Није прошло дуго откад је на Калемегдану прослављена пета узастопна дупла круна, а Владан Милојевић и његови изабраници вратили су се у ровове, са намером да се најбоље могуће припреме за надолазеће изазове, првенствено у Европи где Црвеној звезди следи рани старт какав није имала од 2021. године. И док у наступајућој сезони пред европском рутом стоји знак питања, домаћи трофеји не би смели да се доведу у питање будући да конкуренција, не да каска за црвено-белима, него се уопште не види на хоризонту када се направи осврт уназад. Ипак, иако су домаћи трофеји полазна основа свега, питање је да ли у контексту успостављене доминације представљају успех сам по себи или је сезони потребна надоградња у виду европског искорака ког дуго нема. Звезда је током зима 2021. и 2022. успевала да стигне до нокаут фазе европских такмичења, али је у оба случајева заустављена на првом кораку. Након тога, свака европска кампања завршавала се у групној, те новоуведеној лигашкој фази.
Ако они на терену нису имали довољно предаха између две сезоне, особље из клупских канцеларија имало је итекако довољно времена да припреми Црвену звезду за оно што треба да уследи. Још од јануара текуће календарске године било је јасно да, са направљеном бодовном залхом, ништа неће пореметити Црвену звезду да на крају маја подигне трофеј. Полусезона се практично свела на две утакмице Лиге шампиона у поменутом месецу и потом на вечити дерби који је требало да послужи као легитимизација моћи у српском фудбалу. Но, управа клуба у координацији са спортским сектором није се одлучила на стратегију да полусезону искористи на уигравање састава који би на лето требало да функционише лакше. Напротив, током зиме су распродати или су клуб на други начин напустили дотад неприкосновени носиоци дефанзивне линије – Ђига, Мимовић, Спајић. Доведен је већ данас заборављени Кејрем Сандовал, дата је прилика штоперском тандему Ђурић-Милосављевић који није блистао. А онда су уследиле и повреде централних бекова, па су на њихове позиције силом прилика ускакали Раде Крунић, Милан Родић, па и Тими Макс Елшник. Посебно је проблема било на левом боку где су дефанзивни инстинкти Анана били готово непостојећи. Резултанта – у једном периоду мрежа Звезде није остала нетакнута дуже од два месеца – од гостовања у Нишу до друге половине маја!
Није, стога, било никаквог изненађења да се летос највише радило на реконструкцији дефанзивне линије тима. Од раније је било познато да ће опрему Звезде задужити Милош Вељковић, до скора стандардни репрезентативац наше земље. Богато искуство стечено с годинама наступа у Бундеслиги требало би црвено-белима да донесу стабилност и мирноћу у последњој линији, будући да се Вељковић навикао на брзи темпо, загушљив притисак који немачке екипе врше на противничке дефанзивце. Као његов главни квалитет често је апострофирана способност антиципације, доброг позиционирања, снага и читање игре. Међутим, проблематична ставка су његове моторичке способности. Не краси га нарочита брзина у стартном кораку, а забрињавајућа је и хронологија повреда. Утом горе што је за његовог парњака одабран Родригао, који се још мање може похвалити брзинским квалитетима. Има и Бразилац својих квалитета. Руски медији истичу неколико импресивних аспеката његове игре. Са 63,4% успешнио добијених ваздушних дуела, Родригао је био један од најбољих у Русији у овој категорији. Његов офанзивни допринос је такође приметан – током сезоне упутио је 20 шутева, од којих је 17 било главом, чиме је био лидер међу штоперима у овој статистици. Такође, његова способност да покрене игру из одбране показује се кроз високу прецизност додавања – 100% успешности у неким мечевима по чему је рекордер руске премијер лиге, као и просечно 8,25 пасова у завршну трећину терена по мечу. Уз то, у просеку је слао 7,3 дугих лопти са високом тачношћу. Рекордер је тамошњег првенства и по броју подељених пасова. Ове бројке доказују да је он не само оријентисан искључиво дефанзивно, већ је и важан фактор у конструисању напада. Но, питање је колико ће он имати да иницира нападе у европским мечевима, јер је за очекивати да ће Звезда у судару са јачим противницима прескакати средину терена. Због наглашене спорости, питање ја како ће се Звездини штопери снаћи када треба да бране већи простор.
У минулој сезони доста главобоља Владану Милојевићу задали су голмани. Недовољно спремни Омри Глазер је киксао, па се повредио. Затим се вратио на гол пре времена, па је повреда обновљена и настала је дуга пауза. Иван Гутеша је имао солидна издања, али и велике киксеве. Нарочито проблематична је била игра ногом, пошто је често грешио у испуцавањима у својој трећини и одбрану тима чинио још рањивијом. И међу голманима је још једно од имена које је практично заборављено, будући да није оставио посебан траг иако је Марко Илић бранио у Норвешој против Боде/Глимта. Оцена је била да се превише држао линије међу својим стативама. Летос је конкуренцију појачао Матеус, који је имао неславну улогу у потопу Ајакса и губитк титуле овог пролећа. Чини се да је Бразилцу намењена улога првог чувара мреже, мада је Глазер имао можда и бољи учинак на припремама. Без сумње, биће жестока конкуренција, бар док се Глазеру не нађе нови клуб.
Звезда је коначно искеширала своту новца за левог бека, након што је годинама тамо играо ко је стигао. Московској Локомотиви је плаћен Наир Тикнизјан, јерменски репрезентативац. Имао је импресиван погодак на дебију против Сутјеске са врло атрактивним поготком. Уследио је као плод доброг праћења игре и кретње без лопте. На основу припрема се могло закључити да је то његова позитивна одлика. Доста се креће и тражи простор високо у нападу. Нуди се и учествује у комбинаторици. На бази приказаног, можда би се могло рећи да је Јермен погоднији за позицију крилног бека, неголи класичног. Ипак, у систему Владана Милојевића то ће теже долазити до изражаја. Као његова мана издваја се недовољно добар центаршут. Често доноси лошу одлуку и центрира на прву, без да “подигне главу” и погледа распоред саиграча. Висинска способност је такође његов лимит. Неће бити од велике користи на дефанзивном прекиду у маркацији. На припремама је био задужен да брани стативу, али је у Санкт Петербургу “заспао” када се противник ушуњао у његову зону и погодио.
Клуб су напустили Андреј Ђурић, Лазар Јовановић и Андрија Максимовић, који је постао рекордна продаја Црвене звезде са фиксних 14 милиона европских новчаница. Будући да је најчешће коришћен на десном крилу, сада на тој позицији стоји упитник. Милојевић је користио припреме да на том месту испроба и Милсона и Олајинку, који су примарно лева крила. Утисак је да се нису баш снаши на контра позицији, а Нигеријац је повредио ложу. Остаје у магли и судбина Немање Радоњића, који има своју историју размирица са тренером. И тешко је за поверовати да ће у наставку све ићи у усклађеним тоновима међу њима.
Током лета је било говора о довођењу шестице, будући да је Звезда нема класичну шестицу у својим редовима. Протекле јесени и зиме се видело колико фали такав профил играча у европским наступима. Велики пресинг вршен је на Душана Тадића у намери да се приволи да каријеру настави у српском фудбалу у црвено-белом дресу. Ипак, његови апетити су били значајно већи.
Звезда у сезону улази мање-више са стандардном осовином у навали и реформисаном одбраном. Из управе су се чули гласови да ће бити још два долазака. Судећи по кадровима, приоритети би требало да буду задњи везни и крилни нападач.
Ипак, треба рећи да је за очекивати да ће се права окосница искристалисати тек након краја квалификација. И досад смо слушали поруке Звездана Терзића како тим након краја квалификација неће бити мењан те ће они који су изборили ЛШ и наступати у њој, па је у предвечерје почетка Лиге шампиона тим добио нову димензију са кључним одласцима и новим доласцима (сетити се Крунић-Хванг, Радоњић, итд.)
Уколико би ипак Владан Милојевић пао пред законом великих бројева и једном испао из квалификација, не треба ни да изненаде одласци заначјних играча који би могли да се добро уновче- пре свих Немања Радоњић и Шериф Ендиај.
Зато, за Звезду живот почиње и умногоме се обликује у квалификацијама. За одржавање скупе машинерије неопходна је нова Лига шампиона. У зависности од расплета, много ће бити јасније са каквим амбицијама црвено-бели иду у наставак сезоне. Ако очекујете речи – знате их. Звездан Терзић ће бити оптимиста да је дошла сезона за искорак, а закопчани Владан Милојевић ће причати како сви играју фудбал, како сви повећавају буџете и да су све то добри тимови. Зато, очекивања ће се градити по потезима, а не стандардним фразама.
Додајте коментар