег патријарха нашег хокеја и враћањем његовог симбола – броја 11, доказали су да дух ‘Хокејтауна’ обухвата цео свет, дајући пуну вредност целоживотном раду, страсти и жртви на леду.”
Додајте коментар