Сува доминација 90 минута на терену и вађење кестења из ватре у финишу утакмице – тако по правилу изгледају вечити дербији за Црвену звезду у последњих неколико одмеравања, изузев оног јесенас када је све кренуло и завршило се као по савршеном рецепту Владана Милојевића. Но, пролећни судари са Партизаном за Звезду доносе много стреса и узбуђења, али и слатке радости у највећем броју случајева.
Од почетка Звездине владавине српским фудбалом 2018. године, црвено-бели су много успешнији од свог љутог ривала али чини се да је у зачецима те империје клуб из Хумске имао колико-толико снаге да се готово равноправно супротстави. Затим је еру Дејана Станковића обележило готово редовно ”преслишавање” Партизана, да би кулминација највеће квалитативне разлике на терену дошла у претходној и актуелној сезони.
Од тад постоји само један тим на терену у вечитом дербију који диктира ритам. Чак је први и једини дерби несрећног Барака Бахара текао у у том правцу, али је на свом терену Партизан искористио своје ретке шансе, а Звездине су завршавале на оквиру гола или мало непрецизније. Онда је повратнички дерби Владана Милојевића обележен невиђеном теренском доминацијом, али резултат је био само 2:2 јер је, погађате, Партизан убацио све што је могао док се на другој страни намучио са много посла голман Јовановић. Месец дана потом, у плеј-оф дербију, слика је изгледала непромењено. Једина два шута гостију савладали су Омрија Глазера, а поравнање и преокрет обезбедили су Шериф Ендиај и Александар Катаи у интервалу од 90. до 90+9. минута. Као пресликано изгледли су дербији овог пролећа (3:3, 2:1) који су још у свежем памћењу па не треба правити посебну ретроспективу.
Једноставно, као непобитна чињеница делује да Партизан ове дербије игра са једином намером да их не изгуби. Као да се задовољавају самом чињеницом да Црвена звезда неће победити, будући да је умногоме искреирана болесна медијска слика у којој је фијаско Звезде сваки други исход сем победе, а да је Партизан хендикепирана екипа са посебним потребама па стога све што буде изнад њиховог, резултатског а не играчког, лимита то је као да су они већ самим тим морални, па и резултатски, победници дербија било да је на семафору бар нерешен резултат уз ма колико спорну игру самог Партизана које би се постидели и многи суперлигашки тимови са дна табеле.
Како другачије објаснити јучерашњу слику Партизана који у меч без резултатске тежине игра као да треба да брани пролаз у некаквом двомечу. Само 19 комплетираних додавања у последњој трећини Звезде имали су црно-бели наспрам Звездиних 107 успешних комбинација у тој зони са супротне стране терена. У казненом простору гости су дошли само седам пута, а Звезда је упркос њиховој уској одбрани то успела у 29 наврата. Ако се може рећи да дефанзивна стратегија јесте сасвим легитиман избор, посебно када имате предност као Партизан до самог финиша, онда излежавања, ваљања, глуматања и одуговлачења сваке врсте сигурно нису део фудбалске игре. У свим споменутим дербијима гледали смо идентично понашање играча црно-белих, али онда је оно што се зове спортском кармом или правдом дошла по своје. Звезда је сурово кажњавала у великом броју случајева овај Партизанов цинизам и другопласирани тим Србије напуштао је Маракану погнуте главе и празних шака. Мада, ако њих питате можда ће вам рећи да бар нису доживели бламантни пораз као из претходног септембра који је, чини се, усадио неке трауме.
За Црвену звезду проблем у дербију свакако није Партизан, који је показао да има само један начин да је угрози кроз напуцавање дуге лопте на неко своје брзо крило, већ је проблем сам њен приступ. И сам Владан Милојевић признао је да је постојао проблем са страшћу у првом полувремену 176. вечитог дербија. Делимично је енергетски дефицит оправдао здравственим проблемима који мучи неколико битних играча. Није занемарљиво да су Канга, Анан, Елшник играли под вирусом и проблемима са повишеном температуром. Вељко Милосављевић вратио се на терен са једним тренингом иза себе. Андреј Ђурић је и даље ван строја, па је имровизација са Крунићем на штоперском месту и даље била изнудица.
Ипак, оно што смо говорили о након пређашњег дербија о расформираној Звездиној одбрани важи и даље. Анан никог није убедио да је играч са којим треба започети, па и играти у последњим минутима, неки ризични европски меч. Много дефанзивне неодговорности и тактичке неписмености који из утакмице у утакмицу леви бек демонстрира позивају на хитност да се ова позиција појача у прелазном року. Милош Вељковић ће донети некакву стабилност и искуство које има иза себе из квалитетне Бундеслиге, али црвено-белима треба још један проверенији и доказанији централни дефанзивац. Корејац Сеол је јуче одиграо врло лош меч, али чини се да ће он једини ”преживети” смену у последњој линији, иако ћете допустити да изнесем лични став да то није профил играча и калибар који треба Црвеној звезди.
Омри Глазер је у много бољој форми у односу на јесенас. Имао је биљантне интервенције у Нишу и против Спартака, али опет се десио њему својствен кикс. Ради се о најквалитетнијем чувару мреже којег Звезда има, али морао би да буде опрезнији. Ако можемо да разумемо неке демонстриране пропусте због физичких габарита код грешака у Лиги шампиона против Манчестер ситија или Бенфике, овакве ствари као из јучерашње утакмице нису ствар његових могућности него лошег избора.
И то су ствари које Црвену звезду карактеришу у дербијима у актуелној и претходној сезони. Много промашаја, много бизарних примљених голова. Доста поклоњених пенала или голова из наивних ситуација. Кад се подвуче црта, коначни резултат ни пласман нису трпели, али доћи ће дан када оваку великодушност противник може убитачније да искористи.
Звездин тренер је много тога покушао јуче у другом полувремену да спречи спортску неправду која би Звезду оставила без победе над оваквим Партизаном. Послао је тешку артиљерију у лику Радоњића и Дуартеа чија је сарадња у крајњем случају донела други гол. Ово је много допринело да Звезда рашири одбрану Партизана, донело јој је потребну брзину и интензитет са којима се гости нису могли носити све време у својој паничној дефанзиви. Такође, ротирање позиција Катаија и Андрије Максимовића на терену донело је велике користи. Звездин тинејџер је евидентно убојитији када је на позицији осмице. Када се преселио са крила, Звездина игра добила је нову димензију. Слично је било и у претходном дербију када је асистирао пошто је заиграо оно што треба да игра. Десно крило није његова позиција, иако ће моћи да помогне и у тој улози када је Звезда без праве опције на тој позицији уз десну аут линију.
За ову сезону то би било све од дербија. Остаће лепа успомена у Звездином сећању. Прво рекордна победа у гостима (4:0), а онда и овај сладак тријмф у финишу. Горак укус остаје само испуштена победа у последњим минутима из претходног сусрета због скривљеног пенала. Било би то три од три, али неке суцидне склоности се не могу увек избећи.
П.С.1: Смешни судија Илић доносио је одлуке као да се бојао да ће му се нешто или неко замерити.
П.С.2: Велика одважност Андрије Максимовића да изведе пенал у онаквом тренутку показује шампионске црте у карактеру великог играча. Постао је најмлађи стрелац у историји дербија.
Додајте коментар