Када је пре скоро девет година, Црвена звезда у сада већ историјском двомечу избацила Краснодар и обезбедила Лигу Европе, навијачи су еуофорично исчекивали и одбројавали сваки сат до идућег меча; небитно да ли је ривал Бате Борисов или Арсенал. Данас се пласман у исто то такмичење не сматра великом успехом, чак штавише на њега се гледа са одређеном дозом разочарења и утешном наградом која долази уместо Лиге шампиона.
На четвртак се не гледа као тај главни дан у недељи, када ће сви они на стадиону или поред малих екрана од првог минута кренути са песмом „Дај гол!“ и чувеним српским калкулацијама, праћењем свих других мечева и чекајући да се поклопе резултати како би дошао бољи ривал или како би се директно прошло у нокаут фазу. Еуфорија је спласла, а резултати српског шампиона након три кола нису давали повода да се на ситуацију гледа оптимистички, што због броја бодова, што због саме игре на терену. Ипак, тим Владана Милојевић је у наредних 270 минута забележио три победе, без примљеног гола, вративши навијачима веру у фудбалски клуб.
Долазак новог тренера скоро па увек, ко год он био, а посебно када је у питању Дејан Станковић (о чијој величини и статусу који има у Љутице Богдана нема потребе говорити), донео је потпуно нову енергију, а више него добар наступ на гостовању у Шведској, а потом и на домаћем терену против Селте Виго, ставио је до знања свима да се ради о изузетно озбиљном тиму; који са таквим приступом и игром може да представља нагазну мину и оним доста богатијим и на папиру јачим екипама.
Анализу ћемо почети и највише фокуса ће бити на мечу одиграном у новембру. Иако је ситуација за обе екипе другачаија, видећемо и подсетићемо се на који начин је Лил нападао, то јесте како се бранио у овом сусрету , и шта заправо можемо да очекујемо у двомечу.
Лил наступа у систему 4-2-3-1/4-1-4-1 од кога готово никада не одступају. У мечу одиграном у новембру, тренер Женесио се одлучио за неколике измене у односу на стандардну поставу, али и са тим „промешаним“ саставом, француска екипа је и те како озбиљан тим; који не одустаје и не мења своје принципе. Једна од првих ставки која може да се примети у њиховој игри јесте велики посед. У мечу против Фрајбурга су имали 65% поседа, Селте 74%, Динама 64%, а на мечу против Звезде су стигли до 60%. Ипак, сам посед не значи аутоматски и контролу меча, што говори и статистика у овоме мечу (мање очекиваних голова од Звезде, подједнак број удараца и једна велика шанса више, три корнера…).
Очекивати је да ће од прве минуте кренути неки од ових играча, као што су Фернандез-Пардо, Харалдсон, Жиру, Андре…
Од почетка меча се видела тендеција да се из игре у што већој мери одеску пивоти Звезде. Мукау (17) и Буади (32) су играли практично фластер на Елшнику и Крунићу, а шпиц Игаман би често позиционирањем, поред усмеравања штопера на одређену страну, блокирао линију додавања ка једном од везњака (чешће Крунићу).
Много пута су црвено-бели ове сезоне били таргетирани преко бекова, пре свега Тикнизијана, а када се са друге стране налази Лил, који доста своје игре базира на игри преко бока, где њихови бекови констатно нападају дубину, просторе између противничког бека и штопера, јасно је да ће Станковић морати да буде поприлично опрезан и спреман да одговори на те ударе.
Лилова шестица, Бенталеб, би се поприлично често спуштао у линију са штоперима, а одсуство притиска и пресинга на њега када је у поседу са лоптом, иницира напдање дубине преко бекова и убацивања што директно кроз средину, што кроз међупросторе. У овом случају, нападач и лево крило за себе „вежу“ играче, потом следи вертикална ротација бека и нападача, а свака некомпактност, пад концетрације и непажња у дефанзивној поставци може да буде фатална. Стога, не треба да изненади уколико своје место у стартних 11 пронађе и Лучић, који је у дефанзивним задацима у претходним европским мечевима и те како зарадио прелазну оцену.
Када би Звезда улазила у игру кроз пас, струкура Лила би се мењала и прилагођавла ситуацији.
Десно крило Брохолм (14) би се прикључио Игаману (9), како би била покрирена оба штопера, где би се више простора остављало Учени, на тај начин провоцирајући његову грешку са лоптом. На позицију десног крила, долазио би десни бек Сантос (22), чији утицај у пресингу, нападању дубине, директном нападању Тикнизијана и могућност да све то ради на високом нивоу кроз цели меч, то јесте до тренутка када је био замењен, правила је озбиљне проблеме црвено-белима.
Оно што смо на почетку говорили о великом поседу и одсуству контроле, може да се примети по њиховој реакцији на изгубљену лопту. Нешто што раздваја најбоље од просечних или једноставно добрих екипа, је подједнако добро реакција и поставка како по узетој, тако и по изгубљеној лопти.
Не може се рећи да су Звездине контре биле спектакуларне и савршено одрађене, иако не треба и било би ружно потцењивачки гледати на то, али противник је са друге стране у великој мери дозвољавао да скоро свака од њих буде и те како опасна. Не постоје разрађени или довољно добро разрађени одређени принципи у овом сегемнту игру. Не види се јасна намера да се покуша направити офсајд замка, штопери не делују добро уиграни, где један од њих искаче и оставља простор за Арнаутовића да утрчи, док други касни у померању и покривању његове позиције, бек не скупља и оставља отворену линију додавња. Генерални утисак је да се од већ спремљених шаблона не одустаје, то јесте да нема прилагођавања на новонасталу ситуацију, те да су унапред пренесене инструкције прилично лимитиране.
Још један пример где шестица шаље дугу лопту из друге трећине, ова нападања су често захтевала и повлачила два играча, где би Тикнизјану често помагао Иванић (често недовољно присутан у нападу због оваквих ствари).
Играчи Лила би такође нумерички оптерећивали једну страну (претежно лево) како би десно крило остало у 1 на 1 ситуацији са Тикнизјаном. Из свега наведеног јасно је да је већина принципа у нападу везана за нападање дубине на разне начине и из разних зона, а таргетирања Звездиног левог бека се може очекивати и у двомечу.
У овом примеру можемо да видимо да је облик ромба поприлично чест за прогресију и пролазак прве линије. Овде се приоритет даје самој структури, односно томе да број и попунањавање зона буде одрађено, а некада се спушта офанзивни везњак, некада бек; једноставно речено неретко долази до ротација одређених играча.
Посматрајући овај меч, али и многе остале француског представника, неке од ствари на које би требало обратити пажњу:
-НАПАДИ ПРЕКО БОКА – Нешто што смо помињали безброј пута у овој анализи, јесу напади преко бока. У новембарском мечу бекови су дошли до изражаја, али када се врате сви стартери, треба очекивати да ће напади 1 на 1 крилних играча Лила бити и те како јако оружје, посебно на левој страни. Сама десна страна на којој ће бити Сеол, вероватно и Лучић, требала би бити у могућности да се носи са тиме, али са друге стране где је Тикнизјан, могло би доћи до проблема (потенцијална прекоманда Лучића лево).
-КОМБИНАЦИЈЕ СА ЖИРОУМ – Освајач Светског првенства, некадашњи члан Милана, Арсенала… је у својој каријери важио за играча који, иако игра на позицији 9, много ради за екипу и чија статистика ни приближно не описује његов генерални допринос за тим. Невезано за то што је у позним играчким годинама, његова игра леђом, феноменално повезивање саиграча и креација, као и скок игра, и дан данас су екстремна претња за сваког противника. Поприлично је реално да у овим мечевима почне са клупе, али када уђе треба очекивати да ће велики број шанси бити креиран преко њега. Ситуације када се загради на ивици казненог простора, а потом одложи лопту саиграчу, који ће бити сам услед његовог „навлачења“ играча на себе. Треба очекивати када уђе у игру да ће бити таргетирани штопери са жутим картоном.
Наравно, у њиховој игри постоји још много принципа и тактичких замисли, али многе од њих смо већ обрадили и обрадићемо у насатавку тексту.
Приметно је да играју са изузетном активношћу бекова у поседу, 3-1-5-1 формација где се оба бека увлаче у средину, док се то ван поседа обликује у 4-1-4-1.
Приметна искакања из задње линије приликом одбране 1 на 1, врше пресинг на штопера који чешће има лопту у ногама.
Падови концентрације под организованим пресингом, зонски бране корнере, у срцу петерца стоје 3 најбоља скакача, по један играч на ближој и даљој стативи, 3 играча на углу петерца, док су два на другом углу и један који покрива део око пенала.
Десни штопер прескаче игру и тражи играча који напада дубину.
Проблем у одлукама приликом преноса лопте у изласку из пресинга, ослобађају га се искључиво преко дубинских лопти са бока, ново нападање дубине по боку и прескакање игре од стране играча који се претходно спушта.
Играч који напада дубину увек има уз себе још 1-2 играча подршке.
Одузимају лопту брзим удвајањима играчу код којег се нађе лопта у комбинацији са формирањем троугла/ромба у одбрани, притом бек/крило одмах трче у транзицију са оба бока заједно са нападачем и осмицама.
На офанзивном прекиду стоје 3 најбоља скакача у петерцу, двојица иза њих, на ивици казненог стоје још двојица чекајући одбитак, двојица дубоко на половини као осигурачи.
Формирају ромб приликом одбране на боку.
Акција праћена дубинском лоптом на бок од стане везног који се спустио и аутоматско убацивање 2/3 играча.
Вероватно главна мана ове екипе је то што се услед недостатка у ростеру и тактичких принципа сличне мане често испољавају из утакмице у утакмицу (проблеми у реализацији, тешкоће у ослобађању од пресинга, честа удвајања и ризик дефанзиве 1 на 1, неорганизована деф. транзиција, пасивна одбрана, слабости зонске одбране корнера итд.), све као цена изразитог неодступања од стила игре из жеље за испољавањем највећих квалитета читавог тима, односно честе моторичке и физичке супериорности у односу на противнике, првенствено по боковима уз учешће врхунских техничара.
Иако је и сада приоритет већини симпатизера црвено-белих наступ кошаркашке секције, двомеч против Лила изазива огромну пажњу, као и оптимизам за пролазак даље. Сама победа против Лила у новембру месецу, генерално лоша форма француског тима, и те како даје за право да Црвена звезда у ове дуеле не уђе као аутсајдер, већ као равноправан противник који ће на домаћем терену тражити осмину финала другог по јачини УЕФА такмичења. Континуитет играња у Европи, искуство, као и значајан финансијски фактор од исте, годинама су омогућили да се на противнике из лига петице, не гледа као апсолутно непремостиву препреку, већ као на противнике са којима се у мањој или већој мери српски шампион може такмичити. Јасно је да ће у већини случајева квалитет (макар на папиру), као и вредност самог тима, бити на њиховој страни, али из свега наведеног звездаши ће се имати чему надати!
АУТОРИ: Лука Граховац и Петар Миловановић
Додајте коментар