Остаје жал…

Кратак storytime пре него што пређемо на ствар. Разговарамо нас неколико између себе ивдоговарамо се ко ће да напише овај текст, никоме није ни до чега, али свесни да се нема превишеввремена за туговање јер нас нова утакмица против Партизана очекује за свега пар дана одлучујемо да текст напишем ја. Неко мора, ево ја ћу, тако да изволите у салону…

Поразом од Бајерна из Минхена у првом мечу плејина Црвена звезда је завршила учешће у Евролиги ове сезоне. Иако знам да ће ово што следи наићи на неодобравање и осуду многих од вас, морам да напоменем да се надам да ово није наша последња сезона у Евролиги. Колико год били љути на Переза, Могулкоча и Евролигу као такмичење, не преостаје нам ништа друго него да из грешака које су направљене, њихових, али и наших, извучемо поуке и да паметнији него лани дочекамо неки наредни плејоф Евролиге. Кад то кажем, мислим на 24 поена, 7 скокова и 4 асистенције Николе Калинића, уз максимално ангажовану и пожртвовану игру у одбрани, као и на 30 поена Филипа Петрушева, те 13 поена, 7 скокова и 8 асистенција Коди Милер-Мекинтајера. Осим њих тројице, вредни помена били су још само Недовић и Рокас Гиедраитис и то је то.

Премало за победу у првој од две do-or-die утакмице које смо знали да се морају добити ако хоћемо у четвртфинале Евролиге на мегдан Олимпијакосу. На три играча који су се истински појавили и били присутни на овој утакмици свих четрдесет и пет минута, Црвена звезда је у својим редовила имала и тројицу који су меч завршили са нула поена – Џона Брауна, Огњена Добрића и Јага. Иако је Јаго био најмање лош од поменуте тројице играча, што више говори о другој двојици него о партији коју је он пружио, не знам шта га је синоћ навело и шта га иначе наводи на закључак да је контре паметно завршавати шутем за три поена. Лоша одбрана на Едвардсу, па промашена тројка и два поена које смо недуго затим примили у реконтри био је најгори могући начин да се он уведе у ову утакмицу. У наредних пар минута успео је да поправи утисак са једном асистенцијом и четири скока, али свакако недовољно да би се дуже од седам минута задржао у игри. Његових седам минута значило је да Коди мора да игра четрдесет минута што је можда, директно или индиректно, утицало на то да промаши једно од два слободна бацања у одлучујућим тренуцима утакмице.

Кодију се свакако нема шта замерити, кад се све сабере и одузме, што и јесте сврха овог текста, мислим да је оправдао новац који је потрошен да би био доведен у Црвену звезду и очекивања вазда незасите звездашке јавности. На последње четири утакмице био је најбољи или један од двојице најбољих играча Црвене звезде, а и пре тога је имао велики број утакмица за памћење – против Олимпијакоса је рецимо у Београду постигао 9 поена и имао 12 асистенција, без изгубљене лопте, за индекс корисности 20. Монаку је дао 20 поена, Фенербахчеу 23, а Жалгирису 16 и имао је 5 асистенција. Прву евролигашку сезону у дресу Црвене звезде завршава са 4.6 асистенција по мечу што је значајно мање у односу на прошлогодишњих 7.3 асистенција колико је бележио као први плеј Басконије. Да ли је то његова кривица или није, остаје да се види, али овако на први поглед чини ми се да је на мањи број Кодијевих асистенција највише утицало то што је ове сезоне жаргонски речено био окружен бековима шутерима уместо погађачима. Од мене прелазна оцена у нади да ће бити са нама и наредне сезоне.

Уз напомену да сезона још увек није готова, те да ћемо рачуне свакако сводити на крају, али узимајући у обзир и уважавајући чињеницу да ће нама као навијачима Црвене звезде након добијања трогодишње лиценце најважније бити да убудуће побеђујемо у мечевима против Реала из Мадрида, Ефеса, Панатинаикоса, Бајерна и других евролигашких тимова, само кратко ћу се осврнути на постојећи ростер у контексту останака и одлазака из клуба. По мом мишљењу, ваљало би да играчи Црвене звезде и наредне сезоне буду Никола Калинић, Филип Петрушев, Џоел Боломбој, Немања Недовић, Рокас Гиедраитис и Лука Митровић. Никола Калинић ће ову евролигашку сезону завршити са 9 поена и 4.1 скоком по утакмици, уз 2.6 асистенција, за просечан индекс корисности који износи 11.6.

Оно што нигде не пише, а требало би, јесте да је Никола Калинић такође и елитни дефанзивац који се изванредно сналази у улози секундарног креатора са ниског поста. Управо је способност Николе Калинића да противнички кош нападне са ниског поста, окренут леђима, била компаративна предност Црвене звезде коју је Јанис Сферопулос, поучен пређашњим искуствима, својим, али и по узору на Армани из Милана који је то исто радио преко Зека Ледеја, користио до изнемоглости тј. све док се више није могло јер су Николи Калинићу у раној фази треће четвртине досуђене друга и трећа лична грешка. Та два фаула натерала су Јаниса Сферопулоса да, осим тима који побеђује, промени и начин на који тим игра јер у Црвеној звезди синоћ није било играча кадрог да на адекватан начин замени Николу Калинића у тој или било којој другој улози. Теоретски, то су могли да ураде Дејан Давидовац или Џон Браун Трећи који је у Црвену звезду дошао са репутацијом доброг дефанзивца, скакача и асистента за позицију четири на којој игра, али не и Рокас Гиедраитис чија се игра у нападу одувек базирала и сводила на off-ball кретање у циљу што бољег спејсинга и шутирање на кош без да се лопта спусти у дриблинг.

Све ово што сам написао у претходних пар редова била је и остала само теорија, а у пракси се Дејан Давидовац повредио већ у првом полувремену док је Џон Браун Трећи у најважнијој утакмици евролигашке сезоне и дефинитивно потврдио да више није играч који смо се надали да јесте и да ће бити кад је долазио. Изгубљене лопте, ничим изазвано саплитање и бацање по паркету, те пропусти у одбрани и лоше грађење коша – мислим да ће Џон Браун Трећи предстојеће лето провести у потрази за новим клубом. Кад смо већ код играча који би на лето могли да промене клуб за који наступају иако у теорији и на јутјубу могу све и свашта, ни Ајзеа Кенан се синоћ није прославио. Тројке је шутирао 1 од 5 и направио је четири фаула, премало за играча који је доведен у Црвену звезду да на оваквим утакмицама прави разлику. О партијама Филипа Петрушева излишно је трошити речи. Он је синоћ постигао 30 поена, а ову сезону завршава са 14.1 поеном и 5 скокова по утакмици, уз нешто слабије проценте шута за три поена и са линије слободних бацања. Појавио се против Виртуса, Ефеса, Панатинаикоса и против Бајерна, као и на оба евролигашка вечита дербија против Партизана које је завршио са 20 и 17 постигнутих поена, тако да би руководство клуба требало да учини све што је у његовој моћи да услиши жеље навијача и самог Филипа који је у више наврата истакао да себе и наредне сезоне види у дресу београдских црвено-белих.

На мечевима против Реала, Ефеса, Панатинаикоса и Бајерна били смо лишени услуга његовог саиграча на позицијама четири и пет, Џоела Боломбоја, који је ове сезоне био у протоколу на свега 18 утакмица у Евролиги и 16 утакмица у регионалној АБА лиги од укупно 65 колико ће бити одиграно у оба такмичења. Први пут се повредио крајем октобра, против Будућности, па га није било наредна два месеца све до мечева против Ефеса у Евролиги и СЦ Дербија у АБА лиги, док одсуство због друге повреде која се догодила 13. марта против Арманија из Милана још увек траје. Учестало повређивање и дуг опоравак једино је што забрињава када је Џоел Боломбој у питању, а све остало у претходне две сезоне било је на сасвим задовољавајућем нивоу – 10.2 поена и 8.3 скока по утакмици и више је него довољно за наставак сарадње на, надам се, обострано задовољство.

Од играча који су наступили на мечевима од којих смо за потребе писања овог текста оформили репрезентативни узорак, прокоментарисао бих још само партије двојице играча о којима су мишљења навијача Црвене звезде можда и највише подељена – Немање Недовића и Рокаса Гиедраитиса. Немања Недовић је на последња два меча ове сезоне био и више него добар. То се нарочито односи на меч против Панатинаикоса, али је и против Бајерна, упркос нешто скромнијем учинку у нападу, пронашао начин да помогне играјући изузетно ангажовано, паметно и пожртвовано у одбрани. То значи да Немања може, кад хоће, да допринесе на утакмицама које ће нама навијачима у следећој и наредних неколико сезона бити најважније за добити, а питање од кога зависи његов останак у клубу је хоће ли он хтети и моћи своје квалитете којих има на претек да стави у функцију тима на свакој утакмици. То питање му сасвим сигурно нећу поставити ја, мислим да неће ни Јанис Сферопулос или Жељко Дрчелић, то је питање које Немања Недовић сам себи мора да постави као осведочени навијач Црвене звезде који свом клубу жели само најбоље.

Рокас Гиедраитис је синоћ одиграо солидан меч. Ништа више и ништа мање од тога – солидно. Дошао је у клуб као шутер и стрелац, па смо у неком тренутку почели да га перципирамо као тзв. 3&D играча који игра добру одбрану и тек повремено убаци тројку након повратног паса али је легитимна претња у шуту која шири противничке одбране и доприноси куд и камо лакшем продирању кроз рекет наших бекова, да би се на самом крају баладе његова улога и учинак свели на то да као дефанзивни специјалац утакмицу сезоне заврши са једним направљеним фаулом, једним скоком и украденом лоптом. Постигао је 7 поена и имао 2 асистенције. Поређења ради, Ајзеа Кенан који је go-to guy Црвене звезде у нападу постигао је синоћ свега 3 поена из игре, 6 укупно, а направио је 4 фаула. Шта хоћу да кажем? Ово је друга сезона и за Рокаса Гиедраитиса и за Јаниса Сферопулоса у Црвеној звезди, а Рокасова улога и начин на који доприноси победама нашег клуба још увек нису до краја дефинисани. Кад убаци шест тројки из седам покушаја против Олимпијакоса, онда је расни стрелац, а дефанзивни је специјалац у свим осталим ситуацијама и мечевима. Тај епитет смо му ми навијачи сами наденули, без његовог знања, можда и против његове воље, лажући притом сами себе да смо бољи него што заправо јесмо и да је све под контролом.

Уколико Јанис Сферопулос има у плану да задржи Рокаса Гиедраитиса и наредне сезоне, онда би било лепо и преко потребно да претходно одлучи на који начин Рокаса жели да користи и да то заиста и чини. У овом тренутку јако је тешко оценити Рокасов учинак јер нико од нас ни дан данас није сигуран да ли се од њега очекује да буде стрелац или дефанзивни специјалац, већ се наша очекивања и оцена његовог учинка на претходно описан начин, post festum, равнају пре ономе што смо били у прилици да видимо на терену тог поподнева или вечери – одлучите се шта је Рокас тј. шта од њега желите да пружа или да се разилазимо.

Дејан Давидовац ми је исто океј да остане, али само уколико на место прве, друге и треће четворке доведемо играче дијаметрално супротних карактеристика у односу на њега. Шалу на страну, Давидовац је поливалентан играч изузетно високе кошаркашке интелигенције који би у наредној сезони свих 10 или 12 месеци морао да буде посвећен кошарци да би његов останак у Црвеној звезди имао смисла. Нешто слично као Немања Недовић, дакле условно сам сагласан са тим дa остане у клубу и наредне сезоне. Не бих имао ништа против да у клубу остане и Бранко Лазић, шта више, мишљења сам да би он морао да остане у клубу на овај или онај начин још дуги низ година. Исто важи и за Теодосића који би већ на лето могао тј. требао, по мом мишљењу, да преузме функцију спортског директора Црвене звезде. То је једна од две кадровске промене које бисмо морали да направимо у најкраћем могућем року да би све ово што сам претходно написао имало смисла – кућа се гради од темеља, то господин Дрчелић као грађевинац сигуран сам да зна много боље од мене.

За сам крај пар речи о господину Јанису Сферопулосу. У евролигашкој сезони која је на измаку забележио је 18 победа и имао 16 пораза, плус овај један од Бајерна у плејину. Мислим да је још у септембру, свестан чињенице да тим који смо оформили има своје лимите, нама навијачима Црвене звезде апелом да не плачемо, већ да подржимо, изокола желео да поручи да будемо стрпљиви не желећи притом да се одрекне могућности да се чудо ипак догоди. Чуда су се догађала против Фенера и Барсе у гостима, против Монака два пута, исто као и против Олимпијакоса. Побеђен је и Партизан у гостима у утакмици у којој је управо Јанис Сферопулос тренерским минијатурама по ко зна који пут у претходне две сезоне надмудрио Жељка Обрадовића. Препоручујем вам, ако сте у могућности, поново да погледате обе утакмице које смо ове сезоне одиграли против Панатинаикоса пошто се њих ни Дејо Радоњић у својим најбољим данима не би постидео. Мислим да Јанис Сферопулос треба да остане тренер Црвене звезде и да заједно са нама, следеће сезоне, нападне плејоф и фајнал фор Евролиге. То је могуће и десиће се уколико сви заједно будемо веровали и радили на томе.

Вечити дерби АБА лиге је у понедељак, окренимо се до даљњег обавезама у АБА лиги – напред Звезда!