Ко се опије успехом, трезни се с муком

Великих очекивања и амбиција, Црвена звезда је отпочела сезону након што је претходног лета фуриозно освојила триплету. План је био поновити све исто на домаћем и регионалном плану и направити додатни искорак на европској сцени. На крају, међутим, видела се поразна слика – физички, енергетски и ментално. Ни ум није давао праве команде, нити је тело могло да прати и одговори на било коју команду. Звезда се срушила. И с правом, изгубила у још једном полуфиналу. Кад се црта подвуче, а сезона сведе остаје записано – била је то најгора сезона од оне из 2013/14. када је такође освојен један трофеј, попут овосезонског, у Купу.

Какве су размере дебакла довољно ће илустровати то што се ни сами нећете трудити да поредите ове периоде, јер је пре тих 11 година Црвена звезда била тек на путу да преузме примат. Данас, као клуб који је апсолутно доминантан, Црвена звезда стопирање у полуфиналима АБА лиге и Суперлиге не може да назове никако другачије сем фијаском. Нит титула, нити правог европског искорака.

Јанис Сферопулос пак, на другој страни, живи свој déjà vu. Грк је већ видео сличну слику у својој каријери. Била је то 2021. када је на клупи Макаби Тел Авива освојио троструку круну, да би наредне године погубио конце. Суочио се са елиминацијом у полуфиналу првенства од нејаке Бнеј Херцлије, за коју мало знају и окорели кошаркашки фанатици, упркос томе што је у свом ростеру имао имена попут Вилбекина, Нанелија, Еванса итд. С мечом у Суботици, Звезда је ставила тачку на сезону која је обележена осцилацијама, ако доста резултатским, онда још и више играчким јер Звезда често није играла добру кошарку и онда кад је побеђивала.

У турбулентном спорту какав је кошарка кратак је пут од Осмопулоса до упирања прстом, погледа сумње, критике и жеља за ресетом. Сферопулос је купио навијаче манирима, разумевањем ситуације и оним главним – победама у дербијима и трофејима. У њему је виђена фигура за дугорочни напредак. Ипак, већ данас ситуација је другачија.

Можда су греси Јаниса Сферопулоса већи у предсезонском раду неголи за време такмичарске године. Грк, који је сам изјављивао да су његова понос и част што га називају тренером одбране, склопио је тим пун противречности и концептуалних нелогичности. Као да је и сам био опијен прошлосезонским исходом. Обећао је Небојши Човићу да ће освојити АБА лигу без пораза. Није желео да мења победнички тим, већ да га само оплемени, иако се видело да много што-шта не функционише још претходне сезоне то саме завршнице. Рачунао је на доброг Теодосића који може и даље да повеже екипу, веровао је у Јагову експлозивност, Недовићеву потентност. Придодао је Милер-Мекинтајера којег је гледао како игра у Басконији, загризао је за своју највећу жељу Ајзеју Кенана. Бацио је шибицу у пласт сувог сена. Спојио је неспојиво, офанзивно неконстантне играче на спољним позицијама уз додатне изражене и нерешиве дефанзивне мане. Милер-Мекинтајер, онај од ретких који је дефанзивно пристојан, употребљиван је на погрешан начин у нападу. Није био ни сенка играча из Виторије, где је блистао уз Хауарда, способног за игру један на један или један на три. У овој констелацији спољне линије, код Звезде тога није било. Нико није способан да креира за себе, кретње су биле статичне, а напад усиљен. Тандем који потире један другога био је Петрушев-Џон Браун који никако није функционисао, јер је Браун често затварао рекет Петрушеву, гурао га од коша и присиљавао да узима шутеве са дистанце које га никако нису служили ове сезоне. Посебно је Будућност профитирала у полуфиналним мечевима.

Ту је било и оних који су ‘заборављани’ попут Добрића, Гедраитиса, често и Давидовца. У тако широком ростеру, ове ствари неминовно утичу на атмосферу у свлачионици. А кад резултати не служе, онда се негатива мултипликује. Да ли и речи Николе Калинића о тренеру да је сувише благ говоре о неадекватном приступу да се једна велика група одржи на врхунцу вољног момента, фокуса, али и концентрације. На последњој конференцији у сезони, у Суботици, Сферопулос је на питању о нарушененој атмосфери у тиму одговорио са “можда”, додавши да треба анализирати целу ситуацију. Будите сигурни да би ово било категорички одбачено као могућност да заиста нечег озбиљног није било. Неке ствари се не могу сакрити чак и кад се негирају. Гестови говоре уместо језика, а говор тела је искренији од вербалног израза. Не чуди слика незаинтересованости играча за време тајм-аута док тренер покушава да вади кестење из ватре.

Фијаско у Тел Авиву коштао је Сферопулоса посла. И док су након краха у АБА лиги челници клуба изразили подршку тренеру, остаје да се види да ли овакав исход Суперлиге мења њихове ставове у вези будућности тренера којем су продужили уговор. Овакве ствари се дешавају, треба бити свестан. Нико нема уговор са успехом који гарантује да ће сваке године освајати титуле. Без обзира на то што је тим изграђен и структурисан да стигне на врх, постоје и други фактори који могу успорити било који напор.

Поставља се питање је ли добар моменат, јер није тајна да је Звезда са Сферопулосовим амином завршила неке послове попут Тајсона Картера и Нворе. Оно на шта се треба усмерити јесте сутрашњи дан. А јучерашњи може послужити као добар пример како не треба радити.

Сезона је завршена и много је радости што је агонији стигао крај. Претах треба и тренеру и играчима, али и навијачима. Сутра ће се бојно поље преселити на тржиште трансфера, где ћемо мерити да видимо ко је пазарио најбоље, прекосутра на репрезентацију да видимо ко ће јој нанети највише штете, камуфлиран иза маске добротвора, а од краја септембра поново у ровове, као да није прошло ни дана.