Данас нас је напустио Владимир Цвеле Цветковић, човек који је оставио неизбрисив траг и у фудбалском и кошаркашком клубу Црвене звезда, али и у целом спортском друштву.
Човек који је био једноставно, увек насмејан и доступан свима. Никада арогантан, поносан, умишљен.
Водио је фудбалски клуб до самог врха Европе и света. Учинио нас је да будемо најпоноснији навијачи на целоме свету.
И после, када је отишао из Звезде, Звезда никада није отишла из њега. Сећам се када нам се јавио на телефонски позив (због наше жеље да са њим направимо интервју), а био је у том тренутку у болници. Није био као неки којима никада не би пало на памет да се јаве. Јер то је био Цвеле.
Сећам се и када ме је те чувене 1988. године примио у своју канцеларију након прве утакмице са Миланом. Еј, у тренутку када је имао милион важнијих ствари и разговора око понављање утакмице, он је нашао времена да прими тада једног рашчупаног, промуклог 21-годишњака и плати нама тројици хотел само да би могли да останемо на поновљеном мечу. Шта рећи него да је био, а после и остао Господин,
Ова вест о његовој смртми ме је баш погодила. Отишао си на прави Цигански празник, Ђурђевдан. Отишао је као неко ко је показао свим звездашима правац и пут којим треба да идемо и какви треба да будемо.
Зато Вам хвала на свему, велики Господине Цветковићу. Ето, попих једну љуту за Вас са великим болом у срцу, али са поносом што сам Вас познавао.
Додајте коментар