Црвена звезда после три одигране утакмице у Лиги Европе има свега један бод, и не само да каска за конкуренцијом, већ делује као тим који не зна ни шта га је прегазило, ни како да се поново покрене. Али оно што је остало да одзвања после меча није само резултат, већ изјава тренера Владана Милојевића:
„Мислим да ако би погледали Брагу како игра, видећете да се фудбал враћа на игру један на један, мање зонски“
На први поглед, његова опсервација звучи као теоријски коментар неког неутралног посматрача, а не тренера чији тимови традиционално стоје у ниском блоку, бране се зонски и избегавају директне дуеле, управо супротно од онога што проповеда као нови тренд игре један на један. Реченица делује као покушај да се у поразу пронађе шира слика, али управо тај коментар открива дубљи проблем: стил игре који Милојевић заговара и потези које вуче на терену нису у истој равни.
Брага је на терену демонстрирала агресиван пресинг, брзу транзицију и индивидуалну храброст у дуелима. Звезда, с друге стране, није показала ни добру зону ни „један на један“. Са свега пет направљених фаулова током меча, екипа је деловала као да избегава контакт, као да се повлачи уместо да преузима одговорност. Уместо да одговори на интензитет, Звезда је изгледала као тим који је дошао да преживи, не да се такмичи. Ако је фудбал заиста у повратку ка индивидуалним дуелима, како Милојевић тврди, онда је његов тим тај воз очигледно пропустио.
У избору играча и њихових позицијама управо се најбоље види колико је Звезда била тактички неусклађена са сопственим речима. Уместо да конкретним поставкама одговори на оно што је Брага нудила у виду слабости на боковима, простора иза прве линије пресинга, Звезда је деловала као тим који не препознаје ни сопствене предности, ни противничке мане. Најочигледнији пример тактичке неосетљивости је постављање Немање Радоњића на десно крило. Уместо да буде на контра страни и нападне Брагин рањивији десни бок, где има већег простора и веће несигурности. што се могло видети кроз Брагин досадашњи ток сезоне, Радоњић је гурнут на страну где су му пространство и природни угао затворени. Иванић, с друге стране, на супротној страни, није направио разлику. Није ни поштено ушао у дуеле, није отворио простор, није понудио решење. Његова улога на крилу делује као компромис, не као избор.
Највећа недоумица долази из центра одбране. Учена, који је већ у прва два кола поклонио голове противницима, поново је направио кључну грешку. Уместо да буде замењен, добио је нову шансу и поново је коштала тим. Родригао, који није одиграо ни минут против Селтика и Порта, сада је добио прилику за старт против Браге, екипе која не форсира центаршутеве, већ игра по земљи, брзо, са играчима који имају ниска тежишта. Управо оно што открива његову неокретност и тромост. Уместо да се користи у мечевима где његова физичка доминација има смисла, добио је улогу у сценарију који му не одговара.
А у позадини свега, појављује се и нова тактичка дилема у виду ситуације са Василијем Костовим. Звездино дете је дефинитивно заслужило простор, нарочито после гола против Порта који је показао његов потенцијал и одважност у завршници. Али управо зато тај простор мора бити пажљиво дозирана прилика за развој, а не форсирање по сваку цену. Звезда не сме да понови шаблон из случаја Андрије Максимовића, који је, иако физички инфериоран и тактички недоречен, добијао прекомерну минутажу у функцији тржишне експозиције. Костов има шта да понуди, али то мора бити у складу са ритмом тима, не са ритмом маркетинга.
Милојевићеви тимови су традиционално били познати по дисциплини, компактности и дефанзивној стабилности. Али у последњим наступима, Звезда делује као тим без структуре. Ни висок пресинг, ни дубока зона, ни индивидуална иницијатива. Управо оно што је Брага показала, Звезда није ни покушала. Изјава о „игри један на један“ звучи као бекство од одговорности.
Један бод из три меча не само да је лош резултат, то је и показатељ да Звезда нема ни систем, ни адаптацију, ни храброст. Милојевић можда препознаје трендове, али их не примењује. Његова реторика звучи као анализа неког другог тима, не свог. Ако је пророк за друге, време је да престане да буде грешник за себе. Јер у фудбалу, као и у животу, речи без дела су само одјек.
(Аутор: @fuentess)
Додајте коментар