Црвена звезда је започела Лигу Европе неславним ремијем (1-1) против шкотског шампиона Селтика. Полемика о (не)праведности резултата ствар је укуса. Са једне стране, нису конкретизоване добре ситуације из првог полувремена, нити је материјализована колосална прилика Иванића из 67. минута која би донела блицкриг преокрет. Са друге стране, у интервалу од 51. до 54. минута Матеус је спречио серију покушаја гостију, пре него је поклекао у 55. минуту пред Ихеначом, којег је потом у 72. успео да укроти. Ипак, на крају је утисак да су гости задовољнији исходом упркос прокоцканом вођству. И то не само на основу говора тела, већ из јасне артикулације тренера Шкота који је резултат означио као добар. У том контексту, Селтик је играо доста опрезније, без претераног ризика у игри. Наравно, оно за шта се одлучио Брендан Роџерс, некадашњи тренер Ливерпула, није било ништа другачије од онога што тренери раде у већини лигашких утакмица и не само у Србији. Видели смо то недавно на Маракани и у утакмицама против Леха и Пафоса – ко год је имао начин, играче и апетит за одбрану, остао је непоражен. Али, то су већ Звездини проблеми.
Владан Милојевић није приредио изненађења и одлучио се за прилично очекиване изборе у стартној постави. Једина одступања у односу на досадашњу праксу била су постављање Радоњића на десној страни од почетка и избор Теба Учене на позицији штопера. Ипак и ови избори су обликовани околностима, јер је Родригао претрпео ударац на дербију и испао из конкуренције, а Шави Бабика такође није био на располагању. Рачунао је на самопоуздање Радоњића после дербија и Тебову жељу за доказивањем. Ипак, и Радоњић и Учена, сваки из својих разлога, нису спремни за пуних 90 минута, и то није било правилно процењено.
Ова неспремност одразила се на различите начине. На једној страни, извор енергије Немање Радоњића пресушио је већ пре него што је румунски судија означио крај полувремена, што се видело у ситуацији када није био у стању да испрати Тирнијев продор с бока шеснаестерца око 43. минута. За време паузе тражио је да буде замењен. Тебо Учена, на другој страни, показао је неспремност, не толико физичку колику тактичку. Када су гости у почели са континуираним нападима у раније поменутом интервалу, Нигеријац се није прославио. И пре него што је лоше интервенисао испред Ихенача и отворио му пут до мреже, било је ситуација у којима је “запливао”. Олако примљен гол довео је Звезду у проблем јер је морала да јури гол, а већ се од почетка сезоне, посебно у сударима са Кипранима, показало да јој то не иде.
Звезда има проблеме против компактних одбрана, из конкретних разлога који се тичу стила игре њеног тренера. Владан Милојевић одлучио се да посед препусти Селтику и да напада конкретно кроз транзицију. Чувени „директан фудбал“, односно брзо пребацивање лопте у противнички шеснаестерац, у суштини укида сарадњу међу играчима. Ретко се праве утрчавања, ретко има кретања без лопте, што отежава посао крилним играчима. У тим ситуацијама ослања се на инспирацију, а када, као јуче, нема спремног Радоњића или луцидног Крунића, тих инспирација је мало. Пресинг, као други начин креирања игре, захтева сталан интензитет, односно играче са клупе који могу да уђу, унесу свежину и трче с лоптом. Звезда нема таквог потенцијала ни у стартних 11, а камоли на клупи са које је Милојевић против Селтика увео само тројицу. Уз то, физичка припремљеност је видно на ниском нивоу па је такав начин игре за Звезду неодржив. Пренос лопте из одбране у напад је прилично спор, а Вељковић би требало да буде охрабрен да преузима више иницијативе, јер досад не показује због чега је најављиван као лидер одбране. Црвена звезда често има велике празнине између линија. Одбрана, средина и напад делују раздвојено, као да свака линија игра за себе, без праве међусобне повезаности. Зато се лопта често подиже у ваздух, из нужде, јер другачије не стиже до противничког казненог простора. Како се јасно видело против Пафоса, црвено-бели имају проблем да искреирају шансу кроз игру, па су углавном наде положене у прекиде, из којег је и јуче стигао гол.
И не само да је изједначење стигло после акције из корнера, већ је Звезда после прекида углавном и била опасна у утакмици против Селтика. Покушаји Арнаутовића (16. и 65. минут), Дуартеа (31, 62. и 65. минут), Милсона (79. минут), Иванића (86. минут) били су након центаршутева, изведених из прекида. Уосталом, трећина европских голова које су црвено-бели постигли у текућој сезони, дошла је управо из прекида. Стациониране ситуације, без сумње, могу бити јако оружје, али и проблем кад тим развије превелику зависност од њих. Отуда и жустри протести Хандела и Иванића упућени судији Петрескуу у двема ситуацијама у којима је превидео да треба досудити убацивање из угла за Звезду.
Меч против шкотског шампиона био је под импеативом победе, посебно јер долазе три тешке утакмице, од које су прве две гостовања у Португалу, а онда и сусрет са клубом из Француске, Лилом, одакле екипе, историјски, баш не годе црвено-белима. Важност доброг и неугодност непријатног старта у такмичењу, најбоље се осликавају кроз недавне примере. Звезда под вођством Милоша Милојевића поражена је од Монака (0:1) на отварању Лиге Европе 2022. године и на крају је завршила као последња у групи иако је у њу ушла као тим из првог шешира. Слично, прошле сезоне црвено-бели су отворили Лигу шампиона поразом од Бенфике (1:2) где такође нису материјализовали интервале теренске надмоћи. Звезда у свом најважнијем мечу ове сезоне није имала ниједног играча који би могао да каже да је одиграо партију за памћење. Осим Матеуса наравно, али ако је голман најистакнутији појединац, ту се већ отварају врата за дискусију је ли пласман у наредну фазу реалан домет.
Додајте коментар