У свом првом тексту за ЦЗБГ портал, ‘Dragi Kenta’ анализира које дугорочне бенефите доноси отворена пилика за добијање трогодишње евролигашке лиценце:
Након вишегодишњег ишчекивања, Црвена звезда је добила оно што су навијачи и клуб прижељкивали — три сигурне сезоне у најелитнијем европском кошаркашком такмичењу. Али уместо да ова вест буде дочекана искључиво са одушевљењем, уследила је бура реакција: колико кошта, ко плаћа, шта се добија, а шта губи?
У овој анализи, покушаћемо да се удаљимо од емоција и поставимо кључно питање: шта трогодишња лиценца заправо значи за клуб — спортски, финансијски и организационо?
ШТА ЗАИСТА ДОНОСИ ТРОГОДИШЊА ЛИЦЕНЦА?
За почетак, она доноси сигурност — нешто што је у свету професионалног спорта често важније од тренутног резултата. Са загарантованим местом у Евролиги три године унапред, клуб добија простор да планира. Не из недеље у недељу, него из сезоне у сезону.
То значи да ће Црвена звезда имати простор да развија младе играче, како из сопствене школе, тако и из других средина у региону. Играчи који дођу у клуб више неће морати да „горе“ у борби за резултат сваког викенда — имаће време, континуитет и право на грешку, јер клуб неће зависити искључиво од победа у АБА лиги као услова за повратак у Евролигу.
Истовремено, са трогодишњом лиценцом отварају се нове могућности на тржишту Европе и Америке. Звезда више неће бити „краткорочна станица“, већ клуб у који се долази са планом и пројекцијом. То ће омогућити склапање дугорочних уговора са квалитетним страним играчима који желе стабилност и такмичарски амбијент на највишем нивоу.
СРБИЈА – ЗЕМЉА КОШАРКЕ, АЛИ…
Србија јесте земља кошарке. Око тога се ретко ко неће сложити. Али у времену у којем је новац све — или бар скоро све — морамо поставити непријатно питање: да ли то и даље некога занима, осим нас и једног дела искрених љубитеља кошарке широм Европе и света?
Бојећи се одговора, ипак морамо признати — та група је мала. С друге стране, градови попут Дубаија или Лондона немају традицију, али имају све остало што власници Евролиге желе: тржиште, инвестиције, логистику, инфраструктуру. У таквом окружењу, клубови попут Црвене звезде не добијају шансе зато што неко романтично гледа на трофеје из ’70-их — већ зато што упркос ограничењима, пружају вредност, праве атмосферу, и пуне арене. То је борба у којој не сме бити пропуштених прилика.
ШТА СУ АЛТЕРНАТИВЕ?
ФИБА Лига шампиона? Реално, не. Завршни турнир тог такмичења недавно је одигран у Београду, а већина људи није ни знала да се дешава. Ни медијска покривеност, ни интересовање публике, ни квалитет учесника не могу се поредити са Евролигом. Не ради се само о реномеу — ради се о значају, престижу, утицају.
„НБА Европа“? Теоретски звучно, али практично још увек далеко од реалности. Не зна се када би стартовало, под којим условима, нити ко би добио позивницу. А једна ствар је сигурна — Београд, као тржиште, није у врху интересовања те организације. То значи да тимови из региона не могу рачунати на ту опцију као стварну алтернативу у блиској будућности.
Укратко — избор постоји на папиру, али не у пракси. Евролига је једина позорница на којој клуб попут Црвене звезде може да расте и да се мери са најбољима.
ЗАКЉУЧАК – ПРИЛИКА КОЈА СЕ НЕ ПРОПУШТА
Трогодишња лиценца за Евролигу није поклон — она је резултат година рада, изградње имиџа, пуних трибина, успеха у АБА лиги и препознатљивости клуба у Европи. Али исто тако, она је и шанса коју Звезда не сме да пропусти.
Овај клуб је одрастао у условима несигурности, годинама градио идентитет без гаранција. Сада, после много година, добија прилику да планира, да гради дугорочно и да се бори на највећој сцени без страха од административне елиминације. То се не одбија.
А ми — навијачи, симпатизери, љубитељи кошарке — не треба да разбијамо главу тиме колико шта кошта. Наш посао је да будемо ту. Да купимо карту, шал, дрес. Да бодримо клуб, да испунимо Арену, да будемо фактор. Јер када Звезда има подршку — има све.
Нека живи Звезда!
Додајте коментар