Блог Кошарка Кошарка/Вести Кошарка/Извештаји и анализе ЦЗБГ

Два и по сата жалосног програма

Виђао сам тимове на предсезонским припремним турнирима које играју квалитетнију и повезанију кошарку од Црвене звезде која је декласирана у првом полуфиналном мечу АБА лиге у Подгорици (70:104), па ће по свему виђеном узвратна утакмица бити не толико питање грдно упрљане части, већ борба за голи живот и повратак на место страдања.

Покушао је Јанис Сферопулос у изјави пре меча да целокупни притисак пребаци на Будућност, рекавши “очекује нас утакмица против тима који је завршио као први на таблици, што значи само једно – притисак је искључиво на њима”, али овај покушај, са елементима обрнуте психологије, да се очекивања пребаце на противнике вратио се грчком тренеру назад као бумеранг са непредвидивим и болним последицама па је Подгорицу напустио са изјавом која се опет реферише на психологију. “Нисмо били ментално спремни” гласила је кључна порука након меча.

И док се већина црвено-беле јавности пита по који пут мора да слуша исто објашњење новог пораза, правилније питање могло би да буде на шта то у Звезди нису били спремни? Је ли мотивисан противник који је лигашки део завршио као лидер била неочекивана ствар? Је ли тактичка припремљеност домаћина изненадила Звездин стаф? Да ли су очекивали да ће екипа која их је савладала у Београду тек тако препустити свој подијум? И на крају крајева, да ли су заиста очекивали да ће са трибина Спортског центра Морача, једног од неколико регионалних кошаркашких здања који се у мечевима високог значаја трансформишу у брлог, падати цвеће?

Питање може бити – још колико времена вам је било потребно за припрему? Посебно би одговор могао да зна на инстаграму гласни Немања Недовић који је зановетао незадовољан одуговлачењем такмичарске сезоне, а онда у мечу за брејк као да се није појавио са скромних три поена која су дошла са линије слободних бацања при чему је таква два покушаја промашио, шутирао 0/4 са дистанце, а од унутрашње игре није потегао ни полудистанцу, а камоли покушао да пробије противничку одбрану. Сигурно је да није сва одговорност на њему. Далеко од тога. Не зна се ко је био разочаравајући у Звездином колективу. Благо су одударали пословично борбени Џон Браун и Јаго дос Сантос, можда јер смо кроз сезону навикли на његова још погубљенија издања па је синоћ све деловало прихватљивије, али шта вреди када је дефанзивно као и остатак тима био мекши од путера.

Није први пут у сезони да Сферопулосов тим допушта противнику 100+ поена, али је још фрапантније када знате да се ради о кључном делу сезоне, усред плеј-офа када би по свакој здравој логици требало да будете најнаелектрисанији. Плеј-оф утакмица у којој противнику дозволите преко 65% шута за два и 50% за три, при чему и више пута чините прекршаје на шуту са дистанце, па на крају изгубите 34 поена разлике, не би смела да буде таква. Тим који ово допусти или је имао своје најтмурније помрачење у сезони или је просто само залутао у плеј-оф. А како је Звезда изгледала неубедљиво већ против Игокее у ранијој фази, чини се да овај други сценарио није много далеко од истине.

Без Боломбоја и Давидовца, са ровитим Милер-Мекинтајером и Калинићем, уз све остале који кроз сезону показују једну константу – да су неконстантни и непостојани у највећем делу времена, упитно је да ли је оваква Звезда калибар за већа дела.

Једноставно, премало је било кошаркашких и тимских ствари код Црвене звезде у Морачи. Док је у другој половини првог квартала било добрих потеза, кретњи и отварања Луке Митровића из којих се правила предност и отворена позиција на шуту за три, дотле је водила Звезда (15-16) а онда је за непун минут примила три тројке од којих последњу уз прекршај за додатно слободно бацање и сва је утакмица отишла у неповрат јер је деморалисана Звезда престала са игром.

Нестале су од тог тренутка све основе тимске кошарке и све се свело на игру један на један или један на два. Као да се ради о тест утакмици. И тако два и по сата жалосног програма колико је меч потрајао, јер су неки Подгоричани уврстили шрафове у спортске реквизите са којим треба поћи на утакмицу. Но, ако домаће питате рећи ће да су се итекако забавили. Гледали су борбу мачке и миша, судар тима и разбијеног скупа појединаца. Звездини индивидуалци увесељавали су Морачу својим потезима, клизањима по паркету, фрустрацијом. Чак им је домаћа публика и реализована слободна бацања прослављала.

Била је то слика демолираног тима који и даље има ореол актуелног шампиона, али и све изгледе да оваквом појавом неће бити у прилици да у финалу брани трофеј. Можда ће религиозна симболика четвртка у којем се игра други меч донети спас.

Скочи на траку са алаткама